Partizan glavom ostao u Beogradu, Viktorija smireno do osmine finala

Partizan

Partizan nije uspeo, a u Plzenju nije ni izgledalo da za tako nešto postoji mogućnost. Jer igra crno-belih nije opravdala očekivanja tima koji želi plasman u osminu finala Lige Evrope. Viktorija Plzenj je, čini se, lako uspela da potvrdi pozitivan rezultat iz Beograda i sa dva gola u poslednjih pola sata dvomeča osigura plasman među 16 najboljih.

Da je bilo lepo dok je trajalo – bilo je. Partizan je posle ispadanja od Olimpijakosa u kvalifikacijama za Ligu šampiona i slabih 0:0 protiv Videotona na kraju uspeo da ponovi uspeh koji im je od raspada Jugoslavije pošao za rukom još samo jednom.

I za to idu svake pohvale svima iz tabora crno-belih. Ipak, utisak nakon 90 minuta iz Plzenja je da je Partizan bio bez čvrstog plana igre, lidera na terenu i hrabrosti i odlučnosti da se nešto konkretno uradi. Na kraju se gol primljen u Beogradu vratio kao bumerang. U Evropi to, nažalost, tako ide.

Prolaz u revanšu nije delovao kao realnost

Na koji način je tekao revanš u Plzenju dovoljno govori ova konstatacija iznad. Partizan je na teren izašao sa kreativcima Tošićem, Jankovićem i Pantićem, ali malo je reći da nije bilo kreacije u timu crno-belih. Čitav plan meča delovao je jako slabo. Partizan nije imao probojnosti ni u jednom trenutku, na sredini terena su bili daleko od uspostavljanja kontrole nad tokom meča.

Nijednog trenutka Partizan nije delovao kao tim koji će postići gol za koji se pre početka meča znalo da je moranje. Neretko su crno-beli delovalo rastrzano u napadima Viktorije koja je po bokovima pravila najviše problema. I sam Tavamba – Partizanov igrač za rešavanje problema, kao što smo videli u Beogradu – nije uspeo da uputi niti jedan jedini udarac, a ulazak Ognjena Ožegovića u nastavku nije doneo ništa naročito.

Ipak, ne bi bilo objektivno reći da Partizan nije ispunio cilj na evrosceni. Urađeno je ono što je propušteno pre dve sezone i u Humskoj bi morali da budu zadovoljni celokupnom sezonom u Evropi. Sada je glavni zadatak učiniti ovakve rezultate povremenim, a ne istorijskim ekscesima.

Ofanzivna linija Partizana loša u svakom aspektu

Zato bi čitav napadački deo ekipe Partizana morao biti opisani kao neprimetan i neubedljiv. Zoran Tošić je bio ispod svog nivoa, konstantno ulazeći sa desnog boka u sredinu, naročito u trenucima kada je crno-belima bila potrebna širina. Sredina terena je prečesto bila zagušena i Česi su to odlično koristili da lako neutrališu svaki pokušaj rivala.

Kada na to dodamo da je Marko Janković bio neprimetan u svojim nastojanjima da ostvari uticaj na igru, lakše je zaključiti zašto ni Tavamba nije mogao da uđe u kakvu-takvu priliku za gol. Gotovo je nemoguće pronaći segment igre u kojem je Janković doprineo boljoj igri svog tima, a upravo su on i Tošić dosta olakšavali posao Viktorijinim bekovima kada bi ovi kretali ka polovini crno-belih.

Limberski i Ržeznik su se i pre ovog dvomeča pominjali kao velika snaga ekipe iz Plzenja, igrači koji se neumorno “ponavljaju” pred golom rivala, a bez ikakvog pritiska Partizanovih krila, oni su lakše mogli da prilaze šesnaestercu Stojkovića i tako ostvaruju brojčanu nadmoć protiv Partizanovih bekova.

Viktorijin dvomeč po meri

Kada se utisci posle ovih 180 minuta fudbala saberu, utisak je da je ovo Viktoriji bio dvomeč po meri. Nije bilo Česima baš lako u Beogradu, ali su poput iskusne ekipe kakva jesu pronašli način da stignu do gola u ključnim trenucima meča. Taj gol u gostima posle pada koncentracije Partizanove odbrane se pokazao ključnim.

U Plzenju je Partizan bio daleko slabiji rival, a Viktorija je radila sve što su znali da će im doneti rezultat. U odbrani su koristili to što je Partizan forsirao napade kroz sredinu, a sa malo prostora oko sebe ni Tavamba se nije dobro snalazio. Na sredini i poslednjoj trećini terena su koristili bekove da stvore višak, a i Partizanovi štoperi Miletić i Ostojić su neretko nepotrebno “iskakali” da pomognu Vulićeviću i Uroševiću.

Prvi gol su postigli preko Krmenčika u izolovanoj situaciji gde je Čeh iskoristio loše postavljanje Ostojića i svoju fizičku nadmoć da ga se otarasi i nesmetano savlada Stojkovića. Drugi pogodak je već bio plod Partizanovog nemoćnog jurišanja ka golu koji bi značio produžetak. Na kraju, utisak je da ovo nije bio maksimum češkog tima koji je mešavinom opreza, iskustva i jasnog plana došao do plasmana u osminu finala.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime