Vimbldon od Eša do Ivaniševića: Gde su nestala iznenađenja u Ol Ingland klubu?

wta-tenis-turniri-barbara-ritner
Sporni mečevi na Vimbldonu (FOTO: Clive Brunskill/Getty Images)

Boris Beker je osvojio Vimbldon! Ko? Pa Boris Beker! Ovako je izgledao početak razgovora tamo negde sredinom osamdesetih kada su se uz kafu pretresali aktuelni sportski događaji kojih je kao i svakog leta, i tada bilo dosta.

Iznenađenja su se i ranije događala na Vimbldonu, ali se te 1985. godine desilo jedno od najvećih kada je sedamnaestogodišnji Nemac priredio pravu senzaciju prekinuvši četvorodišnju vladavinu Amerikanaca Džimija Konorsa i Džona Mekinroa. Uoči narednog Vimbldona do čijeg je početka ostalo još nekoliko dana, stvari u pogledu mogućih iznenađenja nisu posebno optimističke, ali kada bi se unapred znalo da neće pobediti Federer, Nadal ili Đoković, onda to i ne bi bilo neko iznenađenje, zar ne?

Šta je to uradio Jan Kodeš, a što nije uspeo Ivan Lendl?

Njih je bilo i pre profesionalne ere u tenisu, kao ona koja su napravili Sidni Vud 1931. ili Bob Falkenburg 1948. godine, ali su nam ona potonja značajnija i zbog same činjenice da je tenis posle potpune profesionalizacije postao mnogo kompetitivniji. Nećemo ih rangirati prema ,,količini šoka” ili broju palih vilica, ali ćemo spomenuti nekoliko onih koja spadaju u najveća iznenađenja u Ol Ingland klubu.

Artur Eš

O načinu na koji je Jan Kodeš 1973. godine stigao do titule smo već pisali, mada to zbog oslabljene konkurencije zbog štrajka igrača i ne spada u domen čuda. Ono koje je dve godine kasnije priredio Artur Eš, takođe nije čudo, ali se bez bojazni može nazvati velikim iznenađenjem. Sa već trideset i jednom godinom se obreo u svom prvom Vimbldonskom finalu, a protivnik mu je bio prvi nosilac i skoro deset godina mlađi sunarodnik i branilac titule Džimi Konors, koji do tada nije izgubio ni set!

se opredelio za briljantnu taktiku koja je uključivala spore, ali precizne udarce koji nikako nisu odgovarali njegovom protivniku. Konors koji je prethodne godine u finalu pobedio osmostrukog Grend Slem šampiona Kena Rozvela prepustivši mu samo šest gemova, nije uspeo da da nađe pravi odgovor na Ešovu igru i morao je da se pomiri sa gubitkom titule.

Boris Beker

Nemac je 1985. godine i bukvalno gromoglasno šokirao sve u Ol Ingland klubu i to na mnogo načina. Svima je danas poznato zbog čega je dobio nadimak Bum Bum Beker, kao i još neke činjenice o njegovom prvom osvajanju Vimbldona.

Đoković posle Kvinsa – uzlazna putanja se nastavlja

On i dalje ostaje najmlađi osvajač najcenjenijeg Grend Slem turnira od svih i prvi je Nemac koji je to uradio.

Osim toga, Beker te godine nije bio među nosiocima, a u toku turnira je zaradio povredu članka noge zbog koje je umalo predao meč Timu Mejotu. U finalu je savladao Amerikanca Kevina Karena, čije se učešće u tom okršaju i samo smatra velikim iznenađenjem.

Andre Agasi

U određenom smislu i njegova titula iz 1992. godine podseća na onu koju je osvojio Beker. Bio je doduše starijeg uzrasta (22 godine), ali mu je to bila prva Grend Slem titula u karijeri, posle čega ih je uzeo još sedam. Trava mu kao podloga nikako nije odgovarala, a na prethodna dva dolaska u Ol Ingland klub je ispadao u prvoj rundi i u četvrtfinalu.

Te sezone je gubio čak nekoliko puta od tenisera plasiranih lošije od 50. mesta, a tek nešto bolji je bio na njegovoj omiljenoj podlozi – šljaci. U četvrtoj rundi je šokirao Bekera, a posle toga je u polufinalu i finalu bio bolji od dvojice majstora servis-volej igre, Džona Mekinroa i Gorana Ivaniševića i kao dvanaesti nosilac postao šampion.

Ričard Krajiček

Holanđanin je 1994 i 1995 godine izgubio u prvoj rundi na Vimbldonu i to od tenisera izvan 80 najboljih na ATP listi, pa je i godinu dana kasnije važio za ,,favorita” za istu sudbinu. Štaviše, cele godine nije napravio ništa značajnije niti savladao ijednog bolje plasiranog tenisera. U Vimbldonu čak ne bi bio ni među nosiocima da zbog povrede nije odustao Tomas Muster, ali mu je na kraju zapalo to upražnjeno mesto.

Ovde se nalaze kvote za pobednika Vimbldona!

Njegov trijumf te godine se svrstava u one kada nekom sve polazi za rukom i jendostavno mu niko ne može ništa. Krajičekova servis-volej igra u toku te dve nedelje je funkcionisala besprekorno, pogotovo kada je savladao tada trostrukog šampiona Samprasa i to bez izgubljenog seta. Put do finala mu je bio olakšan odustajanjem Borisa Bekera zbog povrede, a dva poslednja meča je odigrao bez greške protiv Džejsona Stoltenberga i Malivoja Vašingtona. Holanđanin ni pre, a ni posle toga nije uspeo ne da osvoji neki Grend Slem, nego da stigne ni do finala.

Goran Ivanišević

Njemu pripada poslednje veliko iznenađenje u Ol Ingland klubu. Nije u pitanju samo činjenica da je tada zauzimao 125. mesto na ATP listi, nego i oreol gubitnika u čak tri prethodna finala na istom turniru. U prvom je 1992. godine poražen od Agasija, a zatim dva puta (1994, 1998) od Samprasa.

Uoči Vimbldona te godine je na šest turnira ispadao u prvim kolima, pa čak i neposredno pre početak i to na travi u Kvins klubu, iako mu je ta podloga najviše odgovarala. najveći favorit je bio Sampras, dok je Ivanišević na turnir došao uz dobijenu posebnu pozivnicu. Federer je pomogao pobedom nad Samprasom, ali je kasnije i sam izgubio od Tima Henmana. Za to vreme je Ivanišević morao da prođe pravi baraž, odnosno da savlada Rodika, Safina i u dvodnevnom polufinalu večitu britansku nadu Tima Henmana.

MOže li Simona Halep do Grend Slem trofeja i na travi?

Finale je odigrano u ponedeljak, a Ivanišević je pomalo bučnoj atmosferi uspeo da savlada Patrika Raftera posle pet setova obostranog ,,bombardovanja” i priredi možda i najveće iznenađenje od svih nabrojanih.

2002. godine je na Vimbldonu slavio Lejton Hjuit, a onda je na scenu stupio Rodžer Federer i preostali članovi Velike četvorke koji nisu bili preterano raspoloženi da dopuste iznenađenje.

 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime