Pola veka života: Paolo Maldini i odbrana sa stilom

Kada se pomisli na italijanski fudbal, prva asocijacija, sa veoma malim izuzetkom, je tradicionalno nepropustljiva i dobro organizovana odbrana, a igrač koji je prava personifikacija takve ideje je Paolo Maldini, čovek koji je četvrt veka svog života ugradio u istoriju najslavnijih dana milanskih Rosanera.

Mnogi ga smatraju ne samo najboljim fudbalerom odbrane koji je ikada kročio na fudbalski teren, već i jednim od najboljih  fudbalera uopšte. Ako bi nekog igrača na njegovoj poziciji koja je varirala od levog beka do centarhalfa, uopšte mogli da zamislimo neuprljanog dresa od klizećih startova, onda bi to bio Paolo Maldini. Da li je to crveno-crni dres Milana ili azurno-plavi italijanske reprezentacije, nije važno jer su to jedina dva koja je oblačio u svojoj dugovečnoj karijeri prepunoj odličja i priznanja.

Srbija želi senzaciju Mundijala! Postoji li rešenje za Brazil?

Kao i njegov nešto mlađi saborac po zanimanju, Frančesko Toti, Maldini je ceo fudbalski život posvetio samo jednom klubu, što je u njegovom slučaju Milan. Prvu utakmicu za klub je odigrao 1984. godine kada je na susretu sa Udinezeom ušao u igru umesto Batistinija, a poslednju dvadeset i pet godina kasnije u poslednjem kolu Serije A za sezonu 2008/09. Za to vreme je dočekao i ispratio ogroman broj fudbalera koji su na San Siro dolazili kao zvezde, ili na tom mestu takvim postajali.

I sve fudbalske legende kojima ovom prilikom nećemo navoditi imena jer bi to bio jedan predugačak spisak, pored sve svoje veličine bile su zamenljive. Osim njega. Zid bez te ,,cigle” jednostavno ne bi mogao da bude zid.

Maldini u svojoj drugoj sezoni postaje nezamenljiv u prvoj jedanaestorci

Maldini je već u prvim nastupima ostavio izvanredan utisak svojom kontrolom lopte, elegancijom i sjajnim postavljanjem, pa je u sezoni 1985/86 već imao osigurano mesto u prvoj jedanaestorci. Zajedno sa mlađim igračima Kostakurtom, Tasotijem i večnim Frankom Barezijem, Maldini je postao deo bedema koji će u godinama koje su usledile biti osnova na kojoj su sazidani svi veliki uspesi milanskog kluba. Ko zna, možda se Berluskoni koji je klub kupio 1986. godine, ne bi prihvatio tako ambicioznog plana da nije dobro procenio čvrstinu tog bedema.

Kasnije se ispostavilo da su ambicije i palnovi imali pokriće, a Milan je period prosečnosti zamenio slavom višestrukog šampiona Italije, ali i Evrope.

Šta Nikola Stojiljković donosi Crvenoj zvezdi?

Maldini je prvu titulu prvaka Italije osvojio 1988. godine, kada je postao i reprezentativac, a do trofeja u Kupu šampiona dolazi godinu dana kasnije. Uspesi su na San Siru veoma brzo postali deo svakodnevice. Odbranjen je trofej u Evropi, a u sezoni 1991/92, Milan nije izgubio nijednu utakmicu i ponovo postao šampion Italije.

I u dve naredne sezone Rosaneri dominiraju Apeninima, a 1994. ponovo postaju najbolji evropski klub. Na završnici FIFA Svetskog kupa u SAD, Paolo Maldini u potpunom ili delimičnom odsustvu Barezija, Tasotija i Kostakurte, odvodi Azure u finale, definišući pojam odbrane u pet od sedam mečeva na kojima Italija nije primila gol! Najviše zbog toga je te godine postao prvi odbrambeni fudbaler koji je proglašen za najboljeg fudbalera na svetu.

Nije bilo dileme ko će postati kapiten nakon što se Barezi penzionisao

Nasleđuje Barezija u ulozi kapitena kada ovaj prestaje sa aktivnim igranjem, a uspesi sa Milanom nastavljaju da se ređaju. 1995. godine njegov tima igra u finalu Lige šampiona, godinu dana posle toga osvaja novi Skudeto, a pauza do seldeće traje samo tri godine. Sa reprezentacijom učestvuje na četiri Svetska kupa u periodu od 1990 do 2002. godine.

Najbolje kvote za odlučujuću utakmicu Srbija – Brazil se nalaze ovde!

U dresu Azura je stigao do broja od 126 utakmica i sedam postignutih golova, ali nije dočekao i da bude u timu koji se na mundijalu u Nemačkoj ovenčao titulom svetskog šampiona. Neuspeh na takmičenju u Japanu i Južnoj Koreji je označio kraj reprezentativnog dela njegove karijere, i mada je za Milan igrao još sedam godina, u nacionalni tim se nije vraćao u čemu nije sledio primer Franka Barezija. Rosanere je predvodio do još dve titule evropskog šampiona (2003, 2007), a do Skudeta u sezoni 2003/04.

Zanimljivo je da je čuveni poraz od Liverpula u finalu Lige šampiona 2005. godine opisao kao najgori trenutak u karijeri, iako sa pet takvih trofeja nema previše razloga da žali za još jednim. Osveta je stigla dve godine kasnije kada se njegov Milan u finalnom okršaju istih rivala revanširao punom merom. U tom trenutku je Maldini već imao kolekciju od dvadeset pet klupskih trofeja i veliki broj ličnih priznanja i počeo je da razmišlja o povlačenju.

Maldini se povukao sa skoro 39 punih godina života

Iako najavljeno za sezonu 2007/08, on ga je odložio za još jednu i prestao sa aktivnim igranjem sa bezmalo punih 39 godina. Sa 902 takmičarske utakmice je i dalje klupski rekorder, a isto važi i za Kalčo u kojem je nakupio 647 nastupa.

Da li nas čeka goleada u okršaju Engleske – Belgija?

Mnoge stvari u fudbalu su se promenile još u doba dok je on držao konce odbrane Milana u svojim rukama – uticaj novca je postao sve značajniji, ekonomska računica se tražila u svemu, a klubovi su sve više postajali preduzeća sa principima poslovanja kao i u svakoj drugoj proizvodnji i trgovini. Broj fudbalera koji su ostali odani principima igre je poprimio beznačajne razmere, pa su igrači kao što su on i Toti pretvoreni u primere, slavne, ali ipak samo primere.

Maldini je poštovanje prema fudbalu i lojalnost jednom klubu pretpostavio zaradi. Pored stila, elegancije i talenta koji su ga odlikovali od prvog minuta kada je zakoračio na veliku scenu, to je najveći razlog zbog čega je njegov značaj za Milan možda i nema odgovarajuću protivtežu. Uz sve to, o njegovoj ličnoj skromnosti govori to što je odbio da mu se organizuje oproštajna utakmica, smatrajući da je centralno mesto ispod reflektora bilo rezervisano samo za trenutke dok je bio ona najčvršća cigla u odbrani svojih Rosanera.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime