Španija – Sovjetski Savez 1964: Kada politika skroji rivalitet

ELCHE, SPAIN - NOVEMBER 04: Head coach Marcelino Garcia of Villarreal looks on prior to the La Liga match between Elche CF and Villarreal CF at Estadio Manuel Martinez Valero on November 4, 2013 in Elche, Spain. (Photo by Manuel Queimadelos Alonso/Getty Images)

Rusija i Španija imaju neke nerašćišćene račune, ali su oni zaostali iz neke davne prošlosti i odnose se na doba s početka i polovine šezdesetih godina prošlog veka, kada su dva prva šampionata Evrope održana najpre u Sovjetskom Savezu (1960), a onda i četiri godine kasnije u Španiji.

Zanimljivo je da uključujući i taj period, ove dve zemlje se nijednom nisu sastale na nekom od Svetskih prvenstava sve do utakmice koja će se u nedelju odigrati na stadionu Lužnjiki u Moskvi. U njihov debitantski okršaj na mundijalima, Rusija i Španija ulaze sa obostranim željama da nastave takmičenje, s tim da je Crvena furija pre početka smatrana za jednog od favorita, a domaća selekcija za ekipu koja bi morala da prođe grupnu fazu.

Reprize i debiji u osmini finala u Rusiji

Rusija je to i ostvarila, ali nikoga nije uverila da može i više od toga, osim ako selektoru Čerčesovu nije uspelo da savršeno dobro sakrije formu i mogučnosti svojih fudbalera. Sa druge strane, Španija je osvojila prvo mesto u svojoj grupi, ali ne bez pomoći VAR tehnologije i samo zbog bolje gol razlike od Portugala. Smena Lopetegija pred samo početak Svetskog kupa je ipak ostavio neke posledice koje bi u nekom razvoju situacije mogle Španiju da koštaju planiranog visokog plasmana.

Španija nije želela da putuje na utakmicu u Sovjetski Savez

Neizmireni računi sa početka teksta se odnose činjenicu da je Španija izostala sa prvog šampionata Evrope koji je pre 58 godina održan u Francuskoj, jer nije želela da odigra kvalifikacionu utakmicu sa Sovjetima iz političkih razloga.

Po tadašnjem sistemu, na završnici su se posle diskvalifikacije Španije našli Sovjetski Savez, Čehoslovačka, Jugoslavija i Francuska. U čuvenom finalu na Parku prinčeva, Viktor Ponedeljnik je golom u produžecima susreta sa Jugoslavijom doneo trijumf tadašnjoj Zbornaji komandi (2:1).

Španija je izraziti favorit, ali je kvota na Rusiju odlična

Iako suspendovana sa prethodnog Španija je dobila organizaciju narednog šampionata Evrope. Sovjetski Savez je želeo da odbrani titulu i nije mario za činjenicu da je u Španiji na vlasti bio Franko.

Na završnom turniru su se pored domaćina i šampiona, našli još Mađarska i Danska. Dok se Španija namučila sa ,,lakom konjicom” i do pobede stigla u produžecima, Sovjeti su ubedljivo savladali dansku rezulatom 3:0.

Finale je odigrano 21. juna na Santjago Bernabeu sa Frankom u ulozi glavnog navijača Španije. Na terenu su se našla dva legendarna golmana – Hose Anhel Iribar i Lav Jašin, za koje se i danas smatra da pripadaju najužem krugu najboljih čuvara mreže u istoriji. Domaćin je poveo već u šestom minutu golom Perede, ali je samo dva minuta kasnije izjednačio Kusainov. Trofej za Crvenu furiju je doneo Marselino Martinez šest minuta pre nego što je odsviran kraj.

Kvote za mečeve osmine finala se nalaze ovde

Selekcije su na Santjago Bernabeu izašle u sledećim sastavima:

Španija

Iribar, Rivilja, Olivela, Kaleha, Zoco, Fuste, Amaro, Pereda, Martinez, Suarez, Lapetra

Sovjetski Savez

Jašin, Šustikov, Šesternev, Mudrik, Voronin, Aničkin, Čislenko, Ivanov, Ponedeljnik, Korneev, Kusainov

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime