Vest Hem i Bilić: Romantičan povratak osuđen na propast

Slaven Bilić

Vraćanje bivšim ljubavima uvek je riskantan potez. Proveli ste neko vreme zajedno, bilo vam je lepo, ali ste u međuvremenu upoznali nekoga boljeg. Vreme je prošlo ali sećanja nisu izbledela. Nostalgija vas je prevarila da posle mnogo godina pokušate ponovo.

Poput jeftinog romantičnog filma, Slaven Bilić se vratio bivšoj ljubavi. Prošlo je punih 18 godina od kada su se poslednji put sreli i emocije su učinile svoje. Između odlaska iz Vest Hema 1997. kao zrelog fudbalera i povratka u vidu menadžera Bilić je proživeo neke sjajne trenutke – Mundijal 1998., povratak u Hajduk, Euro 2008…

Ali kada je u leto 2015. usledio poziv koji se ne odbija, Bilić se nije osvrtao. Vest Hem je želeo da se Splićanin ponovo vrati na Bolejn Graund i povede klub do neslućenih visina. Međutim, ono što su emocije zamaskirale, vreme je učinilo da pre ili kasnije ispliva na površinu.

Jer Vest Hem je poput nesređenog momka u ranim tridesetim koji se i dalje traži na ovom svetu. On ne zna šta želi, ali je vrlo strastven oko stvari koje ne želi. Holivudski scenariji prepuni su takvih nezrelih buntovnika čije nesigurnosti škode svima u njihovoj blizini. Tako i Čekićari iz Londona nisu baš sigurni šta žele i kako to da ostvare. Zato će ovo biti priča bez „hepi enda“.

Sinoćnji poraz Vest Hema od Brajtona bio je kap koja će preliti čašu. Galebovi su u prvom meču devetog kola Premijer lige rutinski savladali domaćina sa 3:0, nateravši time sve prisutne da se zapitaju kuda sve ovo vodi. Slaven Bilić je za nešto više od dve godine kao menadžer Vest Hema imao lepih trenutaka, ali crni oblaci mu već duže vreme stoje nad glavom.

Ovaj tim već više od godinu dana luta. Loše odluke i uprave kluba i samog Bilića učinile su da se samo priča o trenutku kada će neko novi zameniti hrvatskog trenera. Nedovoljno se govori u dubljim, sistemskim problemima koji opsedaju Čekićare već dugi niz godina. Od ispadanja iz najvišeg engleskog ranga prošlo je šest i po godina, ali uprava kluba taj momenat nije iskoristila za svojevrsni „reset“ i kretanje iznova.

Činilo se u početku da bi Bilić mogao da bude taj koji će sam preokrenuti stvari. Bivši fudbaler se vratio u svoje jato, a navijači su bili opijeni njegovom iskrenošću i originalnošću. Međutim, 62 osvojena boda u prvoj sezoni u klubu i visoko sedmo mestu samo su produbili problem. Vest Hem je mislio da ni Liga šampiona nije tako daleko, ali realnost im je ubrzo opalila šamar.

Vest Hem i Bilić: Romantičan povratak osuđen na propast

Tim se preselio sa Bolejn Graunda na Olimpijski stadion, a lepršavi tim iz prethodne sezone je – odlepršao. Brojna ulaganja u igrački kadar na krilima prethodnih rezultata i optimizma zbog prelaska u novi dom pokazala su sve suštinske probleme kluba. U London su počeli da pristižu igrači zvučnih imena – Sofijan Feguli, Alvaro Arbeloa, Andre Aju, Džonatan Kaljeri, Simone Zaza  – ali nije se naročito mislilo o tome kako će se oni uklopiti. Do januarskog prelaznog roka skoro svi pomenuti igrači pokazali su se kao promašaji, a dolasci Žozea Fontea i Roberta Snodgrasa okarakterisani su kao još lošiji potezi uprave.

Čitava farsa oko prošle sezone dostigla je vrhunac sa usiljenim odlaskom Dimitrija Pajeta u Olimpik iz Marseja i već tada je bilo jasno da konci polako klize iz Bilićevih ruku. Sezona je na kraju završena na pristojnom 11. mestu, imajući u vidu da su Čekićari u ligi imali nizove bez pobede od po pet, šest i sedam mečeva.

Ipak, Bilić je dobio najveći poklon koji menadžeri u modernom fudbalu mogu dobiti – vreme. Povereno mu je da povede tim u svojoj trećoj premijerligaškoj sezoni, ali već posle prve četvrtine šampionata postaje jasno da Biliću neće biti spasa. Njegov tim „pojačan“ je tokom leta imenima kao što su Pablo Zabaleta, Džo Hart, Havijer Ernandez i Marko Arnautović. Ipak, Vest Hem je danas bezličan i razbijen. Taktičke zamisli potpuno su nevidljive, a navijači Čekićara opisali bi ih kao grupu beskičmenjaka nespremnih da „zagrizu“ kada ne ide.

I meč protiv Brajtona bio je simbol svega lošeg u poslednjih 15 meseci. Vest Hem se praktično nije ni pojavio na terenu, dok su Galebovi bez previše muka ređali golove. Paskal Gros je odličnom partijom pokazao da skupocena pojačanja nisu obavezna (u Brajton je iz Ingolštata stigao za minornih četiri miliona evra) i da se igrači dovode prema potrebama ekipe. Napadači domaćih su bili pasivni i bez bilo kakvog učinka u poslednjoj trećini terena, a Vest Hem u poslednje vreme golove postiže na mahove, uglavnom uz pomoć individualnih poteza.

Njihovoj odbrani se zameralo da olako prima golove čak i u prvoj Bilićevoj sezoni (primili su tada 51 gol), a ove primaju skoro dva gola po meču. Fonte deluje kao igrač tek pristigao iz Lige 1, a ne osvajač Eura 2016, Zabaleta ni po čemu ne opravdava svoju ogromnu platu, dok Arnautoviću uobičajeno fali konstantnosti.

Na sve to, nikakav pečat Bilića se ne može videti. Ovaj „sklepani“ tim nema očigledan pravac u kojem želi da se kreće i sve se svodi na improvizaciju. Uprava Vest Hema to ne želi. Oni vrlo jasno znaju šta ne žele.

Mogući skori odlazak hrvatskog stručnjaka će možda biti opravdan očajnim partijama, ali ništa suštinski neće rešiti. Vest Hem će nastaviti da luta sve dok njihova hijerarhija ne bude znala prioritete. Bilić će, pre ili kasnije, postati svestan da „obnovljena ljubav“ skoro uvek ostavlja gorak ukus.