Roma je izgubila jedino finale, on je zbog toga izgubio život!

(Photo by Paolo Bruno/Getty Images)

Čudna je sudbina, nedokučiva i misteriozna. Žreb za Ligu šampiona spojio je u polufinalu Liverpul i Romu. Stari znanci, iz finala koje se igralo davno. Tada je Liverpul bio bolji, Roma je izgubila svoje jedino finale Kupa šampiona.

Ako ne računamo Kup sajamskih gradova koji su Rimljani osvojili jednom, igrali su samo dva evropska finala. Kup UEFA je Roma izgubila od Intera dok je u već pomenutom finalu Kupa šampiona bolji bio Liverpul. Ove sezone će možda biti nova prilika.

MOŽE LI VUČICA DA ŠOKIRA LIVERPUL?

Roma je tada do finala stigla nakon pobeda nad Geteborgom, CSKA iz Sofije, Dinamom iz Berlina i Dandi junajtedom. Kada se danas pogledaju imena protivnika, to nije baš dostojno najjačeg klupskog takmičenja na kontinentu.

Na drugoj strani terena su u tom finalu bili Grobelar, Sunes, Dalgliš i Raš, legende u crvenom delu Liverpula. Nakon 90 minuta je bilo 1:1 a rezultat se nije promenio tokom produžetaka. Liverpul je promašio prvi penal u seriji.

Kada je napadač Gracijani krenuo da šutne prvi penal za Romu kapiten Di Bartolomei ga je zaustavio i uzeo loptu. Bio je precizan, kao i uvek, i doneo je svom timu prednost. Na kraju je to ispala loša odluka jer je posle promašaja Bruna Kontija promašio i Gracijani, u četvrtoj seriji.

Roma je u čak četiri mandata igrala pod komandom Nilsa Lidolma, Šveđanina koji je na mnoge načine obeležio italijanski fudbal. On je voleo ofanzivan fudbal sa malo povučenijim Di Bartolomeiem. U tom sastavu su nastupili i u finalu a kapiten sa brojem 10 je bio prvi igrač ispred odbrane.

Kao da je taj dobro izveden penal bio poslednji lep momenat u životu Agustina Di Bartolomeia. Iako je igrao kao centralni, pa čak i ofanzivni vezista, u ovom periodu je bio zadnji vezni. Najviše zbog toga što je istovremeno bio u klubu i Falkao, član jedne od najjačih brazilskih selekcija ikada.

FAVORITI SU PROTIV ĐENOVE NA OLIMPIKU!

Odmah nakon te sezone je kapiten napustio Vučicu i prešao u Milan koji je bio na novom početku. Roma je ostala bez kapitena ali nije mnogo dobio ni Milan. Emotivno stanje u kom se nalazio mu je otežavalo da igra fudbal. Nakon tri godine je prešao u Ćezenu a oprostio se u Salernitani.

Čoveku koji je bio poznat kao pravi lider i kapiten, prepoznatljiv zbog svog fer pleja i poštovanja protivnika, nije imao ko da pomogne. Godinama nakon tog finala se borio sa depresijom i sa odlukama donetim u tih nekoliko sati.

Često čujemo da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu. Kod nekadašnjeg kapitena Rome i člana Kuće slavnih u tom italijanskom timu fudbal je bio više od svega drugog. Na desetu godišnjicu poraza u finalu izvršio je samoubistvo.

ZATIM GOSTUJU SPALU!

Roma je izgubila finale a deset godina kasnije i legendu kluba, jednog od najboljih u istoriji. Kažu Italijani da se za njega može reći da je najbolji fudbaler koji nije oblačio dres seniorske selekcije. Osam puta je bio mladi reprezentativac.

Nakon završetka karijere nije postojala nijedna stvar koja je velikom kapitenu, preteči Totija i De Rosija, mogla da pomeri misli. Ljut na Lidolma, Falkaa, Gracijanija, Romu kojoj je postao višak, fudbal koji se menjao…pucao je u srce na terasi svoje kuće u Salernu. Za njega će polufinale igrati Vučica!

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime