Zašto neće biti novog Fredija Hausa i gde bi danas završio Omar Kuk?

NBA razvojna liga
(Photo by Mike Ehrmann/Getty Images)

Razvojna liga u NBA rečnik je ušla 2001. godine, kada je prvi put formirana sa osam timova. Osvojio ju je Grinvil Gru, najbolji asistent je bio kasniji prvotimac Zvezde Omar Kuk, a najbolji kradljivac lopti ljubimac “Grobara” Fred Haus.

Danas su šanse da najbolji pojedinci iz razvojne lige zaigraju za neki tim iz Srbije, regiona, pa čak i Evrope sve manje. Izgleda da će se nastaviti u tom smeru, ali zašto je to tako?

JE LI OVO UOPŠTE TAČNO?

Kada se pogleda statistika sve je jasno. U sezoni 2012/13 posle letnje lige je 59 odsto igrača išlo u razvojnu ligu, neznatan broj je ostajao u NBA, samo u nekom drugom timu. 20 odsto je išlo u Evropu, a čak 12 odsto u Aziju.

SEZONA U EVROPI JE POČELA!

Samo pet godina kasnije procenat igrača koji posle letnje lige ostaju u G ligi je 79 odsto. U drugi NBA tim ide čak 12,5 odsto a Evropi pripada manje od 7 odsto tržišta. Svi treneri najvećih evropskih klubova su više puta isticali koliki je to problem i da je sada mnogo teže nego ranije naći kvalitetnog Amerikanca.

Ranije su timovi čekali da NBA klubovi pokupe ono što ih zanima sa trening kampova pre starta sezone, pa bi onda ciljali preostale košarkaše. No, to se promenilo.

NBA se potrudila i razvojna liga ima mnogo više resursa. Liga je mnogo bolje vođena nego ranije, a timovi investiraju mnogo više novca. Igrači mnogo više nade polažu da mogu u NBA odavde nego ranije“, rekao je agent Mark Bartelstin.

PRIČA O REJU ALENU

Još jedan agent, Kit Kreiter se složio sa ovim.

Predlažemo našim klijentima da ostanu ovde, jer nam iz NBA dolaze glasovi da će mnogo pre doći poziv od nekog tima ako ste blizu.”

Ovo je tačno i kada se pogledaju budžeti i broj timova. Prosečna plata igrača je 35.000 dolara po sezoni, ali uz to idu mnoge beneficije i sjajni uslovi za rad. Ranije su plate bile skoro duplo manje – oko 19.00 dolara po sezoni!

OD USTA DO USTA…

To je uvek bila najbolja reklama. Kao i živ primer. A živih primera je mnogo. U sezoni 2016/17 50 igrača iz razvojne lige je završilo u NBA i zaradilo 11 miliona dolara. Oni koji su bili na takozvanim “two-way” ugovorima (ugovor i sa NBA i sa G League timom) zarađivali su 77.500 dolara po sezoni. A takvih je bilo 83.

Svuda po NBA su primeri uspešnih igrača koji su direktno zbog igara u razvojnoj ligi dobili šansu, iskoristili je i zaigrali u NBA. Prvi pik na prvom NDBL draftu bio je Kris Andersen, ali njegov kasniji NBA uspeha ama baš nikakve veze nema sa igrama u razvojnoj ligi.

KO OSVAJA NBA?

No 24.4 miliona Hasana Vajtsajda u ovoj sezoni imaju. Kingsi su ga draftovali 2010. godine, ali pošto su to Kingsi, uspeli su da uprskaju i odreknu ga se. Ipak nije otišao u Evropu ili Aziju nego je bio “na oku” GM-ovima, a Pet Rajli i Erik Spolstra su od njega napravili jednog od najboljih blokera lige i multimilionera.

Si Džej Votson je išao i u Evropu, igrao je u Italiji za Ređanu, bio je u PAOK-u, ali su mu 26.4 poena, 5.3 skoka i isto toliko asistencija po meču u D ligi zaradilo prvi NBA ugovor. Ni malog sporog Portorikanca niko nije hteo na draftu 2006. godine, ali pošto je dva puta strpao po 40 poena za Fort Vort Flajerse – Dalas je odlučio da pokuša. Jedan NBA prsten i 11 godina kasnije malo ko ne zna na Džej Džej Bareu.

Seta Karija je imao ko da draftuje, ali je i on morao u ligu težim putem. Dva puta je bio Ol-Star razvojnoj ligi, a sada iza sebe ima NBA sezonu sa dvocifrenim prosekom poena i ugovor na 2.75 miliona u Portalndu. Sledeći će sasvim sigurno biti mnogo unosniji.

A prvi klip Roberta Kovingtona koji sam video u životu je neka kompilacija pogodaka za tri poena iz razvojne lige. Bio sam ubeđen da će ga neko primetiti i od njega napraviti dobrog igrača zadatka, a sada je nezamenljiva 3&D opcija u Filadelfiji. Cena? Prava sitnica – 10 miliona po sezoni.

NISU SAMO ODBAČENI U RAZVOJNOJ LIGI

Igrači koji nisu draftovani čine okosnicu razvojne lige. No sada Evropa ne može da računa ni na neke druge tipove igrača koje je ranije mogla da priušti.

Mnogi talentovani evropski klinci jako rano odu u NBA, budu draftovani sa nešto slabijih pozicija, pa se razigravaju u razvojnoj ligi. Tamo imaju mnogo bolje uslove za individualni rad i mnogo manje pritiska. Ne zahteva se pobeda, potrebno je samo napredovati.

Klint Kapela je većinu svoje ruki sezone proveo u Vajpersima, imao je 16 poena i skoro deset skokova po meču, ali što je najbitnije imao je ogromnu minutažu. To ne bi dobio skoro nigde u Evropi, pogotovo ne u velikim timovima. Neki mladići poput Aksela Tupana, Tomislava Zubčića, Nemanje Nedovića ili čak Ognjena Kuzmića nisu se izborili za NBA ugovor ali su se iz Amerike vratili kao bolji igrači. Još jedna preporuka za razvojnu ligu.

Osim toga iskusni igrači koji ostanu bez NBA angažmana sve manje posežu za Evropom. Daleko je ići preko okeana, oni su uglavnom već prilično finansijski obezbeđeni, a cela rutina treninga i utakmica je previše različita.

KOŠARKA – SEZONA JE STIGLA A SA NJOM I KVOTE

Sećamo se svi da Vladimiru Radmanoviću nije padalo na pamet da se vraća u Evropu, a Ajzea Ostin je u seriji tvitova lepo objasnio koliko je Amerikancima evropski sistem stran.

Mislite da je igranju u Evropi lepo. Da, možda prvih nekoliko nedelja. Posle toga, budite spremni da bežite.  Završio sam sa Evropom. Nikada više . Ostaću u Aziji, novac je odličan i stiže na vreme. I sezona ne traje deset meseci. Trenira se dva puta dnevno i teški su ko crna zemlja. Ne razumeju reč odmor i oporavak. Samo trening“, napisao je Ostin.

I ovde ima dosta primera. Kako onih neuspešnih poput Tajlera Henzbroa i Lerija Sendersa, tako i uspešnih poput Rasula Batlera. Sjajni šuter je posle dve sezone u kojima je bio starter u Nju Orleansu i Klipersima skliznuo, ali mu je sjajna sezona 2012/13 u razvojnoj ligi obezbedila još tri NBA sezone i dva plejofa!

KAKO DALJE?

Kepitol Siti Go-Go. Glupo zvuči, ali to je ime novog tima u razvojnoj ligi. Sada kada i Vašington ima svoj tim samo Nagetsi, Pelikansi i Blejzersi nemaju ispostavu. Trenutno 44 odsto NBA igrača imaju iskustvo u razvojnoj ligi. To je oko 200 igrača.

I to ne samo u lošijim timovima, jer je od 240 igrača koji su bii u sastavima plejof timova 105 igrali i u razvojnoj ligi. Svaki tim u ligi ima bar tri igrača sa iskustvom iz razvojne lige. A na prošlom Ol-Star vikendu takmičenje u veštinama otišlo je u vešte ruke Spensera Dinvidija – pleja Bruklina koji je od 2014. do 2016. godine uglavnom igrao u D Ligi.

U razvojnoj ligi su već mnogo bolji nego u većini evropskih liga, a igrači su na oku razvijene skautske mreže. A i kuća je mnogo bliže. Osim toga – kolektivni ugovori su takvi da su igrači sigurni da će dobiti svoj novac. Kao što znamo – to ovde baš i nije slučaj.

Uz sve to dovoljno je da se neko u NBA timu povredi ili da jednostavno neki tim krene u ribilding, pa da dobijete šansu. Dovoljno je da se neko posvađa sa trenerom ili da se posle trejda neki jači ugovor “vejvuje”. Razvojna liga više nije mrtvo slovo na papiru. Razvojna liga više ne podrazumeva prazne malene sale u kojima anonimusi igraju košarku. Iz razvojne lige se može jasno videti, namirisati, osetiti glamurozni NBA život.

Evropa će očigledno viđati sve manje kvalitetnih Amerikanaca u svojim ligama.

Možda je tako i bolje.

17 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime