Srbija i Crna Gora 12 godina kasnije: Sećanje na tužan kraj u Minhenu i početak novog rivalstva

Srbija i Crna Gora
(Photo by Clive Brunskill/Getty Images)

Fudbal je specifičan sport. Nijednom se drugom sportu ne pridaje tolika moć kao fudbalu, bila ona realna ili umišljena. Utakmice upamćene po fizičkoj grubosti igrača nazivane su bitkama, od Bitke za Santijago 1962. do Bitke za Nirnberg 2006. godine.

Fudbal je započinjao međunarodne sporove, ali je bio i korišćen u političke svrhe. Vojna hunta u Argentini je iskoristila domaćinstvo Svetskog prvenstva 1978. za potiskivanje nezadovoljstva tamošnjeg stanovništva zbog kontinuiranog nestajanja ljudi i političkih ubistava surovog režima. Benito Musolini je još 1934. koristio Mundijal za promociju fašizma.



NOVI EVROGOL PODKAST JE UJEDNO I NAŠ PRVI KVIZ – IGRAJ SE SA NAMA I JAVI NAM SVOJ REZULTAT!



Štaviše, fudbal je bio okidač za oružani sukob. Sredinom jula 1969. godine otpočeo je ‚‚La guerra del fútbol” – Fudbalski rat – kako je do danas ostao poznat sukob između El Salvadora i Hondurasa.

Povod za ovaj petodnevni rat bila je utakmica između nacionalnih selekcija dveju država, igranih u sklopu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1970. godine, mada su uzroci bili daleko dublji, uvezani u demografske i imigracione probleme koje su imale dve komšijske zemlje.

Međutim, da li je neka fudbalska utakmica okončala državu kao što je to bila ona odigrana 21. juna 2006. godine?

Srbija i Crna Gora 12 godina kasnije: Sećanje na tužan kraj u Minhenu i početak novog rivalstva
(Photo by Friedemann Vogel/Bongarts/Getty Images)

Alijanc arena postoji 13 godina i u tom kratkom periodu je uspela da ostvari status kultnog stadiona. Dom Bajern Minhena je bio domaćin prvog meča Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine i ugostio je nezaboravno finale Lige šampiona 2012. godine.

Ipak, na ovom stadionu jedna država je prestala da postoji.

Selekcija Ilije Petkovića je već znala svoju sudbinu. Kao malo koji tim pre ili posle njih, oni su znali da se put završava nakon predstojećih 90 minuta. Ništa što bi oni učinili u tih 90 minuta ne bi moglo da promeni već prokazanu sudbinu.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora uveliko nije postojala. Zastava pod kojom su fudbaleri stajali tog minhenskog popodneva postojala je još samo u istorijskim knjigama. Himna koju su slušali bila je eho davnih vremena, podsećanje na burnu istoriju koju su zajedno delili, relikt kojem se više neće vraćati.

Srbija i Crna Gora pravno i legalno više nije bila stvarna, ali suštinski, ona je opstajala još tih 90 minuta. Jedna fudbalska utakmica bila je poslednja stvar koja je čitavu državu, makar iluzorno, držala na okupu. Jedna fudbalska utakmica bila je način da se kaže konačno „zbogom“ svemu što su Srbija i Crna Gora zajedno proživele u prethodnih 88 godina.

Srbija i Crna Gora 12 godina kasnije: Sećanje na tužan kraj u Minhenu i početak novog rivalstva
(Photo by Vladimir Rys/Bongarts/Getty Images)

Na referendumu 21. maja 2006. godine, građani Crne Gore odgovarali su na pitanje „Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom?“ Oko 2.000 glasova je napravilo prevagu i 3. juna iste godine – sedam dana pre početka Mundijala u Nemačkoj – Crna Gora je proglasila svoju nezavisnost.

Sada, 12 godina kasnije, Srbija i Crna Gora se po prvi put nalaze na suprotnim stranama fudbalske utakmice.

* * *

U Nemačkoj 2006. godine, Srbija i Crna Gora je bila ponižena kada više nije ni postojala, ostavši poslednja uspomena na bivšu državu. Utakmica protiv Holandije bila je na trećem uzastopnom takmičenju nagoveštaj kraja – 1998. su u osmini finala izbacili Jugoslaviju sa Svetskog prvenstva, a dve godine kasnije ih u Roterdamu ponizili sa 6:1.

Meč u Lajpcigu je rešio mlađani Arjen Roben, a u Gelzenkirhenu, Srbija i Crna Gora je morala da se „vadi“ protiv Argentine. Protivnici: Huan Roman Rikelme, Ernan Krespo, Havijer Saviola, Karlos Tevez – i tinejdž zvezda Lionel Mesi.

ILIJA PETKOVIĆ: NOVINARI ME NAGOVARALI DA POZOVEM SINA

Potop je bio nagovešten već u šestom minutu, kada je Maksi Rodrigez iskoristio „krater“ između desnog beka i desnog štopera da utrči u prazan prostor i lako savlada Jevrića. To je bio jedan od odličnih pokazatelja koliko su igrači SCG bili naviknuti na igru sa tri štopera, pa su kretnje u novom sistemu bile vrlo nesigurne.

Naredni gol ostaće zabeležen do današnjih dana, pošto je Esteban Kambijaso povisio na 2:0 nakon niza od 24 dodavanja argentinskih igrača, bez da je neko od protivnika i pipnuo loptu. Ponovo je Rodrigez bio strelac pred odlazak na odmor, pa je u nastavku samo trebalo sprečiti potpunu katastrofu.

Srbija i Crna Gora 12 godina kasnije: Sećanje na tužan kraj u Minhenu i početak novog rivalstva
(Photo by Laurence Griffiths/Getty Images)

Nedostatak discipline među Plavima bio je evidentan u 65. minutu, kada je Mateja Kežman okončao svoj očajan nastup na Mundijalu, ali i celokupnu reprezentativnu karijeru svojim oštrim startom sa dve noge. Direktan crveni karton bio je očekivana kazna.

Krespo je na asistenciju Mesija lako smestio loptu u mrežu, „petarda“ je pukla kada je Karlos Tevez nasamario dvojicu igrača i izašao jedan na jedan sa golmanom. Konačnih 6:0 u 88. minutu postavio je Mesi, svojim prvim pogotkom na svetskim prvenstvima. I to je bio kraj. Srbija i Crna Gora je mogla da pakuje kofere. Put je vodio u Beograd, ali preko Minhena.

Ostala je još jedna utakmica…

Utakmica protiv Obale Slonovače bila je prilika da se u istoriju ode na drugačiji i lepši način. Da poslednje što ikada budemo videli od Srbije i Crne Gore bude pobeda, makar i ona bezvredna.

‚‚Plavi” su pred početak meča na Alijanc areni stajali mirno ispod jugoslovenske trobojke dok se po poslednji put intonirala „Hej Sloveni“. I u prvih pola sata su bili na dobrom putu. Jedna duga lopta Dejana Stankovića sa desnog boka olako je izazvala nesigurnost u odbrani afričke selekcije, pa je Nikola Žigić bez ikakvih problema ostao sa loptom u nogama i praznim golom pred sobom. Srbija i Crna Gora vodi 1:0!

Prvi osmesi od početka turnira pojavljuju se na licima igrača u plavim dresovima, dok 202 centimetra visoki napadač viče svojim saigračima da je ovo njihov trenutak. Već u 20. minutu bilo je 2:0 – još jedna lopta iz dubine je dovela do panike u odbrani Obale Slonovače i potom stiže do Saše Ilića. Ovaj sebi brzo stvara prostor i sa šest metara smešta loptu u mrežu protivnika.

NA KOGA SE KLADIŠ – CRNU GORU ILI SRBIJU?

I otprilike u tim momentima, fudbalska reprezentacija prestaje da postoji.

Energije više nije bilo, kao da su svu potrošili u onom užasu protiv Argentine. Milan Dudić neobjašnjivo pravi penal u stilu rukometnog igrača, te Aruna Dindan sa bele tačke smanjuje na 2:1. U 67. minutu isti igrač uspeva da izjednači, da bi ponovo Dudić skrivio penal u završnici utakmice. Ovoga puta Bonaventur Kalu smešta loptu u mrežu za konačan rezultat – Obala Slonovače 3, Srbija i Crna Gora 2.

* * *

U utakmici trećeg kola divizije C grupe 4 UEFA Lige nacija, Crna Gora će dočekati Srbiju. Meč će biti odigran u sklopu borbe za završni turnir C divizije, putem kojeg bi jedna selekcija mogla da se plasira na Evropsko prvenstvo 2020. godine. Simbolično, ovaj meč igra se 100 godina nakon ujedinjenja dve zemlje.

Biće to svojevrsno zatvaranje kruga, čitavo stoleće nakon što je nastala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, nova kraljevina unutar koje je Crna Gora po prvi put u modernoj istoriji postala saputnik Srbije.

Srbija i Crna Gora 12 godina kasnije: Sećanje na tužan kraj u Minhenu i početak novog rivalstva

Dve zemlje su se 2006. godine razišle, a njihove fudbalske reprezentacije su ‚‚odjahale” u različitim pravcima. Sada se ti putevi po prvi put ukrštaju.

Simbolično, ukrstiće se baš u Podgorici – kao što je prvi meč po ukidanju Jugoslavije i nastanku Državne zajednice Srbije i Crne Gore bio odigran u tom gradu; baš kao što je pre 100 godina Podgorička skupština bila ta koja je odlučivala hoće li se Crna Gora pripojiti novonastaloj kraljevini.

BAJERN – ČETIRI STVARI KOJE KOVAČ MORA BRZO DA MENJA

‚‚Orlovi” i ‚‚Sokolovi” započeće novo rivalstvo. Valjda će ono biti malo drugačije od onih koja smo do sada viđali u regionu, sa manje netrpeljivosti i negativnih političkih konotacija.

Sedam igrača Crne Gore trenutno nastupa u Superligi Srbije. Selektor Crne Gore je Beograđanin, kao i reprezentativac Adam Marušić. Filip Stojković je iz Ćuprije, dok su igrači poput Stevana Jovetića i Marka Vešovića fudbalski rasli u Partizanu i Crvenoj zvezdi. Crnogorski fudbaleri se u prvenstvu Srbije i dalje računaju kao domaći igrači.

Srbija i Crna Gora 12 godina kasnije: Sećanje na tužan kraj u Minhenu i početak novog rivalstva
(Photo by Mike Hewitt/Getty Images)

Zato bi ovo trebalo da bude drugačiji derbi. Onaj koji će spajati dve strane, a ne još više ih polarizovati. Bilo bi to pravo osveženje, da vrela atmosfera u Podgorici (a potom i Beogradu narednog meseca) bude samo deo gošćenja dobrog komšije sa kojim imaju toliko toga zajedničkog.

Od razilaženja 2006. godine, dve reprezentacije imaju samo dva nastupa na velikim takmičenjima. Srbija je igrala na Mundijalima 2010. i 2018. godine, a tome bi još mogao da se pridoda nastup Orlova na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine.

KLADI SE NA UEFA LIGU NACIJA!

Ciklus za Euro 2020. obe selekcije dočekuju sa nikad više nade – možda baš zbog Lige nacija i proširenja Evropskog prvenstva na 24 tma – da bi na prvenstvo Starog kontinenta po prvi put mogli da se plasiraju i jedni i drugi.

Ko zna, možda se putevi Srbije i Crne Gore naredni put ponovo ukrste na Alijanc areni u Minhenu. Samo, tada bi igrači gledali u dve zastave i slušale bi se dve himne.

Bio bi to pravi evropski derbi.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime