Srbija u Francuskoj: Želelo se više, a da li se i moglo?

Srbija
Rukometašice Srbije kvalifikacije za Evropsko prvenstvo počinju protiv Švajcarske (FOTO: RSS)

Srbija je svoj boravak u Francuskoj, tačnije u Nantu, završila još jednim plasmanom koji se ne može smatrati uspešnim i koji je čak lošiji nego što su oni ostvareni na dva prethodna velika takmičenja na kojima su naše rukometašice bile devete.

Kao devetoplasirane su se vratile pre dve godine iz Švedske sa prvenstva Evrope i prošle godine iz Nemačke sa Svetskog prvenstva. Na Olimpijskim igrama srpske rukometašice nisu bile, a ako je osnovni cilj koji je trebalo da bude postignut u Francuskoj bio plasman na kvalifikacije za sledeće Olimpijske igre, onda se prvi pokušaj završio njegovim neispunjavanjem. Drugi će biti na narednom šampionatu sveta koje se održava za tačno godinu dana u Japanu.

EP za rukometašice: Srbija želi da se ,,odjavi“ dobrom igrom protiv domaćina

Ako se izdvoji samo činjenica da je Srbija zauzela poziciju za dva mesta slabiju nego na navedenim takmičenjima, onda se svakako ne može reći da je ostvareni rezultat dobar. Sa druge strane, ako se iz poređenja izuzmu svi prethodni plasmani na kontinentalnim prvenstvima, izuzev onog u Beogradu, onda je on na nivou očekivanog. Srpska reprezentacija se barem na tri poslednja takmičenja našla u glavnoj fazi.

Glavna faza velikih takmičenja je minimum ispod kojeg Srbija ne treba da ide

U određenom smislu, to je neki minimum ispod kojeg se ne bi smelo ići. Trebalo bi održati bar takav kontinuitet, da bi ostala osnova na kojoj se može graditi. Mečevi u glavnoj fazi takmičenja jesu dragoceno iskustvo bez koga bi napredak bio teško zamisliv.

Ono što je važno reći da je opšti utisak da je Srbija mogla da prođe mnogo bolje. Igrački i stručni kvalitet je bio prisutan, a osim povrede Tomaševićeve u pretposlednjoj utakmici, nije bilo većih problema ni na tom planu. Kada se budu pravile analize i procene učinka u Francuskoj, sigurno će utakmica sa Švedskom biti jedna od ključnih tačaka. Lošije drugo poluvreme je najverovatniji uzrok onoga što se kasnije dešavalo, jer da je tada izbegnut poraz i eventualno postignuta pobeda, Srbija bi sa daleko više šansi i rasterećenja nastupila u drugoj fazi.

Ni dva poraza sa velikom razlikom nisu nešto na čemu bi trebalo zasnivati procenu. Rusija je najveći favorit za zlatnu medalju, a rezultat duela sa domaćom reprezentacijom je posledica saznanja da je sve rešeno i odluke selektora da šansu pruži i rukometašicama koje su manje igrale.

Na dva meča koja su izgubljena sa jednim golom razlike (Švedska, Crna Gora) srpske rukometašice su pokazale u većem delu igre da poseduju kvalitet da igraju protiv jakih selekcija. Periodi utakmica tokom kojih se povećavao broj grešaka, plod su nečeg drugog. Pronaći kako da se kvalitet u punoj meri ostvari i na terenu, stvar je koja se ne rešava planiranjem od takmičenja do takmičenja, već povezivanjem dugoročnog planiranja i pripremnih ciklusa.

Najbolje kvote za polufinalne mečeve prvenstva Evrope se nalaze ovde

Najbolji primer su prvenstva održana pre nekoliko godina u našoj zemlji gde je selekcija dogurala u oba slučaja do polufinala. Tada je za pripreme utrošeno mnogo više vremena i brižljivijeg planiranja, što se u krajnjem ,,proizvodu” na terenu videlo u primereno manjme broju grešaka.

Olimpijske igre će biti dostupne uz očekivani plasman na Svetskom prvenstvu

Kao što smo rekli, sledeća šansa da se ode na Olimpijske igre je Svetsko prvenstvo u Japanu. Do njega će takođe morati da se dođe kroz baraž, ali bi on trebalo da bude olakšan činjenicom da su naše rukometašice uspele da se nađu u prvom šeširu žreba.

Ono što je takođe dobro je to što je starosni sastav selekcije takav da se na sve rukometašice može računati do kraja ciklusa. Osim nekoliko starijih od trideset godina (Tomašević, Dmitrović, Števin, Lekić), ostale su u najboljem igračkom dobu. Međutim, ispod dvadeset i šest su samo Kovačević (22) i Vukajlović (21), što nešto što svakako treba uzeti u obzir.

Ženski rukometni klub Radnički i godine kada su se ređali evropski trofeji

Zanimljivo je da sve reprezentativke igraju u klubovima u samo tri zemlje – Mađarskoj, Rumuniji i Francuskoj. Sedam ih nosi dres mađarskih timova, od čega čak tri nastupaju za Erdelj; šest igra za francuske ekipe, a četiri za rumunske. To je takođe faktor koji može da pomogne prilikom planiranja sledećih reprezentativnih akcija, u kojima bi svakako trebalo zadržati pozitivnu atmosferu koja je odlikovala ovaj sastav.

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime