Govor tela je u nešto što je u tenisu mnogo više uočljivo nego u nekim drugim sportovima, zahvaljujući pauzama između poena i gemova, a ako grimasu Rafaela Nadala prilikom dva poslednja servisa u meču možemo nazvati govorom tela, onda je to bio momenat kada su svi shvatili da Novak Đoković postaje drugi finalista Vimbldona.
Publika koja je u petak i subotu u Ol Ingland klubu imala prilike da gleda polufinalne duele muškog singla, može da se pohvali da su ih karte izašle bukvalno džabe. Ukupno dvanaest sati vrhunskog tenisa, koji je u određenim momentima duela između Kevina Andersona i Džona Iznera ličio na gladijatorstvo, pojeftinilo je svaki peni dat za ulaznice. Na kraju se sve završilo velikim povratkom Đokovića na najveću scenu.
Pedeset drugi Klasik se završio pobedom srpskog tenisera
Pobeda u najigranijem Klasiku u istoriji tenisa je postala gumica koja je obrisala jednim zamahom dve prethodne godine. Nije isto pobediti jednog Rafaela Nadala koji je u London došao da posle dugo vremena zaigra u finalu i tenisere kao što su Kačanov, Edmund, pa čak i Nišikori. One se nekako očekuju i kada je situacija onakva kao što je bila u periodu krize.
Kriza je stvar prošlosti, Đoković protiv Nadala za novo vimbldonsko finale
Trijumf protiv Španca vredi kao svih pet pre polufinala i ima težinu slanja poruke da se ,,vlasnik kuće” vratio sa odmora. Kao što smo nedavno rekli, čak i u slučaju da Đoković ne osvoji svoj četvrti vimbldonski trofej, uz ovakvu trajektoriju forme, biće u ulozi najvećeg favorita na poslednjem Grend Slem turniru u sezoni. Ispostavilo se da je prilika za trinaestu titulu na četiri najprestižnija teniska turnira, stigla nešto ranije.
"It’s an incredible achievement for what I’ve been through"
– @DjokerNole on reaching another #Wimbledon final
https://t.co/nVjN2iw9Hq— Wimbledon (@Wimbledon) July 14, 2018
Sada je jasno da je za nju mogao da se bori i na ovogodišnjem Rolan Garosu, ali je u duelu sa Čekinatom nedostjala onoliko sigurnosti i samopouzdanja koliko to u Londonu nije. Spašavanjem Nadalovih brejk lopti i upornim stvaranjem svojih, Đoković je ne samo podsetio, nego i bio verzija sebe iz najboljih dana. Da li je to dovoljno za četvrti pobednički govor u Ol Ingland klubu.
Đoković je pobeđivao Andersona kada je osvajao vimbldonske titule
For the first time since 2016, @DjokerNole is a Grand Slam finalist.
The Serbian beats Rafael Nadal 6-4, 3-6, 7-6(9), 3-6, 10-8 in a Centre Court classic to reach the #Wimbledon final pic.twitter.com/YJyi5tlHpv
— Wimbledon (@Wimbledon) July 14, 2018
Ako smo spomenuli govor tela tenisera, on je itekako bio očigledan u prvom polufinalnom susretu. Kevin Anderson je tokom celog maratonskog meča, a naročito u ključnim trenucima, imao siguran i čvrst pogled i stav koji izražava puno uverenje u pobedu. Sigurno je da neće unapred odustati od šanse koja mu se ukazala. Uostalom, poslednji susret njih dvojice se odigrao upravo u Vimbldonu pre tri godine, kada je Đoković najteži meč na celom turniru na kome je tada pobedio, imao upravo protiv Južnoafrikanca.
Kvote za veliko finale na Vimbldonu se nalaze ovde
Jedan od činilaca koji će svakako biti važan je ko će se bolje oporaviti do početka meča. Anderson je odigrao treči najduži meč u istoriji, ali je dobio više vremena za odmor. Đoković je igrao kraće, ali se susret sa Nadalom protegao na dva dana. Srpski teniser je od Južnoafrikanca izgubio samo jednom (Majami, 2008) i ostvario pet pobeda, od čega dve na Vimbldonu, oba puta kada je stizao do trofeja (2011, 2015).
Novakova Igra je tu, sve ostalo je stvar psihologije.
