Potrebno je izbeći sudbinu Holandije: Koliko brzo Italija može da se oporavi?

Fudbalska reprezentacija Italije je postala šampion na prvom Evropskom prvenstvu koje je igrala i na prva dva Svetska prvenstva koja je igrala. Sada ih nećemo gledati u Rusiji zahvaljujući Šveđanima, državi koja je obeležila italijanske neuspehe.

(FOTO: Getty Images)

Fudbalska reprezentacija Italije je postala šampion na prvom Evropskom prvenstvu koje je igrala i na prva dva Svetska prvenstva koja je igrala. Sada ih nećemo gledati u Rusiji zahvaljujući Šveđanima, državi koja je obeležila italijanske neuspehe. Italija iz ovoga mora da izvuče pouke i da izbegne sudbinu nekih drugih velikih fudbalskih nacija.

Poslednje veliko takmičenje koje je propustila reprezentacija Italije je bilo Evropsko prvenstvo 1992. godine. U Švedskoj. Jugoslavija je bila sprečena da učestvuje tada zbog sankcija a Italija zato što je bolji od njih bio Sovjetski Savez. Pošto se on raspao u međuvremenu, na Euro 1992 je otišla selekcija CIS, sastavljena od igrača iz bivše države. Italijani nisu učestvovali na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju, osvojili su naredna dva a jedino na koje se nisu plasirali (prvo SP je bilo pozivnog tipa, bez kvalifikacija) je bilo 1958. U Švedskoj.

Nastavlja se italijansko prvenstvo!

Problemi u italijanskoj selekciji nisu od juče. Oni su verovatno počeli još tokom Svetskog prvenstva u Nemačkoj, koje je Italija ipak osvojila. Tada su reprezentaciju počeli da napuštaju igrači sa jakim karakterom, predvodnici na terenu, mentori i uzori i najbitnije od svega, ljudi sa pobedničkim mentalitetom. Naviknuti na trofeje, oni uvek ciljaju na najviša moguća dostignuća. A kada na jednom mestu imate Del Pjera, Pirla, Totija, Inzagija, Zambrotu, Kanavara i mnoge druge sličnog kvaliteta i jednakih liderskih sposobnosti, za igru ne morate naročito da brinete.

Sinoć su protiv Šveđana nastupila trojica igrača koji su bili deo te šampionske ekipe. Đanluiđi Bufon je bio među stativama, želeći da se od fudbala oprosti u Rusiji, Barzalji je bio na mestu desnog štopera dok je de Rosi meč presedeo na klupi. Sva trojica su sinoć objavili da odlaze u reprezentativnu penziju.

Rimski derbi u narednom kolu!

Nakon te odluke, koja je u neku ruku bila i očekivana, sastav Italije izgleda prilično skromno. Njih četvorica su imali 461 nastup za reprezentaciju Italije. Posle njihovog odlaska u timu ostaju samo dvojica igrača sa preko 50 mečeva, Kjelini (75) i Kandreva (52), uz Montoliva i Markizija koji takođe imaju preko 50 nastupa ali za ovu reprezentativnu pauzu nisu bili na spisku selektora. Dok se za Markizija može reći da u nacionalni tim može doneti mlo Juventuse pobedničke atmosfere, kod Montoliva to nije slučaj.

Petorica napadača koji su sada bili na spisku Venture su ukupno u reprezentativnoj karijeri postigli 20 golova. Još petorica njih koji su dobijali pozive u poslednjih godinu dana su odigrali samo četiri meča za nacionalni tim i nisu se upisivali u strelce.

Bufonovi naslednici nemaju neophodno iskustvo. Donaruma ima četiri nastupa i to je u minutima mnogo kraće nego što je trajala ona saga oko njegovog potpisivanja ugovora, Matija Perin je uspeo samo da debituje dok Skufe i Meret, dvojac iz Udina, ima samo pozive u nacionalni tim ali ne i nastupe.

Tu je i derbi dva konkurenta za visok plasman!

Takođe upada u oči i podatak da Italija nema spremne zamene za dvojicu štopera koji odlaze. Rugani se godinama najavljuje kao njihov naslednik ali ne dobija dovoljno klupskih minuta u Juventusu dok Romanjoli u Milanu igra toplo-hladno. Kao još jedan od konkurenata se pojavljuje Astori, čovek koji će uskoro napuniti 31 godinu i ima 14 mečeva za reprezentaciju.

Osim iskustva koje će biti neophodno u narednom periodu, Italijanima će faliti i malo ratničkog duha. Naravno, ovakva fudbalska nacija neće sebi dozvoliti da joj se desi ono što je uspelo Holandiji, da se potpuno raspadne u roku od nekoliko godina, ali vreme je za stavljanje prsta na čelo. Da li je stvarno realno da će među najiskusnijim igračima Italije u narednom kvalifikacionom ciklusu biti Mateo Darmijan ili Alesandro Florenzi?

Italijanski drugoligaši nastavljaju takmičenje!

Jeste, ali su za to najmanje krivi njih dvojica. Neke stvari se u Italiji nisu radile planski a sada će fudbalska asocijacija morati da zatraži i pomoć klubova. Vreme za rezove je idealno, sada kad se zna da će narednog leta umesto hladne Rusije fudbaleri biti na godišnjem. Italijanski fudbal će u nrednom periodu morati da stvori prvo ljude, a zatim i fudbalere, dostojne dresa koji oblače. I naravno, da pošalje u istoriju Venturu, čoveka koji sigurno ne može da pronađe dovoljno izgovora za ovo.

Ukoliko najbitniju ulogu u velikim italijanskim ekipama, a pogledajte trenutne sastave Juventusa, Intera i Milana, ne budu igrali Italijani, situacija neće biti bolja. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati italijanski fudbaleri koji su ove sezone bitni za Inter, a ukoliko se precrtaju i od sinoć penzionisani igrači Juventusa, tamo je situacija još lošija.

Ostala su još tri meča u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo!

Takva dešavanja su česta u engleskom fudbalu, koji ćemo ovom prilikom uzeti kao nešto što može da se poredi. Iako ne igraju za trofeje, često su deo reprezentacije igrači poput Hendersona, Volkota, Harta… To nije donelo ništa dobro jer engleska reprezentacija godinama nema uspehe. Italijani trenutno idu ka tome i bolje bi bilo da kola koja su krenula nizbrdo što pre zaustave. Arjen Roben je, takođe ove jeseni, objavio kraj reprezentativne karijere. Bio je najbitniji igrač svog tima kada je otišao, ostavio je punu sobu ljudi koji sada nemaju pojma šta dalje da rade.

Nosioci igre u reprezentaciji Italije ne mogu da budu igrači Napolija (iako je Insinje morao da igra više), Lacija, Torina ili Atalante. Oni moraju da se bore za trofeje, jer samo onaj ko non-stop misli o peharima može da pomisli ’’ako Bog postoji, on sigurno nije Francuz’’ pre nego što šutne penal u seriji koja će odlučiti karijere velikom broju ljudi.