UEFA Liga Evrope od Šahtjora do danas: Istočna Evropa bez pobednika, ali i bez sudija

(Photo by Ryan Pierse/Getty Images)

Tvrdnja da postoje podneblja čiji su stanovnici talentovaniji za fudbal (ili za neke druge sportove) od nekih koji žive u drugim oblastima je nešto što se ne može dokazati, što se možda i najednostavnije uočava pogledom na sastave evropskih klubova, pogotovo onih iz najjačih liga.

Da postoji takva vrsta predisponiranosti, moglo bi se zaključiti po tome iz kojih zemalja dolaze pobednici evropskih reprezentativnih i klupskih takmičenja, ali to naravno, ne bi bio pravi put. Ako bi se krenulo tim pravcem, onda bi se najveća mera talenta u prošlom veku u košarci, ali i u nekim drugim sportovima mogla pripisati Rusima, dok bi se slične konstatacije u vezi sa zemljama Istočne Evrope odnosile i na gimnastiku, atletiku, odbojku i još neke discipline.

Crvena zvezda i Steaua: Kada će ponovo osvojiti Ligu šampiona?

Evropski klupski fudbal je područje gde danas ima jako malo nepoznatih faktora, tako da nije tajna da su razlike na tom planu postajale sve uočljivije kako su finansijske prilike u sportu postajale sve značajnije. Danas je nemoguće zamisliti da Crvena zvezda ili Steaua postanu šampioni Evrope. Slično važi i za drugo po jačini kontinentalno klupsko takmičenje u kojem se održava iluzija da je trofej dostupan i nekom istočnoevropskom klubu.

Liga Evrope uoči četvrtfinala: Ko ima trofej, a ko je gubio u finalima?

Zapravo, šanse su veoma male. Ligu Evrope, ili nekadašnji UEFA kup, samo četiri puta nisu osvojili klubovi iz Zapadne Evrope, ili bolje rečeno, tri puta su to bili timovi iz Istočne Evrope, a jednom je to uspelo Galatasaraju. Dakle, da nije CSKA, Zenita i Šahtjora, trofej ovog takmičenja ne bi nikada prešao određenu geografsku širinu.

Tekuća sezona je deseta otkako se to dogodilo poslednji put. 2009. godine Šahtjor je preuzeo trofej od Zenita, a CSKA je bio najbolji 2005. godine. Od tada je samo Dnipro uspeo da se probije do finala i da u tom smislu brani čast istočnoevropskih klubova i fudbalskog talenta u tom delu sveta. Ni organizacija finalnih susreta se nije previše često poveravala tim meridijanima. 2015 godine se igralo na Nacionalnom stadionu u Varšavi, a 2012 na istoimenom objektu u Bukureštu. U Poljskoj će se odigrati finalni meč i za dve godine, a domaćin će biti Gdanjsk.

U poslednjoj dekadi dominirali su španski klubovi Sevilja i Atletiko

Stvari su posle trijumfa Šahtjora bile prilično monotone u Ligi Evrope. Štaviše, samo se Porto umešao u dominaciju španskih i engleskih klubova. Zapravo, čak se i prisustvo Čelsija (2013) i Mančester Junajteda može smatrati ,,greškom” jer je ovo takmičenje praktično rezervisano za ekipe iz Primere, odnosno za Sevilju i Atletiko koji su po tri puta pobeđivali.

Lukaku i Old Traford: Čekanje dugo 250 dana i šta se sve dogodilo od poslednjeg gola?

Malo je ,,šarenija” slika finalista, ali se i ona uklapa u zapadnoevropsku dominaciju u takmičenju. Osim Dnipra, finalisti su dolazili iz Engleske (Fulam, Liverpul), Španije (Bilbao), Holandije (Ajaks), Francuske (Marsej) i najčešće iz Portugala – Benfika je dva puta padala pod kletvom Bele Gutmana, a Braga je izgubila u portugalskom finalu od Porta 2011. godine.

Čak su i sudije u tom periodu dolazile iz Zapadne Evrope, odnosno poslednji istočnoevropljanin koji je sudio finale Lige Evrope je bio Slovak Mihel Luboš u sezoni 2002/03. Kako bi se tek izmerio talenat za suđenje u ovom slučaju?

Najveći favoriti za pobedu u tekućoj sezoni su ponovo ekipe iz Engleske i Španije, dok najveće šanse od istočnoevropskih ekipa ima Zenit, pa tek onda Dinamo iz Kijeva, Krasnodar i sa samo teoretskom veličinom istih, Spartak, Vorskla…

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime