Šta je to u srpskom biću što ga vodi prema – vaterpolu!

Srbija

Iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, sa prvenstva na prvenstvo, priča uvek počinje i završava se na isti način – Srbija se sa najvećih vaterpolo takmičenja vraća onako kako Nemačka završava svoje utakmice u fudbalu, pobednički!

Da smo malo bezobrazniji, pomislili bismo da vaterpolisti to rade samo zato da nas, pripadnike razmažene srpske vaterpolo javnosti, ne podvrgnu razočarenjima. Kao da bi to i moglo da se desi. Krediti ovih sjajnih momaka i njihovih prethodnika nadmašuju i najmanju pomisao da bi nas mogli razočarati.

Andrija Prlainović, neprimetni heroj u nekoliko generacija!

Pitanje zbog čega su naši sportisti toliko uspešni u vaterpolu, a u nekim drugim sportovima nisu (ko je rekao fudbal) ne bi ovde bilo prvi put postavljeno. Na tu temu se piše već dugo i postoji veći broj ozbiljnih analiza koji su radili stručnjaci u raznim oblastima, ne samo u sportskim. Uz to skoro uvek ide ono neizbežno poređenje sa fudbalerima, kojima se ipak, hteli mi to da priznamo ili ne, vraćamo sa nadom da će nas (kad tad) obradovati.

U čemu zapravo leži tajna uspeha srpskog vaterpola? Ako uzmemo plivanje kao osnovnu disciplinu na kojoj se bazira vaterpolo (mada suštinski nemaju dodirnih tačaka), vidimo da i tu postoji određena nesrazmera. Da nije u pitanju samo smisao za igru, demantuje povremena pojava plivača koji osvajaju medalje na velikim takmičenjima, kao što su Milorad Čavić ili Nađa Higl.

Srbija je daleko uspešnija u vaterpolu nego u plivanju

Manjak uspeha u plivanji bi se pre mogao porediti sa atletikom kao individualnim sportom, a ne tražiti poređenje sa vaterpolom samo zato što spadaju u takozvane vodene sportove. Jedan od razloga (verovatno i najveći) zbog čega kod nas individualni sportovi nemaju rezultate koji su u skladu sa nesumnjivim fizičkim predispozicijama i talentom koji poseduje naš narod je to što je za stvaranje vrhunskog plivača ili atletičara potrebno novca.

Vaterpolo se vraća kući, Barselona je samo usputna stanica!

Isto toliko je potrebno i u tenisu, ali taj sport ima različite puteve. Njegove specifičnosti su takve da je teniser praktično sam svoj gazda.

Iako na svetskoj sportskoj sceni Srbija beleži odlične rezultate i u drugim timskim sportovima koji se zasnivaju na igri kao što je košarka ili odbojka, vaterpolo je bez premca. Takva suma medalja i premoć u ovom sportu je nezabeležena u svetskim razmerama. Zapravo, ne samo u ovm sportu, već i u mnogim drugim.

Brojke kažu da je Srbija od 2006. godine osvojila čak 29 medalja na velikim takmičenjima. Čak i kada to suzimo na one najznačajnije, cifra je i dalje impresivna – Delfini su sa poslednjih šesnaest doneli četrnaest medalja. Odličja su propuštena samo na dva Svetska prvenstva.

Talenat i znanje nisu sporni

Talenat je preduslov bez koga se ne može, ali takođe je nesporno da bez kvalitetnog rada to ne bi bilo moguće. Polje gde se naš sport često sapliće, ne zato što ne postoje oni koji poseduju odgovarajuće znanje, nego zato što su marginalizovani. Kao primeri se često navode fudbal i rukomet, suprotnosti vaterpolu, odbojci, košarci. Ova tri su potvrda da se može i da nismo hendikepirani ni u čemu što zahteva smisao za igru, talenat ili znanje.

Najbolje kvote na sve sportske, ali i druge događaje se nalaze ovde

Štaviše, prema nekim naučnim ispitivanjima vaterpolisti i odbojkaši su u vrhu inteligencije sportista. Logičkim metodama nije teško izvući zaključak koji je po nas veoma povoljan. Zapinje dakle na nekim drugim mestima koja se obično nalaze van sportskih borilišta.

No, ni ova konstatacija nije ništa novo. Kao što nije novo to da smo u vaterpolu najbolji u Evropi. Trenutno Srbija od tri najveća takmičenja nije vlasnik jedino svetskog trona. Prilika da se ponovo objedine ,,pojasevi” sa Olimpijskih igara i šampionata Evrope i sveta biće sledeće godine u Kini. A poznavajući Dejana Savića i ostale, to je sasvim izvesno.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime