BIRMINGHAM, ENGLAND - MARCH 04: Karol Zalewski, Rafal Omelko, Lukasz Krawczuk and Jakub Krzewina of Poland celebrate winning the Men's 4 x 400 Metres Relay Final during the IAAF World Indoor Championships on Day Four at Arena Birmingham on March 4, 2018 in Birmingham, England. (Photo by Michael Steele/Getty Images for IAAF)
Engleska, tačnije grad Birmingem, domaćin je Svetskom dvoranskom prvenstvu u atletici. Ovih dana se tamo takmiče najbolji na svetu a atletika nam je ponudila jedno od najvećih iznenađenja ikada. Ne Ivanu Španović, od nje smo zlato i očekivali.
Iako smo za Ivanu znali da može da skoči preko sedam metara, njoj je i 6.96 bilo dovoljno. Stigla je do zlatne medalje koja joj je nedostajala a takmičenje je donelo još mnogo uzbuđenja. Videli smo već nekoliko fantastičnih rezultata.
Kontinentalni rekordi, državni rekordi, najbolja ostvarenja na Svetskom prvenstvu… I jedan svetski rekord o kom ćemo pričati nešto kasnije. Desio se potpuno neočekivano, poražen je veliki favorit i zbog tog rezultata je nastao ovaj tekst.
Ovaj američki trkač je jedini čovek sa zapadne polulopte koji je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u disciplini 10.000 metara. Da stvar bude još čudnija, u istoriji takmičenja Amerikanci imaju samo tri odličja, pored njegovog zlata tu su i dva srebra.
Mils je rođen pod imenom Makata Taka Hela i pripada indijanskom plemenu Oglala Sijuksa. Najveći rezultat u svojoj karijeri je postigao na drugom kraju planete, u Tokiju. Bilo je to tokom Olimpijskih igara 1964. kada nije bio među favoritima.
Tempo te trke je diktirao vlasnik tadašnjeg svetskog rekorda. Australijanac Ron Klark je bio prilično siguran u svoju pobedu jer je samo nekoliko trkača uspevalo da prati njegov tempo. Čovek koji ni na američkim državnim kvalifikacijama nije bio najbolji je imao snage!
Svoj lični rekord je popravio za više od minut a ovom trkom je postavio i rekord Olimpijskih igara. Naravno, on nije trajao dugo. Danas se ova distanca trči četiri minuta brže nego pre 50 godina a primat su preuzeli Mo Farah i Afrikanci.
3. Ulrike Mejfart
Imala je samo 16 godina kada su Olimpijske igre održane u Minhenu. Domaća publika joj je dala snagu i ona je tada potpuno neočekivano ušla na veliku pozornicu. Još uvek devojčica, bez zavidnih rezultata, bila je daleko od grupe favorita.
Mejfart je uspela da stigne do zlata u skoku u vis i to na impresivan način. Istu stvar je ponovila 12 godina kasnije, kada je u Los Anđelesu ponovo bila najuspešnija. Tada je držala rekord za najmlađu i najstariju šampionku u ovoj disciplini.
Godinu dana ranije je na državnom prvenstvu bila drugoplasirana. Na igre je stigla sa ličnim rekordom od 1.85m ali nije mogla da se nada čak ni medalji sa takvim skokom. Ono što je posebno izdvaja je stil. Ona je bila pionir u promeni načina na koji se skače.
Skakanje u Minhenu je bilo impresivno. Svoj lični rekord je popravila za 5 centimetara i već se tada znalo da osvaja zlatnu medalju. To nije bilo dovoljno i lestvicu je podigla za još dva centimetra. Sa preskočenih 1.92 je postala svetska rekorderka i najmlađa atletska šampionka u pojedinačnoj konkurenciji.
2. Dilshod Nazarov
Najava dobrih nastupa u Riju za ovog Tadžikistanca bili su njegovi uspesi godinu dana ranije u Pekingu. Tada je osvojio srebrnu medalju ali će ipak njegovu karijeru obeležiti ono što se desilo naredne godine. Postao je olimpijski šampion.
Korpulentni, a kakav drugačiji može biti, bacač kladiva je na najbolji način iskoristio loše nastupe drugih ljudi. Prvi put u istoriji je organizator morao da spušta granicu u kvalifikacijama, jer je konkurencija bila previše loša.
Nekoliko poznatih takmičara je suspendovano zbog dopinga, nekoliko je u Rio stiglo u katastrofalnoj formi a neki su jednostavno imali loš dan. Poljak Fajdek koji je imao rekord sezone je završio tek na 17 poziciji.
Prva medalja za Tadžikistan je došla kao posledica toga. Nazarov je u petoj seriji bacio kladivo 78.68 centimetara. Za 70 centimetara je kraće od Olimpijskog zlata četiri godine ranije i preko dva metra kraće od njegovog ličnog rekorda!
1. Štafeta Poljske, 4×400 metara
Pre nekoliko dana, tokom Svetskog dvoranskog prvenstva, šokirala nas je informacija da su Poljaci osvojili zlatnu medalju u štafeti. Svi su bili u čudu jer su takmičari iz Poljske prethodnih sezona više dominirali u bacačkim disciplinama.
Ovoga puta su na impresivan način prekinuli američki dominaciju i ostavili iz bez zlatne medalje prvi put nakon 2004. godine. Posle tačno šest uzastopnih takmičenja na kojima su bili najbolji. Poljska štafeta, da paradoks bude veći nije ni učestvovala pre dve godine!
Pre četiri godine, na takmičenju na kom su bili domaćini, zauzeli su četvrto mesto. Sada su bili fenomenalni, posebno u poslednjoj izmeni koju je trčao Krzevina. On je svoj lični rekord u zatvorenom popravio za skoro sekundu i po!
Uostalom, da vam ne prepričavamo kako je to izgledalo, najbolje je da pogledate snimak. Poljaci su bili u konstantnom zaostatku sve dok Krzevina u poslednjoj izmeni nije dodao gas. Amerikanci su ostali u čudu a ekipa u sastavu Kerli, Čeri, Bejli i Norvud je jedna od najbržih u istoriji.
Primera radi, Čeri je na Svetskom prvenstvu u Birmingemu bio drugoplasirani na 400 metara dok je njegov zemljak Bejli završio na 4. poziciji. Nijedan od momaka iz štafete Poljske nije učestvovao u toj finalnoj trci koju je pobedio Čeh Pavel Maslak.
