Potop u Areni, je li vreme za crvene alarme?

Crvena zvezda je lagano poražena u sred Beograda. CSKA je pobedio 85:59, ali 26 poena razlike je najmanji problem. Problem je što je to moglo biti mnogo gore po crveno-bele.

Tim Dušana Alimpijevića je još jednom očajno počeo meč, kao i protiv Unikahe. Opet nisu uspeli da se vrate u meč ni u jednom momentu i opet deluje da je poraz mogao biti ubedljiviji.

Niko nije ni očekviao ništa od ove utakmice, ali zaista brine ovakav razvoj događaja. Znala je Crvena zvezda i sa Dejanom Radonjićem da izgubi u Evroligi  ubedljivo (Real Madrid recimo),

No, na ovom meču ništa nije valjalo. Šut nije išao, što je normalno, dešava se s vremena na vreme. No po ko zna koji put ove sezone Zvezda nije imala ni poene ispod koša, ni kreaciju bilo kakvih lakih šuteva.

Napad se još jednom isključivo oslanjao na individualne kvalitete igrača, a to je nešto u čemu Zvezda nije ni u top 30 u Evropi.

Što se tiče odbrane, opet stari problemi. Visoki igrači su u svim aspektima bili nezadovoljavajući. Još jednom je Zvezda uspela da dozvoli previše ofanzivnih skokova, a iz njih druge i treće šanse za postizanje poena, ali to još i najmanje brine.

Po reketu su se bekovi CSKA šetali kako su hteli i to ne sme da se dešava ako Zvezda želi rezultate. Treneru Alimpijeviću nije lako jer je evidentno da protivnici u većini slučajeva imaju dosta kvalitetniji tim (kao što je to bio slučaj večeras), ali to ne sme da bude izgovor za početničke greške.

Ne postoji izgovor za ovoliko ulazaka u reket bez ikakve reakcije centra, makar lične greške koja bi naterala da umesto laganim polaganjem spoljni igrači CSKA poene zasluže sa linije slobodnih bacanja.

Crvena zvezda nastavlja svoje takmičenje gostovanjem u Atini. Olimpijakos nije u sjajnoj formi, ali je uvek bio “penicilin” za crveno-bele iz Beograda. Važno je shvatiti ovaj meč na pravi način – odigrati ga bez pritiska i sa nekim novim idejama, te drugačijim pristupom.

Već u petak ćemo videti u kom pravcu ide tim Dušana Alimpijevića.