Samo jedna turneja je ona prava – Novogodišnja turneja!

Jedan od najvećih sportskih događaja koji se uvek dešava na prelasku iz stare u novu godinu je Novogodišnja turneja četiri skakaonice, ili ono što se na nemačkom kaže – Vierschanzentournee.

Garancija spektakla je činjenica da tada svi najveći skakači i letači pružaju svoj maksimum što zbog slave, što zbog bogatog nagradnog fonda. Takmičenje koje spada u najgledanije sportske tv prenose u Evropi, tradicionalno se održava (sa nekim izuzecima) od 30. decembra pa do 6. januara u četiri grada : Obersdorfu i Garmišpartenkirhenu ( Nemačka) i Insbruku i Bišosfhofenu u Austriji.

Sama turneja je toliko popularna da ulaznice čak i za kvalifikacije budu rasprodate još u septembru.

Pogodite pobednika Svetskog kupa!

Kao i mnoge sjajne stvari, ideja o organizovanju jedne ovakve turneje je nastala u kafani i to u leto 1949. godine. Skakači iz Nemačke i Austrije su se okupili u Garmišu i tada je prvi put bio reči o organizovanju takmičenja. Ideja je doduše obuhvatala samo lokalni nivo, jer je skakačima iz Nemačke i dalje bilo zabranjeno učešće na Svetskom kupu.

Sve je počelo 1952. godine!

Dogovor o početku Novogodišnje turneje je pao 1952. godine. Ona je krenula prvog januara sledeće godine kada se skakalo u Garmišpartenkirhenu pred 20.000 gledalaca! Učestvovali su takmičari iz šest zemalja – Nemačke, Austrije, Švedske, Norveške, Švajcarske i Jugoslavije.

U istoriji će ostati zabeleženo da je prvi pobednik Turneje četiri skakaonice Austrijanac Sep Bradl.

U narednim godinama organizacija se suočava sa raznim problemima finansijske, ali i političke prirode. U pitanju su bile vize za Nemačku, nesuglasice sa čelnim ljudima skakačkog sporta iz Istočne Nemačke, nedostatak novca za kupovinu mašina za obradu snega,  ali turneja nije stala! Štaviše, iz godine u godinu bilo je sve više takmičara.

Finci, Sovjeti i reprezentativci Istočne Nemačke imali su primat u prvih nekoliko godina. Austrijanci su bolje rezultate počeli da beleže tek sedamdesetih. Promenom termina održavanja turneje Obersdorf je postao prva stanica, 28. decembra (kasnije pomereno za 29.), Garmišpartenkirhen je ostao na dan Nove godine, a Insbruk i Bišofshofen dobili su stalne termine 4. i 6. januara.

Prvi televizijski prenos održan je 1956. godine, kada je Nemačka nacionalna televizija ARD poslala sliku u svet. Danas preko 25 televizijskih stanica u direktnom prenosu prati zbivanja sa turneje, a ekskluzivna prava imaju basnoslovnu vrednost.

Kompjuteri za obradu podataka uvedeni su 1962 godine, a 1999. godine je sa Simens tehnologijom uvedena i video kontrola dužine skokova, što je doprinelo većoj regularnosti takmičenja.

Obersdorf

Prvi skokovi na velikoj skakaonici u Obersdorfu datiraju još od 1909. godine kada je Bruno Biler iz Frajburga doskočio na 22 metra! Današnje daljine su sedmostruko veće!

Garmišpartenkirhen

Od 1921. godine skijaški klub Partenkirhen organizuje novogodišnje takmičenje u skijaškim skokovima. Skakaonica iznad Partenkirhena naziv “Olimpijska” dobija 1925. godine, iako ovaj nemački grad tada nije bio organizator najveće smotre zimskih sportova. Na Olimpijadi 1936. godine olimpijski okršaj na ovoj skakaonici posmatralo je  čak 30 hiljada gledalaca!

Rezultatski je nedostižan četvorostruki pobednik Jens Vajsflog, a tri puta uzastopno sredinom šezdesetih je slavio je norveški as Bjern Virkola. Možete li da zamislite da je Virkola tada bio i reprezentativac Norveške u fudbalu!

Insbruk

Skijaški klub Insbruk osnovan je 1906. godine, a prva prava skakaonica izgrađena je je 1927. godine. Poznato je da od sve četiri skakaonice, upravo ona ima najmanje mogućnosti kada su dužine skokova u pitanju. Skakaonica danas ima futuristički izgled sa novim zaletištem, osvetljenjem i žičarom, a kapacitet je 24 hiljade mesta.

Bišofshofen

“Velika kraljevska skakaonica” u Bišofshofenu je sagrađena 1947. godine. Zanimljivo je da prirodni nagib na mestu doskoka nije bio najpovoljniji za takmičare pa je često dolazilo do padova. Problem je rešen 1982. godine ublaženjem nagiba za 37 stepeni i skraćenjem mesta doskoka za pet metara.

Nagib je menjan i na zaletištu koje je sada pod uglom od 27 stepeni. Tribine mogu da prime 30 hiljada gledalaca.

Rekorder Turneje četiri skakaonice je Finac Jane Ahonen sa pet pobeda. Takozvani Grend Slem je viđen samo jednom– Nemac Sven Hanavald je zadivio svet pre 15 godina!

Svi skokovi u okviru turneje se boduju i za Svetski kup, ali se bodovanje ukupnog pobednika znajačno razlikuje od onog u najelitnijem takmičenju u ski skokovima. Računaju se rezultati sva četiri takmičenja, odnosno bodovi koje skakači zarade dužinom skokova, ali i ocenama sudija. Novogodišnja turneja ima i drugačije kvalifikacije, kao i takmičenja u prvoj rundi, u kojoj na kraju učestvuje 50 letača.

Frajtag ili Kraft, šta vi mislite?

Isti broj takmičara je i u Svetskom kupu, samo što redosled skokova ide od najgore do najbolje plasiranog, dok se u okviru Turneje formira 25 duela.

Bez obzira na ostale rezultate pobednici duela plasiraju se dalje gde im se priključuju ,,srećni gubitnici”.

Najduži let na Turneji četiri skakaonice iznosi 143.5 metra a vlasnici rekorda su Simon Aman (2010) i Sigurd Petersen (2003). Titulu brani Poljak Kamil Štoh, a najveći favoriti su Nemac Rihard Frajtag i Austrijanac Stefan Kraft.