Ženski rukometni klub Radnički i godine kada su se ređali evropski trofeji

Pošto je već bilo reči o zrenjaninskom Proleteru, kome je malo nedostajalo da pođe stopama Metaloplastike, a budući da je upravo u toku prvenstvo Evrope za rukometašice, sasvim je primereno prilici da se prisetimo dostignuća ženskog rukometnog kluba Radnički iz Beograda.

Čak i odabrana reč ,,dostignuća” ne zvuče dovoljno dobro da bi opisala značaj koji je imao ovaj klub na ženski rukomet u Evropi. U jednom periodu svoje istorije Radnički bi se mogao nazvati ,,dinastijom”, uobičajenim izrazom koji se tako često upotrebljava u Americi prilikom opisivanja uspeha klubova koji su u određenom periodu redovno osvajali trofeje. Ženski rukometni klub Radnički u potpunosti odgovara takvim epitetima.

Srbija dobila još elitnije društvo – kako sa Rusijom, Crnom Gorom i Francuskom?

Klub je osnovan pre skoro sedamdeset godina, tačnije 1949. godine, kao deo velike porodice Sportskog društva Radnički. Ženski rukomet je veoma brzo stekao veliku popularnost, naročito posle 1955. godine, kada je ovaj sport prestao da se igra na fudbalskim terenima i sasvim se prilagodio malim, na kakvim se i danas igra.

Prvi šampionat nekadašnje Jugoslavije je održan 1953. godine, a već sledeće Železničar iz Beograda postaje prvi srpski rukometni klub koji je osvojio titulu državnog prvaka. Radnički je na prvo odličje čekao do 1970. godine kada uzima Kup, a dve godine kasnije osvaja i prvenstvo. Tada niko nije slutio da će u narednih deceniju i po, ovaj klub zavesti regularnu sportsku ,,diktaturu” u prvenstvima nekadašnje Jugoslavije postavši u punom smislu reči ono što se naziva ,,dinastija”.

Radnički je sedam puta igrao u finalima Kupa evropskih šampiona

Naime, u sledećih petnaest godina samo su Lokomotiva (1974) i Budućnost (1985) uspeli da prekinu dominaciju Radničkog. Još značajnija stvar je što je klub uspeo i na evropskom tlu da ostvari, ako ne prevlast baš takvih razmera, ono da se svrsta u red višestrukih pobednika Kupa šampiona. Pored toga, Radnički je osvajao i drugo po snazi kontinentalno klupsko takmičenje, odnosno Kup pobednika kupova.

Svoje prisustvo na evropskoj klupskoj sceni Radnički je objavio već 1974. godine kada se prvi put plasirao u polufinale. Dve godine kasnije stiže i prva od ukupno tri titule šampiona Evrope, a žrtva u finalu je holandski Svift. Naredne sezone ponovo dospeva do polufinala, a drugi trofej osvaja 1980. trijumfom protiv Intera iz Bratislave. Sve do 1985. godine Radnički je ,,rezident’ u finalima ovog takmičenja koje osvaja još jednom (1984) pobedivši nemački Leverkuzen.

Medison, Barselona i kako je Proleter mogao da postane šampion Evrope u rukometu

Eru je obeležilo rivalstvo sa Spartakom iz Kijeva od koga je Radnički gubio čak tri puta u finalnim mečevima. Spartak je inače i danas nedostižan sa neverovatnih trinaest trofeja u kolekciji.

U Kupu pobednika kupova beogradski klub je bio najbolji tri puta (1986, 1991, 1992).

Nažalost, kasniji period je obeležen mnogim problemima, tako da se ekipa danas ne takmiči u seniorskoj konkurenciji, a na dane slave koju je najviše pronela Svetlana Kitić, 2010. godine zvanično proglašena za najbolju rukometašicu u istoriji sporta, ostala su samo sećanja.

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime