Dobro poznata imena srpskog fudbala neretko isplivaju na površinu kada se komentariše uspeh ili neuspeh reprezentacije, pa i klubova koji prestavljaju Srbiju u Evropi.

U to ime, vreme je da se prisetimo i njihovih karijera. Igračkih i funkcionerskih, a na redu je legendarni Predrag Mijatović.

Predrag Mijatović je rođen 19. januara 1969. u Titogradu i bivši je jugoslovenski fudbaler. Prve fudbalske korake načinio u FK Kom iz Podgorice, nastavio u FK Mladost, da bi vrlo brzo bio zapažen od strane trenera FK Budućnost iz Podgorice.

U prvom timu Budućnosti debituje u sezoni 1986/87. i do 1990. je na 73 prvoligaških susreta bivše države postigao 10 pogodaka.

U zimskom prelaznom roku 1989/90, Mijatović je bio na pragu transfera iz Budućnosti u splitski Hajduk. Dobio je i akontaciju u iznosu od 50.000 tadašnjih nemačkih maraka. Međutim, zbog situacije koja je mirisala na rat upozoravali su ga u Podgorici da ne ide u Split, pa je na kraju otišao u Partizan.

Iako je postigao gol na svom debiju u dresu Partizana protiv svog bivšeg kluba FK Budućnost, prolećnu polusezonu u novom klubu je uglavnom proveo u prilagođavanju na igru “crno-belih” i do kraja sezone na 14 nastupa nije postigao pogodak.

U sezonama koje slede postaje važan šraf ekipe “crno-belih” koja pod vođstvom Ivice Osima ne uspeva da izađe iz senke tadašnje Crvene zvezde koja je u to vreme vladala evropskim i svetskim klupskim fudbalom. Ipak, u sezoni 1991/92. osvaja Kup Jugoslavije, a u prvenstvu 1992/93. sa “crno-belima” osvaja šampionsku titulu.

U dresu Partizana odigrao 104 prvenstvenih susreta i postigao 44 gola.U leto 1993. prelazi u špansku Valensiju u čijem dresu nastupa na 104 prvenstvenih susreta i postiže 56 golova. U sezoni 1995/96. sa Valensijom stiže do vicešampionske titule, a on sam postiže čak 28 golova i biva izabran za fudbalera godine u Španiji.

Sjajne partije nisu prošle nezapaženo u leto 1996. postaje član Real Madrida. U Madridu je za tri godine ostavio neizbrisiv trag – golovima, driblinzima i ponašanjem na terenu i van njega. Proglašen za drugog fudbalera u Evropi u anketi “Frans fudbala” za 1997. godinu, odmah iza Ronalda. Priznaćete, to nije mala stvar.

Njegov pogodak u finalu Lige šampiona 1998. protiv Juventusa (1:0) doneo je madridskom Realu titulu prvaka Evrope nakon pune 32 godine. Osvajač Interkontinentalnog kupa sa Realom 1998. Iz Reala je otišao u FIorentinu is a njom osvojio kup 2001. godine, a karijeru je završio u Levanteu 2004. godine.

Mijatović je bio član omladinske reprezentacije SFRJ koja je 1987. godine postala šampion sveta, ali nije igrao u finalu protiv SR Nemačke jer je isključen u polufinalu protiv ondašnje Nemačke DR.

Odigrao je 73 utakmica za nacionalni tim postigavši 26 golova. Za A tim Jugoslavije debitovao je 23. avgusta 1989. godine, protiv Finske, a prvi pogodak za reprezentaciju postigao tek na svom 15. meču za “plave” protiv Malte (6:0) u kvalifikacijama za SP 1998. U “baražu” za Francusku 1998. Mađarima je u dva meča dao – 7 golova! Tri u Budimpešti (1:7), četiri u Beogradu (5:0).

Mijatović je takođe učestvovao na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj gde je u četvrtfinalu protiv Holandije pogodio famoznu prečku koja nas je koštala polufinala na tom prvenstvu, kao i na Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji.

Od jula 2006. do maja 2009. obavljao funkciju sportskog direktora Real Madrida.

Šta Muslin ima da kaže o Vidiću i srpskom fudbalu?

OBAVEZNO POGLEDAJTE: IVICA KRALj – Priče iz kraja #11

 

4 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime