Rimski utisci, Đoković i Velika četvorka

Đoković
(Photo by Julian Finney/Getty Images)

Dok su se teniski nezahvalnici tako brzo odrekli Velike četvorke i zaboravljajući kako izgledaju njihovi mečevi poklonili pažnju nekim drugim potencijalnim majstorima Belog sporta, oni ,,preoptimisti” već gledaju film u kome Novak Đoković drži pobednički govor na Šatrijeu.

Ako smo išta shvatili posle ATP Mastersa u Rimu (a jesmo) to je da su nam okršaji četvorice najboljih zaista nedostajali. Iz raznih razloga u poslednjih par godina oni su se proredili do te mere da smo posle rimskog duela između Đokovića i Nadala uvideli da nam nedostaju i oni dani kada nam je Velika četvorka bukvalno ispadala iz frižidera. Nekada sastavni deo svakog velikog turnira, bitke koje su vodili Đoković, Nadal, Federer i Mari su postale retke kao Halejeva kometa.

Čast generaciji koja dolazi, čast veteranima koji se ne predaju, ali dekada koja je za nama je neizbrisiva. Meč u Rimu je potvrda koliko su ti dueli po svemu iznad ostalih. To je pokazala i količina nade u to da će se produžiti na bar još koju godinu.

Đoković odličan u prvom meču, ali zbog čega je rano Madrid proglasiti mestom pravog povratka?

Mari je i dalje odsutan, a Đoković se upinje svim silama da se vrati na nekadašnji nivo. S obzirom da Federer ne želi da se troši na zemljanim podlogama koje istini za volju, nikada nije ni voleo previše, šanse da ih gledamo kako razmenjuju forhende i spinove nisu baš ohrabrujuće. Zato je duel na Foro Italiko toliko dragocen.

Dueli koje je Đoković imao sa Nadalom, Federerom i Marijem su obeležili dekadu

Od prethodnog kojim je Nadal u Madridu prekinuo neugodni niz od sedam uzastopnih poraza od srpskog tenisera je ionako proteklo dugih više od godinu dana. Sadašnji broj njihovih susreta (51) je dostignuće koje verovatno nikada neće biti prevaziđeno. Štaviše, sa Novakovim sve izvesnijim povratkom, neverovatna brojka će samo porasti.

Đoković i dalje ima prednost u pobedama (26-25), ali je on na terenu bolji od sve i jednog preostaog člana Velike četvorke. Možda bi neki Grend Slem više ublažio razliku u broju najvećih trofeja, ali biti u plusu sa dvojicom najvećih tensiera u istoriji posle skoro sto odigranih mečeva je nešto što baca posebno svetlo na kredibilitet priče ,,šta bi bilo kad bi bilo”. Dodavanjem Marija dobije se višak od šesnaest pobeda na čak 132 meča!

Novak se poslednji put sa Federerom susreo još 2016. godine, a sa Marijem prošle godine u Dohi.  Britanac međutim nije ukrstio reket sa Švajcarcem skoro tri godine, a sa Nadalom od 2016. On je doduše jedini koji je najčešće gubio od sve trojice, ali njegov doprinos stvaranju značaja Velike četvorke se nikako ne sme umanjiti.

Povratak Vajde i Griča – pun pogodak!

Iz ove perspektive se bez ostatka može konstatovati da je Đoković povukao pravi potez vraćanjem ,,korenima”, pod čime se podrazumeva obnova saradnje sa Vajdom i Gričem. Razlika u onom što se videlo u Rimu i onoga kako je on izgledao pre samo par meseci je ogromna. Pod uslovom (veoma je važno naglasiti) da Novak nastavi sa ovakvim tempom da zaboravlja na prethodne dve godine, a i poučeni iskustvom najvećih rivala, nije nemoguće da u dogledno vreme uveća svoju kolekciju najvećih titula.

Ako je suditi po povratku strasti u igru, po pogledu koji odaje sasvim drugačije stanje svesti u odnosu na nedavno, takva se priča ne sme isključiti. Što bi rekli oni mudriji – ostalo je stvar tehnike. To međutim ne znači da na predstojećem Rolan Garosu treba očekivati spektakularan rezultat.

Ko kaže da je rano za opkladu na pobednika Rolan Garosa?

Pauza je bila preduga, a broj mečeva koje je Đoković odigrao u poslednje vreme premali. Nastup u Parizu bi svakako trebalo posmatrati kao mesto najbolje provere onoga što tek predstoji. Pred njim je još nekoliko godina mogućeg vrhunskog tenisa, a minimum imperativa. Možda bi sledeću sezonu trebalo posmatrati kao pravo vreme za veliki povratak?

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime