Za šest meseci je stigao od školske sale do Crvene zvezde, osvajač je prve zlatne medalje za Srbiju i košarkaš koji uvodi grčke klubove u prvu ligu.

Ovako ukratko izgleda karijera kapitena Milanu Mačvanu u srpskoj košarkaškoj reprezentaciji, Stefana Đorđevića, sada košarkaša Radničkog iz Kragujevca.

Đorđević je, kao i svako dete, trenirao sve sportove od fudbala preko rukometa do najzad igre pod obručima.

Jednog dana u našu školu su došli treneri iz Napretka kako bi osnovali košarkašku sekciju. Održao se trening gde su mi rekli da to sve izgleda dobro, a još sam imao i visinu. Odlučeno je da sva talentovana deca dođu u Kruševačku halu sportova i odrade trening sa Narpetkom – započeo je svoju priču Đorđević i nastavio:

-Na tom treningu iskusni treneri, koji su godinama radili sa decom poput Bratislava Kneževića, su se oduševili mojim talentom. I onda su mi bukvalno preko noći rekli da donesem krštenicu. Još više su bili oduševljeni pošto sam ja 89. godište, a krenuo sam sa generacijom ’88.

Od igranja u dvorištu svoje kuće i odlaska u školu do nekog vrtloga i „ludila” Đorđević je brzo stigao.

Od tog trenutka je krenula pompa i bukvalno sam od školske sale došao do reprezentacije i prelaska u Crvenu zvezdu, za svega šest meseci. U tom trenutku nije bila samo ponuda Zvezde, već su se za mene raspitivali i Partizan i FMP. I onda je ćale presekao i rekao da prelazim u Zvezdu.

U tom momentu njegovi roditelji su odlučili da naprave veliku žrtvu i od komfora i sređenog života u Kruševcu pođu sa Stefanom u Beograd kako bi ispratili putu svog deteta i bili mu vetar u leđa.

-Za dete od 13 – 14 godina, koje je imalo bezbrižno detinjstvo, prelazak u Beograd je bio veliki šok i praktično sam bio primoran da brzinski odrastem za svega šest meseci.

Nije se čestito ni okrenuo a došlo je vreme da zakuca na vrata prvog tima. Tada se našao na raskrsnici na koju dođe većina sportista koja bi želela profesionalno da se bave nekim od njih.

-To je sportska prekretnica, jer su mnogi talentovani momci nestali baš u tom prelasku iz juniorske u seniorsku košarku. To je dolazak u pravu mušku košarku, jer tu više nema samo tvog godišta. Pored rada i odricanja u tom periodu je veoma bitna i sreća.

A onda je došao i taj dan kada je zakoračio na trening prvog tima Crvene zvezde. Šta ga je tamo čekalo?

-Moj prvi trening sa seniorskim timom je izgledao tako što dolaze Milan Gurović, Pero Antić … I ja gledam i mislim u sebi “Hvala Bogu što sa tim ljudima delim svlačionicu”. U tom periodu vi pokušavate da se nametnete treneru i izborite za minute, ali to ne ide baš tako lako. Dosta zavisi od toga da li se ukaže prilika ili ne, u tom nekom mikro ciklusu od pet-šest meseci nakon prelaska u seniorski tim.

Nije uspeo da se nametne treneru i onda je usledio logičan odlazak na kaljenje u Megu, ali i vrtoglavi pad. To je bila prilika da se Đorđević uveri da ne ide sve tako lako, ali i prilika da izvuče brojne pouke.

Tada sam na stolu imao ponudu Zvezde da potpišem profesionalni ugovor, ali me je moj tadašnji menadžer savetovao da odem u neki razvojni tim. Ja sam ga poslušao i prešao sam u tada Mega Ishranu. On je imao ideju da preko Mege stasam i da se na velika vrata vratim u Zvezdu. Međutim, u Megi nisam dobio priliku da igram, tako da se moja karijera našla na klackalici, od velikih očekivanja do naglog pada – prisetio se Đorđević i nastavio priču o dolasku u KK Kotež:

Tu sam došao kao pozajmljeni igrač iz Mege i to mi je jedno baš dragoceno iskustvo. U Kotežu sam imao kontinuitet, igrao sam u proseku 35 minuta po utakmici i što je još važnije imao sam pravo na grešku.

Nakon toga dobio je poziv od Darka Rajakovića, koji je bio pomoćni trener Aleksandra Đorđevića u reprezentaciji a sada je u NBA ligi, da dođe u Španiju gde je proveo dve sezone. Usledila je neverovatna polu-sezona u Smederevu gde je bio najbolji strelac Prve lige Srbije – čak ispred Bobana Marjanovića.

Mislim da je dolazak u Smederevo bio pravi potez, pošto je tada Prva liga Srbije bila zaista jaka. Tada su u Megi bili Boban Marjanović, Vasa Micić … Ja sam na te polusezone igrao zaista mnogo dobro da sam u nekim parametrima bio ispred Bobija.

A onda se dogodila sudbina ili ko zna šta li je.

-Te 2013. godine sam sa sadašnjom suprugom otišao na letovanje na Krit. I tako kroz priču kažem kako bi bilo lepo igrati na nekom ostrvu. Vraćamo se mi kroz deset dana za Beograd i mene zove moj kum i kaže imam za tebe jednu ponudu. Klub se zove Ofi, sa Krita i iz druge Grčke lige je. Ja u šoku! Neverovatno, ali  prihvatim ponudu posle razgovora sa trenerom i porodicom.

Ispostavilo se sudbina.

Tu prvu sezonu sam odigrao neverovatno i postao sam najbolji strelac A2 grčke lige sa prosekom od 19 poena po meču. Odmah sam dobio ponude PAOK-a, Retimna i još nekih klubova iz lige A1. U sebi sam pomislioto je to, vratio sam se.

I tada je Đorđević napravio verovatno odluku karijere.

-PAOK me je želeo, ali ne bih igrao puno. Doneo sam odluku da ipak hoću da ostanem u A2 ligi i idem u klubove koji imaju ambiciju da uđu u A1 ligu. Potpisao sam za Arkadikos na Peloponezu i od tog trenutka sam počeo da po prvi put živim život profesionalnog sportiste.

Onda se dogodila korona i Grčko ministarstvo zdravlja je zabranilo da klubovi imaju i tog jednog stranca. Trenutno Đorđević igra u Srbiji.

-Nisam želeo da idem ni u jednu drugu zemlju osim Grčke, tako da sam odlučio da ostanem u Srbiji i izabrao sam Radnički iz Kragujevca. Napravili smo dobru ekipicu sa Kragujevčanima, Andrijom Stevanovićem, Ivanom Nedeljkovićem, Đoletom Milosavljevićem, Matijom Popovićem… te legendarnim Raškom Katićem koji treba da bude primer za sve mlade igrače kakav se pristup ima košarci počevši od treninga pa do utakmice. Velika mi je čast što sam u ekipi sa njima –

Đorđević planira da završi karijeru u zemlji u kojoj Srbi najviše vole da letuju.

-99 odsto se vraćam u Grčku čim ukinu tu odluku o zabrani stranca u A2 ligi. Neki plan je da tamo odigram još nekoliko sezona sve dok ne osetim da me mrzi da idem na treninge i igram utakmice .

Navijači u Grčkoj su kao i u Srbiji vatreni i „ludi“, tako da je u svojoj karijeri doživeo neke neverovatne događaje, kojih se sada prisetio.

-Dok sam igrao za Dukas iz Marusija u poslednjem kolu smo se sastali sa ekipom Peristerija, kojima je trebala pobeda kako bi ostali u ligi, dok smo mi bili peti ili šesti na tabeli, tako da nam ništa nije značila ta utakmica. Naš predsednik je došao i rekao: “Znam da će doći navijači Peristerija, premestiću utakmicu u školsku dvoranu” – počinje da priča neverovatnu anegdotu i nastavlja:

On je takođe pola sata pre početka utakmice došao u svlačionicu i rekao nam: “Ne volim ovaj klub, želim da ispadnu iz lige imate premije za pobedu”. Mi smo tu utakmicu uspeli da pobedimo desetak razlike, a sledeća scena je bila da su 250 protivničkih navijača uleteli na teren i gađali nas svim i svačim. Nekako smo uspeli da dođemo do svlačionice i nismo izlazili najmanje sat vremena dok se situacija nije smirila – priseća se Đorđević.

Možda Đorđević ne planira da završi karijeru u Srbiji, ali jedno je sigurno – ostavio je trag i to kao član generacije koja je prva osvojila zlatnu medalju za Srbiju.

Prošao sam sve reprezentativne selekcije do juniora. Mi smo prva generacija koja je osvojila zlatnu medalju pod imenom Srbija na Balkanijadi u Volosu, Grčka – naglasio je Đorđević.

Šakota uliva nadu: Zvezda može da računa na ozbiljan rezultat u Evropi!

OBAVEZNO POGELDAJTE: Fudbalski kviz | EP 15 – Testiraj znanje! POGODI FUDBALERA

4 KOMENTARA

  1. Sjajna priča ovog doktora košarke , stvarno je mnogo toga prošao da bi došao do vrha ,zavidna karijera ali i ogroman uložen trud i zalaganje su ga doveli do toga sto jeste

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime