Sautgejtov paradoks: Zašto Džek Kork i ostali problemi mladih Engleza

Prethodnih dana se na Ostrvu mnogo polemiše o fudbalskoj reprezentaciji Engleske. Garet Sautgejt je odlučio da pozove veliki broj mladih igrača za novembarske prijateljske mečeve i oproba ih u dresu Gordog Albiona. 

Protiv Nemačke proteklog petka, stvari su išle poprilično dobro. Tami Abraham, Ruben Loftus Čik, Džo Gomez i Džordan Pikford bili su četvorica od pet debitanata u remiju bez golova (o petom ćemo nešto kasnije). Naročito je impresionirao vezista Loftus Čik, pa bi Sautgejt od sada i njega morao da uzme u razmatranje za spisak putnika u Rusiju narednog leta. 

Da li se ovde radi samo o trenutnoj i prinudnoj situaciji, zbog nedostatka sedmorice stalnih reprezentativaca, ili je zapravo plan Sautgejta, govorili smo ranije. U međuvremenu, selektor Engleske je pozvao još trojicu mladih igrača pred meč sa Brazilom. Pozive su dobili Angus Gan, Luis Kuk i Dominik Solanke. Dolazak ovog trija sada znači da je Sautgejt već pozvao 13 različitih igrača mlađih od 23 godine otkako je selektor.

Međutim, Sautgejt se suočava sa još jednim problemom. I mada ne znamo da li on zaista ima viziju za postepeno uvođenje ovih mladih igrača u A selekciju i želju da im da što više prostora, znamo da mu premijerligaški klubovi nimalo ne olakšavaju taj posao. U Premijer ligi su ove sezone samo 22 fudbalera mlađa od 23 godine odigrala 300 ili više minuta fudbala. Trinaest ih je već dobilo poziv za nacionalni tim. 

Ipak, ovaj broj igrača i nije tako velik, kao što nije ni broj minuta. Pomenutih 300 minuta je tek nešto više od tri cele fudbalske utakmice, a u nemačkoj Bundesligi – koja, složićemo se, trenutno predstavlja ideal uvođenja mladih igrača u najjači rang domaćeg fudbala – ove sezone je čak 25 nemačkih fudbalera upisalo između devet i maksimalnih jedanaest nastupa. Taj broj bi naglo porastao kada bismo kriterijum spustili na pomenutih 300 minuta, ali poenta je i ovde poprilično očigledna. 

Zbog toga, Sautgejt i ne može da previše pokušava sa mladim igračima. Joakim Lev, nemački selektor, ima tu privilegiju, što zbog prostora koji mladi nemački fudbaleri dobijaju u Bundesligi, što zbog snage ostatka nacionalnog tima. Nemačka je prvak sveta, ima vrlo snažnu osnovu tima, pa je i na Kup konfederacija bio poslat znatno podmlađen tim. Dakle, okolnosti nisu iste za Sautgejta i Leva, ali je činjenica da premijerligaši ne olakšavaju posao svom selektoru. 

U Engleskoj već decenijama ne postoji jasna vizija razvitka mladih igrača. Naravno da Sautgejt nije taj koji bi trebalo da se time bavi, ali posle izvanrednih rezultata mladih selekcija Engleske, postavlja se pitanje hoće li ti momci imati otvoren put ka nacionalnom timu u godinama koje slede. Ako je suditi po dosadašnjim nastupima tih mladih igrača u Premijer ligi, onda jako teško, jer da biste došli do državnog dresa, morate se pokazati na najvećoj sceni. 

Leon Gorecka je letos pobrao simpatije mnogih ljubitelja fudbala odličnim igrama na Kupu konfederacija. Međutim, 22-godišnji Gorecka već ima ogromno iskustvo u Bundesligi – predstojećeg vikenda trebalo bi da upiše jubilarni 100. nastup u tom takmičenju. Timo Verner, napadač RB Lajpciga, je godinu dana mlađi od igrača Šalkea, ali već ima 135 mečeva u Bundesligi. Julijan Brandt (21) ima 109 nastupa, dok Niklas Zule (22) ima 116. Takve stvari su na Ostrvu prava retkost. 

Dele Ali, verovatno i najbolji engleski igrač te generacije, ima 80 mečeva u Premijer ligi i to u timu Totenhema, gde mladi fudbaleri dobijaju više prostora. Loftus Čik, zvezda večeri prošlog petka protiv Pancera i vršnjak Vernera i Brandta, ima 29 nastupa u najjačem engleskom takmičenju. 

I to je sve da nismo ni zagrebali po površini. Engleska je ove godine osvojila svetska prvenstva za igrače do 17 i do 20 godina, kao i evropsko prvenstvo za momke do 19 godina. Ako izuzmemo kadetsku selekciju, koja je još isuviše mlada, i fokusiramo se na zlatne U19 i U20 selekcije, videćemo da je ukupno 39 fudbalera skupilo 115 nastupa u najvišim rangovima (103 u Premijer ligi i 12 u holandskoj Erediviziji). Sve premijerligaške nastupe zabeležili su članovi U20 tima, a najviše od svih Dominik Kalvert Luin, mlada nada Evertona. Da stvar bude gora, 17 od tih 39 „zlatnih“ momaka nije odigralo niti minut fudbala u dva najviša engleska ranga, Premijer ligi i Čempionšipu. 

Klubovi ne ostavljaju prostora mladićima da se razvijaju igrajući u jakim ligama, već uglavnom većinu mečeva igraju u Premijer ligi 2, takmičenju rezervnih timova. To nipošto nije dovoljno. Nemci rade suprotno i mada bi se moglo reći da je njihova liga slabija od Premijer lige, oni su daleko uspešniji tamo gde je najvažnije – u nacionalnom timu. Jogi Lev će imati velikih problema da odabere kojih 23 igrača će put Rusije i to u konkurenciji nekih 40 imena. 

Ovi juniorski osvajači medalja, dakle, imaju teži put do veće minutaže u najjačim engleskim ligama. To se jasno vidi i kada pogledamo koliko tinejdžera dobija priliku u Premijer ligi i drugim evropskim ligama. Od početka prošle sezone (2016/17), u najjačoj ligi Engleske, debitovao je 31 igrač sa 19 ili manje godina. U Italiji ta brojka u istom periodu iznosi 40, u Nemačkoj 57, dok je u Francuskoj na neverovatnih 70. 

Ipak, nije to jedini problem. I sam Sautgejt je pokazao svojevrsni paradoks, pozvavši veliki broj mladih igrača da debituju za Englesku, ali je među njima bio i Džek Kork. Ovaj 29-godišnji vezista Barnlija ove sezone igra dobro i ne možemo reći da mu je karijera u silaznoj putanji. On je letos iz Svonsija prešao u vrlo solidan tim Šona Dajša, ali koliko će on realno moći da se nađe na Mundijalu? Činjenica da je protiv Nemačke debitovao dovoljno govori. Ukoliko ne postoji objektivna šansa da se Kork nađe u Rusiji pre Erika Dajera, Džesija Lingarda, Harija Vinksa, Džordana Hendersona i Fabijana Delfa, zašto ne pružiti veću šansu još nekom mladom igraču?

Takođe, povratak 32-godišnjeg Ešlija Janga je dovelo do polemike koliko on može da pomogne ovom timu. Jang je prikazao odlične partije u dresu Mančester Junajteda na poziciji levog beka, ali njegov poziv je lake opravdati. On je već upisao 29 nastupa za Englesku i mogao bi da bude jedan od lidera tima, kako na, tako i van terena. 

Da bi Englezi rešili ove i slične probleme, potrebno je da rade zajednički na svim nivoima, ali je u ovom trenutku teško videti premijerligaše kako menjaju svoje trenutke navike. Rafael Honigstajn je u svojoj knjizi „Das Rebut“ (orig. Das Reboot) detaljno objasnio kakve su sve promene napravili u nemačkom savezu nakon katastrofalnih rezultata na Mundijalu 1998. i Euru 2000. godine. To je na kraju i dovelo do titule prvaka sveta u Brazilu. Taj model bi morao da postane uzor svima na Ostrvu, a rezultati mladih engleskih igrača na turnirima širom sveta pokazuju da talenta u Engleskoj itekako ima. 

Sa njim samo treba postupati pravilno.