Svetislav Pešić: Barselona je brod kome treba pravi kapetan!

Svetislav Pešić je prvi put došao u Barselonu da bude pobednik; četrnaest godina kasnije katalonski klub ga je ponovo pozvao, ali sa zadatkom da postane spasilac broda koji se opasno naginje pod udarima talasa košarkaškog mora.

Povratak u klub kome je 2003. godine doneo titulu evropskog šampiona, prvu u prebogatoj istoriji kluba se dogodio u trenucima kada je Kataloncima zaista potreban kapetan koji zna kako se upravlja kormilom. Svetislav Pešić je svoje kapetanske sposobnosti podigao na admiralski nivo i to ne jednom, već mnogo puta. Barselona je samo jedna od luka u kojoj je njegov brod zasipan šampionskim konfetama.

Evroliga bira najbolje: Sonja Petrović najkorisnija košarkašica ligaškog dela

U njegovom povratku na klupu posrnulog giganta ne treba tražiti posebnu simboliku, ali bi se ona svakako mogla naći. U istom dresu i na istoj poziciji Pešić je zatekao jednog igrača iz generacije kojom je tada pokorio Španiju i EvropuHuana Karlosa Navara. Takođe, oba puta popularni Kari je u Španiju dolazio iz nemačkih klubova – pre šesnaest godina iz Kelna, a ovoga puta – doduše posle pauze iz zdravstvenih razloga – iz Bajerna.

Barselona kao sudbina po drugi put!

Prvi Pešićev mandat u Barseloni je i pored velikih uspeha, potrajao samo dve godine (2002-2004). Kao razlog se navodi neslaganje sa tadašnjim direktorom sportskih odeljenja Valerom Riverom zbog čega je srpski trener otišao iz kluba. Iza njega je ostala trostruka kruna osvojena u prvoj sezoni i odbranjena titula šampiona Španije u drugoj.

Tih godina je važila deviza da klub koji želi titulu prvaka Evrope mora da ima dve stvari – srpske košarkaše i srpskog trenera. Više od deceniju i po kasnije, Barselona je uspešnu devizu rešila da preinači i ponovo primeni u smislu spasavanja sezone, ali možda i nešto više od toga.  Doduše Pešić se i pre dve godine nalazio u krugu kandidata za trenera Barselone, ali je za naslednika Ćavija Paskvala izabran Jorgos Barcokas.

Bajern koristi proveren recept za uspeh – ,,šef“ je Aleksandar Đorđević

Prema potpisanom ugovoru, on bi na klupi Katalonaca trebalo da se zadrži do kraja juna. Prvi pomoćnik će mu biti Rikard Kasas koji je u svojoj karijeri u ACB ligi vodio Manresu, Valensiju, Menorku i Valjadolid.

Momenat u kojem je Pešić preuzeo katalonski klub je u najblažem obliku rečeno – veoma težak. Barselona je do Pešićevog drugog debija u utakmici sa Bilbaoom izgubila skoro 50% utakmica u svim takmičenjima (20 od 41)! Pored toga, u drugoj uzastopnoj sezoni će propustiti plej-of Evrolige.

Ako se ne računa Superkup Španije, u Blaugranu od 2014. godine nije stigao nijedan trofej što se u klubovima takve veličine i značaja smatra nedopustivo dugačkim vremenom. Prethodni deo tekuće sezone se iz tih razloga procenjuje kao najgori u prethodnih više od pedeset godina!

U istom periodu Real je osvojio pet trofeja više!

Od sezone 2014/15 su smenjena tri trenera i tri sportska direktora, a u klub je prosečno stizalo i iz njega odlazilo deset košarkaša po sezoni. Mnogi od njih su podbacili, a u sastavu se nisu pojavljivale mlade snage iz sopstvenog pogona. Posebno bolno za Katalonce je bilo posmatranje kako najveći rival Real niže titule – čak šest u tom periodu!

Da li su šanse Barselone sada veće?

Pešić je trener naviknut na trofeje u istoj meri koliko i Barselona. Da li mu je to postavljen kao uslov da bi ostao i posle završetka sezone je nepoznato, ali će priliku za to svakako imati. To neće biti Evroliga, ali u ovakvoj situaciji Katalonci bi sigurno potpisali i bilo koji u domaćim takmičenjima.

Prvo iskušenje koje se nalazi pred Pešićem je Kup Kralja koji se igra u Las Palmasu i počinje 15. februara. Od petog trofeja koje bi lično doneo Blaugrani dele ga tri pobede od kojih prva mora biti protiv Baskonije. Tu je naravno i ACB liga u kojoj Barselona trenutno zauzima treće mesto.

Ako bi nas pitali da navedemo neke od Pešićevih najvažnijih trofeja, mi bismo se zadržali na četiri – po dva na klupskom i reprezentativnom planu. Neki od njih su bili prvi, neki za sada poslednji, a neki jedini.

Klipersi u Bruklnu, hoće li biti učinka Bobana Marjanovića?

Sa reprezentacijom Nemačke je šokirao košarkašku Evropu 1993. godine kada je Pancerima doneo titulu šampiona Starog kontinenta, prvu i jedinu do sada. Dve godine kasnije je sa Albom osvojio Kup Radivoja Koraća, jedini evropski trofej u istoriji klupske košarke u Nemačkoj. 2002. godine je postao šampion sveta u Indijanapolisu, a godinu dana kasnije sa Bodirogom odneo Barselonu na krov Evrope.

U danima dok ga gledamo kao aktera filma ,,250 stepenika”, ne možemo a da se ne zapitamo se da li će pogled sa visina njegove karijere postati za još jedno postolje bolji?

 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime