KAPITEN REPREZENTACIJE SRBIJE ZA MERIDIAN SPORT: Amputiran sam, ali sam presrećan!

kapiten-reprezentacija-srbija-zeljko cirkovic-kosarka u kolicima-intervju-meridian-sport
Kapiten reprezentacije Srbije je govorio za Meridian sport FOTO: Privatna arhiva

Košarka. Ili košarka u kolicima. Zaista nema razlike. Naravno, postoje neke koje se tiču pravila, opreme… Ali, u principu je to isti sport. Tako ga vidimo mi, a tako i naš sagovornik, kapiten reprezentacije Srbije Željko Ćirković.

Kao što ste primetili, nismo stavili da je kapiten košarkaša u kolicima, jer to je isti sport. Divan, dinamičan, atraktivan, a opet nevidljiv.

Nevidljiv za običnog čoveka koji nije imao prilike da se upozna sa svim prednostima košarke ljudi iz kolica. U mnogim segmentima čak i težeg sporta od “obične” košarke.

Da bismo vas uputili u pravila i generalno istorijat ovog sporta, obratite pažnju na predložen tekst koji će vam puno stvari razjasniti u vezi sa košarkom u kolicima.

O toj zastupljenosti u medijima, životnim pričama ljudi koji su završili u kolicima, finansijama, osvajanju srebra na Evropskom prvenstvu B divizije govorili smo sa Željkom Ćirkovićem.

Osnivanje košarke u kolicima u Srbiji

Kapiten “orlova” je bio jedan od pionira i osnivača košarke u kolicima u našoj zemlji. Počeo je pre ravno dve decenije. Kako ni sada u Srbiji nisu idealni uslovi za taj sport (baš su daleko od toga), zanimalo nas je kako je to bilo pre 20 godina.

– Ja sam jedan od osnivača prvog kluba. U Srbiji je potom postojalo devet klubova. Tada se taj “moj” prvi klub zvao Dunav. Formirali smo ga i počeli smo da treniramo. U početku je bio najveći problem, a takva je situacija i danas – oprema. Po merama košarkaša jedna kvalitetna kolica su oko 7.000 evra! Počeli smo tako što smo od sobnih kolica pravili bilo kakva koja nam omogućavaju da igramo. Potom je 2004. godine formiran Savez, a 2005. smo uspeli da obezbedimo kolica u saradnji sa Ministarstvom za rad i Fondacije princeze Katarine. Neka su bila po meri igrača, a neka ne – rekao je Ćirković za Meridian sport.

kapiten-reprezentacija-srbija-zeljko cirkovic-kosarka u kolicima-intervju-meridian-sport
(Ćirković je jedan od osnivača košarke u kolicima u Srbiji)
FOTO: Privatna arhiva

Za razliku od tih početaka, danas je situacija znatno bolja. Ne i idealna. Naravno, najveći problem su finansije zbog skupe opreme, ali je u prethodnih 20 godina napravljen ozbiljan pomak. Na bolje.

– Razlika je ogromna. Kao traktor i auto. Ta kolica koja smo prepravljali su imali 20 kilograma, a ova imaju 12. To puno znači jer treba manje snage da se pokrenu. U igri si brži, okretniji, startniji, jednostavno imaš mnogo više prednosti. Kada smo počinjali bili smo pioniri, nismo znali ni pravila. Danas učestvujemo na EP, povezali smo se sa ljudima iz okruženja, razmenjujemo iskustva. Pretprošle godine smo osvojili srebro u B diviziji.

Kako izgleda košarka u kolicima u Evropi?

Pored finansija, jedan od problema su i ljudi. Iako ima ogroman broj kandidata za bavljenje sportom, jednostavno je odziv – mali.

– Mali broj njih se bavi ovim sportom. Nemamo ljude koje bi stavili u kolica. Problem nam je da motivišemo veći broj ljudi. U Beogradu je 10 odsto stanovništva – osoba sa invaliditetom! Imamo tri kluba u Beogradu koji imaju 30 ljudi od 200.000 koji mogu da se bave time?!

Kada se uporedi situacija u Srbiji sa onom u inostranstvu, razlika je zaista ogromna.

– Na primer, Velika Britanija ima 17.000 registrovanih košarkaša. Turci imaju sedam, osam liga. Kanada ima preko 20.000 registrovanih. Nemci dominiraju, tu su i Španci, Italijani. Ja igram 20 godina, ali kada ih gledam deluje mi da smo mi amateri. Doduše, oni igraju profesionalno, mi imamo dva puta sedmično treninge što je ispod svakog minimuma.

Dotakli smo se sa Ćirkovićem i kako izgleda košarka u drugim krajevima Evrope i ostali, blago rečeno, zatečeni.

Na Olimpijskim igrama 2004. godine u Atini finale košarke u kolicima bilo je gledanije nego finale “obične” košarke?! Svake Paraolimpijske igre se otvaraju i zatvaraju sa košarkom u kolicima. Recimo, Nemci i Italijani imaju pune dvorane, prosto neverovatno, ali burno navijaju, prave bakljkade… Zaista je atmosfera kao da ste kod nas na fudbalskom derbiju.

U poslednje vreme u Srbiji se značajno popravlja status košarkaša u kolicima. Pre dve godine je osvojeno i srebrno na Evropskom prvenstvu u B diviziji.

– Naš uspeh je kao kada bi Srbija osvojila SP u fudbalu! – kratko je istakao kapiten naše reprezentacije i, utisak je, time dovoljno i rekao.

Kako bi Srbija nastavila da pravi uspehe pokušali smo sa Ćirkovićem da prodremo u srž problema i shvatimo šta je potrebno da bi dobri rezultati postali pravilo, a ne izuzetak.

– Masovnost. Što veći broj osoba sa invaliditetom da se uključi. Što veći broj klubova da se uključi. Kada imate 10 klubova sa po 10 ljudi onda je skroz drugačije kada nastupaš pred državom, jer onda ima kome da pomogne, a ovako deluje amaterski. U tim planovima nas je koronavirus dosta poremetio. Sa srebrom na EP smo napravili pomak na tom polju.

kapiten-reprezentacija-srbija-zeljko cirkovic-kosarka u kolicima-intervju-meridian-sport
Naš sagovornik se osvrnuo na to koliko je popularna košarka u kolicima u svetu
(FOTO: Privatna arhiva)

Pored ljudi, neophodne su i finansije. Što u vidu opreme, prevoza ljudi, termina za treninge…

– To je neka kombinacija. Klub pokriva samo delimično troškove prevoza. Nama Sekretarijat za sport pokriva termine na Košutnjaku. Nemamo finansije da pokrijemo dolazak na treninge. Obično se ljudi dovoze autom, i gledamo da ih povežemo po dvojicu-trojicu. Kod nas postoje samo četiri kluba koja aktivno treninraju. Imamo i Bjeljinu koja je tu kao peta. Imamo samo ta dva treninga nedeljno, ali nekako uspevamo da zadržimo taj nivo kvaliteta. U sudaru sa nekim jačim reprezentacijama bi bili inferiorni. U Nemačkoj imaju po devet puta nedeljno treninge i traju po 2-3 sata, a mi imamo po sat i po. Razlika je više nego očigledna…

Raspored naših košarkaša je prilično zgusnut u poslednje vreme pošto ih čeka dosta obaveza. Naravno, ukoliko koronavirus tako nešto dozvoli.

– Trebalo bo da se održi EP u B diviziji u julu mesecu. Igramo i regionalnu ligu u Sloveniji, ali čekamo da li ćemo moći da igramo u NLB ligi. Najveći problem su pravila oko ulaska, karantina i testiranja…

Košarkaši u kolicima kao i svi “obični” ljudi

Sa Ćirkovićem smo se osvrnuli i na jedan drugi, podjednako važan aspekt – mentalni. Ne treba ni napominjati da se ljudima u sekundi promeni život.

Priče mnogih naših reprezentativaca su zaista potresne. Neki su izgubili nogu na ratištu, neki imaju invaliditet od pada sa zgrade, povreda na poslu. Pojedini su izgubili pokretljivost u saobraćajnim nesrećama. Neki i čak kao slučajni prolaznici, pešaci…

Takve ljude nije lako motivisati. Treba ih pokrenuti i objasniti im da se sa invaliditetom ne završava život. Naprotiv. Za mnoge, tek tada i tu, taj život – tek počinje.

– To je ono što mi kroz košarku pokušavamo sve vreme da radimo. Još uvek je naše društvo takvo da ima sramote kada je neko invalid. Oseća se ta vrsta nelagode i onda se ta osoba zatvori u četiri zida i tako mu bude lakše. Ali, to u društvu bude puno drugačije. Čuješ kako je neko rešio ogromne bolove ili bilo koji drugi problem. Lakše im je da dođu kod nas i da čuje kako mi rešavamo razne životne situacije.

kapiten-reprezentacija-srbija-zeljko cirkovic-kosarka u kolicima-intervju-meridian-sport
Kapiten reprezentacije Srbije je ostao bez noge na ratištu, ali uprkos tome uživa u životu
(FOTO: Privatna arhiva)

Konkretno, naš sagovornik je izgubio nogu u ratu. Međutim, to ne samo da ga nije pokolebalo nego mu je dalo dodatnu snagu i motiv. Da zasnuje porodicu i ostvari život kakav vode svi.

– Ja sam naleteo na minu u ratu. Ne treba se predati. Imam savršen život. Imam ženu, dvoje dece. Jedno ide na fakultet, drugo je završi razred srednje škole. Iako sam amputiran, presrećan sam! U putovanjima je uvek smeh sa momcima. Čak i posle poraza se brzo izdignemo. Momci su pozitivni. Košarka je izuzetna iz tog razloga da svi zavisimo jedni od drugih. Vezani smo. I to je kao u životu. Košarka u kolicima je fantastična stvar jer obuhvata apsolutno svaku vrstu invaliditeta. Prema pravilima čovek koji skoči u vis, a ne može da se dočeka na nogu automatski može da igra košarku u kolicima.

Turnir na Adi i ostanak Kuzmanovića na čelu Saveza

I upravo kako bi se ljudi upoznali sa sportom, a mnogi i počeli da treniraju taj neverovatan i dinamičan sport imaće prilike da u subotu od 10 časova na Adi ciganliji na javnom turniru u 3×3 basketu upoznaju sve čari košarke u kolicima.

– Biće šest ekipa, podeljene u dve grupe. Beogradske ekipe su u jednoj grupi, a ostale u drugoj. Pravilo je da igra svako sa svakim. Sledi mala pauza, pa polufinala i finale. Zamišljeno je da bude čak pet turnira. Pobednici idu u finale, a šesta ekipa ide na osnovu najboljeg skora. Taj format 3×3 je dobio zamajac od košarkaša i prenelo se i nas. Pravili smo i 3×3 ligu. Mala je oscilacija u pravilima i malo je drugačija lopta, a mnogo je lakše organizovati zbog transporta opreme. Planirano je da se igra po trgovima i gradovima da bi ljudi mogli da vide košarku u kolicama. Da animiramo centre poput Leskovca, Čačka, Zrenajnina, Velike Plane, Zaječara… Cilj nam je i da u Nišu napravimo bar još jedan-dva kluba. Biće lakše sa 3×3, zato što je specifična oprema i izuzetno skupa. Gume se troše i nažalost one se u Srbiji ne mogu nabaviti već samo u inostranstvu.

Dolaskom Vlade Kuzmanovića na čelo Saveza košarkaša u kolicima nakon mandata u Košarkaškom savezu Srbije, za našu reprezentaciju i momke su se otvorila mnoga vrata.

– S obzirom na to da mu sada ističe mandat, vezaćemo ga da ostane (smeh). Imali smo sreću da Vlada Kuzmanović podnese ostavku u KSS-u i doše kod nas. Doneo nam je neku novu energiju, entuzijazam. Kada kažeš Kuzmanović, znaš ko je. Od kada je preuzeo Savez, mnoga vrata su se otvorila, mogao si da dopreš do nekoga. Nije samo stvar u novcu, već samo da nas saslušaju i razumemo ukoliko ne mogu da nam pomognu. Nažalost, na neki način još uvek ima diskriminacije kada nas ljudi vide – u pomalo tužnom i setnom tonu je završio kapiten reprezentacije Srbije za Meridian sport.

Ta diskriminacija zvuči jakološe, maltene jezivo… A to je upravo našim momcima cilj. Da tu reč izbace. I zato više nije košarka u kolicima, već samo – košarka. Isti je to sport. Isto su to ljudi. Bez obzira na to da li imaju invaliditet ili ne…

ZVEZDA OSTAJE BEZ PLEJA: Kino Kolom se vraća u Španiju!

 

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Stefan Stojačić: Olimpijske igre su oduvek bile moj san! | SPORT FOKUS

9 KOMENTARA

  1. Жељко је велики борац,и увек победник.( Генетска преддиспозиција).Желим му свако добро у предстојећим такмичењима…..

  2. Za mene su posebni ljudi oni koji se nisu zaustavili u zivotu sa odredjenim zdravstvenim problemima.Bilo koji sport,u ovom slucaju kosarka ,iz kolica,ta upornost,zelja,snaga volje i nezaustavljivost su meuvek fascinirali….Sve cestitke i postovanje tim divnim ljudima koji svima treba da sluze za primer!!!!

  3. Cestitke redakciji na izabranoj temi i na fantasticnom tekstu! Saradjujem sa momcima vec duzi niz godina i samo cu reci da je sve i jedan od njih veliki borac i jos veci pobednik. O Cirku necu trositi reci,jer sta god lepo da se napise,bice malo. Bilo bi lepo kada bi i drugi mediji nalazili prostora da napisu koji tekst o ovim momcima! Samo jako!

  4. Odličan tekst. Imam čast što ga poznajem. Ćirković je izuzetno retka vrsta čoveka, koji juri sredsva, nosi i popravlja kolica, pomaže saigračima, a pored svega igra maestralno. Samo tako nastavi.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime