Sve lepotice Stevana Jovetića (VIDEO)

Jovetic

Ima nešto u tom podgoričkom betonu. Nečeg posebnog i neopipljivog mora biti u njemu, jer njime su hodala neka od magičnijih stopala sa ovih prostora. Tamo su tabanale noge Dejana Savićevića, tog genija opevanog u domaćoj pop kulturi i legende dva evropska klupska šampiona.

Skoro pa vršnjak, odmah za njim se pojavio još jedan velikan, onaj koji će usrećiti drugu stranu Topčiderskog brda. Predrag Mijatović možda nije bio tako vešt i lucidan sa loptom i možda nije proturao lopte kroz noge protivnika. Ipak, malo ko je umeo bolje i češće od njega da tu loptu proturi tamo gde je najvažnije – između dve stative.

No, svako vreme ima neke svoje heroje, a prestonica Crne Gore dobila je jednog takvog dvadesetak godina nakon Deja i Peđe. Njegovo ime se prvi put značajnije promaljalo tamo negde u smiraj debakla koji je reprezentacija Državne zajednice doživela na Mundijalu u Nemačkoj.

Od tada je prošlo blizu 12 godina i danas je ime Stevana Jovetića postalo poznato širom fudbalske Evrope.

JoveticDete Partizana će posle crno-belog dresa oduševljavati navijače Fiorentine, Mančester Sitija, Intera, Sevilje, a na kraju i Monaka. I taj njegov talenat u svakom od dresova zasija pre ili kasnije. Ima ga toliko da je nemoguće da ostane ispod površine, te se ono moralo prikazati u formi mekanog dodira i lukavih poteza.

Znam šta ćete reći, nije Stevan Dejo. I nije, niko o tom i ne priča, ali Jovetićeva briljantnost svako malo ispliva na površinu, podsećajući bar u obrisima na bivšeg asa Crvene zvezde i Milana.

Opet je to uradio u subotu uveče, u dresu Monaka, na meču protiv Anžea. Učinio je da se svi oko njega smeju i aplaudiraju, da uzdišu zbog “bezobrazluka” njegovog poteza. Ravnodušnost nije bila moguća.

Adama Dijakabi je na desnom boku povukao napad, a Jovetić je u punom trku utrčavao u šesnaesterac. Mlađani Francuz je učinio što se učiniti moralo, odmereno dodao loptu u prostor koji je Crnogorac napadao, da bi potom izašao oči u oči sa golmanom Anžea.

Na oko pet-šest metara od gola i golmanom koji istrčava ka njemu Jovetić je u deliću sekunde “bocnuo” loptu. Podigao ju je sa trave taman toliko da Butej proleti kroz vazduh, a lopta još jednom odskoči pre nego što se zakoprca u mreži.

Sav šmek i sav vic njegovog stila igre bili su sažeti u ovom jednom kontaktu sa loptom, tako savršeno odmerenom. Možda je to bio samo meč protiv malog Anžea i možda on ni po čemu neće promeniti tok Jovetićeve karijere, ali u takvim momentima se pokazuje ko je kakav igrač.

Jovetića će neki treneri optuživati da ne trči dovoljno i to će podsetiti na velikog Deja i lenjog Nikšićanina Mirka Vučinića. I nije to daleko od istine, “Jo Jo” baš ne voli da pomaže odbrani, da natapa dres znojem kada sve to može da se preskoči, samo ako mu neko doturi loptu na pravom delu terena.

LIGA NACIJA: SRBIJA I CRNA GORA, PRVI PUT U ISTORIJI

Ima u tome nečega tvrdoglavog. Neki igrači stvari rade na svoj način. Kao što je Huan Roman Rikelme bio uporan u “svom načinu” fudbala u kom god da je timu igrao, tako je i Jovetić uvek svoj. Zbog toga možda ne igra dovoljno često i njegov potencijal retko biva u potpunosti iskorišćen.

No, Jovetić za to ne mari. Ni za mizernih 429 minuta u francuskom prvenstvu, ni za još mizernijih 65 u jednom jedinom meču Lige šampiona ove sezone. Njemu je samo bitno da kada jeste na terenu učini nešto drugačije, da iskoristi ta podgorička stopala u svrhu zarad koje su stvorena.

A to su prelepi golovi. Kao ovaj protiv Anžea. Ili onaj protiv Lila prošlog septembra. Ili možda ipak ona bomba koja je u 92. minutu srušila Real Madrid i prekinula seriju nepobedivosti evropskog prvaka.

Tu se mogu ubrojati i “bezobrazna štikla” u dresu Intera na turneji u Americi, golčina Napoliju usred Napulja i het-trik golova u dresu Crne Gore, “onaj” het-trik u kojem je svaki pogodak bio lepši od prethodnog.

Toliko “lepotica” na jednom mestu – ne zaboravite ni “bombu” u rašlje gola Crvene zvezde, baš pod južnom tribinom, pre više od jedne decenije – a mnogi i dalje imaju utisak da Jovetić nije ostvario koliko je mogao.

Možda to nikada i nije bio cilj. Možda je ono što je Jovetić do sada učinio tokom svoje karijere sve što je bilo potrebno.

Nije li sebično reći da je to malo?

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime