Zaboravite Maksimir, ovo je pravi fudbalski rat!

rat
(Photo by Daniel Berehulak/Getty Images)

Kada vam neko pomene rat koji je počeo na fudbalskom terenu verovatno ćete se setiti 13. maja 1990. godine i sukoba na meču Dinamo – Crvena zvezda. Neki će reći i ono čuveno – to ima samo kod nas. Kao i obično kada se iskoristi ta fraza – ni ovde nije tačna.

Četiri dana, 100 sati, preko 2.000 žrtava i preko 300.000 izbeglica. Avioni, kopneni napadi, rešetanje belgijskim mašinkama, ali i golovi u produžecima. Sve to zbog odlaska na Mundijal.

  1. godine Svetsko prvenstvo se igralo u Meksiku. S obzirom na to da je domaćin iz CONCACAF-a, samo jedno mesto ostalo je upražnjeno za nacionalne selekcije iz ove zone. Zbog tog mesta izbio je pravi rat.

PODGREJANE STRASTI

Kvalifikacije u CONCACAF zoni započele su u četiri grupe, čiji su pobednici bili SAD, Haiti, El Salvador i Honduras. Amerikanci su u polufinalu kvalifikacija ispali od Haitija, koji kasnije nije preskočio poslednju prepreku.

NAJBOLJA PONUDA OPKLADA NA SVETSKO PRVENSTVO!

Drugi duel polufinala tih kvalifikacija igrli su susedi – El Salvador i Honduras. Taj duel je započeo fudbalski rat – “La guerra del fútbol”.  Osmog juna 1969. odigrao se prvi meč između ova dva tima u prestonici Hondurasa – Tegusigalpi.

Napetost je započela već veče pre meča kada je rulja pravila nerede ispred hotela u kome su bili igrači El Salvadora. Mediji sa obe strane su prenosili da je na crti nacionalni ponos, a ne samo odlazak na Svetsko prvenstvo. U izuzetno tesnom duelu Honduras je golom Velča u nadoknadi vremena pobedio sa 1:0,a odmah posle meča počele su masovne tuče navijača. Jedna žena iz El Salvadora izvršila je samoubistvo posle utakmice. Njena sahrana je prenošena na nacionalnoj televiziji.

MUNDIJAL 50: REKORDI ZA KOJE NISTE ZNALI! TU SU I HONDURAS I EL SALVADOR!

No, zašto je ovaj meč bio toliko bitan?

AGRARNA REFORMA, 14 PORODICA, BANANE…

Da bi se napetost objasnila mora se otići malo u prošlost, u  1966. godinu , kada su zemljoposenici u Hondurasu napravili udruženje, ne bi li sačuvali svoje interese.

El Salvador je pet puta manji od Hondurasa po površini, ali je u to vreme imao ogromne demografske probleme, Sa 3.7 miliona stanovnika (naspram 2.6 u Hondurasu) i jako slabom ekonomijom – narod El Salvadora je bio gladan i siromašan. Dominantna industrija kafe u Salvadoru bila je u rukama “14 porodica”, oligarhije koja nije mnogo brinula za dobrobit stanovništva.

Zbog toga su Salvadorci  još od sredine XX veka ilegalno odlazili u Honduras i 1969. godine ih je bilo preko 300.000 u susednoj zemlji. Uglavnom su radili na plantažama banana, gde su plate bile mnogo veće nego bilo gde u domovinu.

MUNDIJAL 50 – ANDRES ESKOBAR: NAJTUŽNIJA PRIČA KOLUMBIJE

Fudbal je igra u kojoj se borite za prostor, a u slučaju Hondurasa i El Salvadora to se proširilo i van trena“, primetio je Džon Turnbul.

Među ruralnom populacijom u Hondurasu vladalo je uverenje da im Salvadorci “kradu poslove”, dok je narod sa druge strane bio nezadovoljan zbog višegodišnje medijske hajke i negativnog predstavljanja El Salvadora u Hondurasu.

DRUGI MEČ, PAKLENI DOČEK I NEMOGUĆI USLOVI

Iz perspektive 2018. godine nemoguće je zamisliti da bi se drugi meč kvalifikacija za Mundijal moga odigrati u ovakvoj situaciji, ali jeste. Besni zbog svega što se dešavalo na prvom meču građani Salvadora su puškama dočekali gostujuće navijače – pucali su u njihove autobuse!

General Hose Alberto Medrano je vodio marš oko hotela gde su igrači Hondurasa pokušavali da spavaju i da se pripreme za utakmicu – a taj skup se završio sa dvojicom mrtvih i sedam teško povređenih u neredima koji su izbili.

UŽIVO – KLADI SE NA FUDBAL, TENIS, KOŠARKU…

Enrike Kardona, najbolji igrač Hondurasa imao je nadimak Zec, pa su g navijači El Salvadora izdvojili i zastrašivali, sa sve ogromnim posterima na kojima se vidi kako ga (pravi) zec tuče.

Pre meča je umesto zastave Hondurasa na jarbol na stadionu okačena krpa, a igrači gostujućeg tima su primili tri gola u četiri minuta, očigledno u strahu za sopstveni život.

Imali smo užasno mnogo sreće što smo izgubili. Da je bilo drugačije ne bismo preživeli“, priseća se Enrike Kardona.

Posle tih mečeva u Hondurasu su ulične bande vršile teror nad pridošlicama iz El Salvadora i terale ih da se vrate u domovinu. Onima koji su to odbili spaljivane su kuće, a vlasti Salvadora su već pretile odmazdom.  Zbog svega ovoga u FIFA je odlučeno da se treći meč igra na neutralnom terenu – u Meksiku.

Sam meč je bio jako uzbudljiv. Salvador je vodio dva puta, ali je Gomez oba puta izjednačio, da bi Pipo Rodriges u produžetku, u 101. minutu doneo pobedu svom timu.

Odmah nakon utakmice El Salvador je prekinuo diplomatske odnose sa Hondurasom i započeo sukob. Zvaničan razlog je bio progon 11.700 Salvadoraca iz Hondurasa u samo deset dana nakon prvog meča. Počeo je rat.

100 SATI PAKLA

Salvadorska vojska je iskoristila putničke avione sa “prikačenim” eksplozivom kao bombardere, a prva meta je bio Tonkontin aerodrom. Naoružana automatski oružjem kupljenim iz Belgije vojska Salvadora je brzo napredovala. Zauzeli su devet gradova, ali veće krvoproliće zaustavilo je neznanje vojnika. Oni su praktično svu municiju za automatske puške istrošili u prvim satima rata, pucajući na sve što se pomeri.

PREDSTAVLJAMO UČESNIKE MUNDIJALA – KRENULI SMO OD DOMAĆINA!

Tada je ofanziva zastala, a Honduras je krenuo u protivnapad dva dana kasnije kada su njihovi avioni bombardovali protivnika. Ovo je inače bio poslednji ratni konflikt u kome su se avioni sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koristili u vojne svrhe – pošto su obe strane imale bombardere iz Drugog svetskog rata.

PRIMIRJE, ŽRTVE, JAČANJE VOJSKE

Organizacija američkih država – telo u kome su skoro sve države oba američka kontinenta, pritiskala je El Salvador da se povuče, ali su vlasti ove države imale svoje zahteve. Želeli su da Honduras plati reparacije zbog terora nad Salvadorcima, te da se osigura bezbednost onih građana Salvadora koji ostanu u Hondurasu.

U večeri 18. jula ipak je došlo do dogovora o primirju, koji je u potpunosti stupio na snagu 20. jula, a Salvador je svoje trupe povukao iz Hondurasa tek devet dana kasnije.

Rat se završio sa 300.000 prognanih ljudi koji su iz Hondurasa morali da se vrate u El Salvador, gde vlasti nisu brinule o njima. Morali su sami da se snađu, a mnogo njih je u početku bilo bez krova nad glavom, bez hrane i osnovnih potrepština.

Žrtava je bilo između dve i tri hiljade, a u obe države je to dovelo do jačanja vojske u vladajućim strukturama. Mirovni sporazum je potpisan tek 30. oktobra 1980. godine, ali nesuglasice oko graničnih prelaza i delova teritorije i dalje traju.

No, kao i tada, ni sada običnom narodu uglavnom nije jasno šta se tačno dešava i zbog čega nastaju problemi i krvoproliće.

Mi vojnici nismo imali pojma šta se dešava. Otišli smo u rat ne zajući protiv koga se borimo i zašto. Samo su nam rekli da branimo suverenitet“, rekao je jedan od vojnika koji je učestvovao u ratu na strani Hondurasa Huan Luis Gutieres.

A FUDBAL?

Na kraju svega, posle primirja i smirivanja situacije El Salvador je bio bolji od Haitija i otišao je na Svetsko prvenstvo gde je doživeo tri rutinska poraza. Honduras je morao da sačeka 12 godina i prvi put se plasirao na SP 1982. godine, dok su se drugi put na Mundijalu našli 2010.

Zaboravite Maksimir, ovo je pravi fudbalski rat!
(Photo by Mike Ehrmann/Getty Images)

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010. godine poklopile su se sa sankcijama koje us nametnute Hondurasu zbog militaristista koji su preuzeli vlast u državi, a u pohodu na plasman u Južnu Afriku Honduras je morao da pobedi El Salvador u gostima.

Selektor “Los Katrahosa” Reinaldo Rueda je posle tog meča pričao kako je ta pobeda veliki poklon za narod, te kako je donela sreću naciji.

Svakako je prošlo bolje nego prethodni put.

18 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime