Oni su 2017. prestali da igraju fudbal, ali kakav bi to tim bio!

Frančesko Toti
(Photo by Paolo Bruno/Getty Images)

Osim nekoliko astronomskih transfera i proboja u vrh nekolicine mladih igrača, fudbal je u 2017. godini ostao bez nekih istinskih legendi ovog sporta. Kada se pređe određena granica godina, vreme više nije na strani sportista. Fiziologija organizma čini svoje i ma koliko trajali i oni najbolji jednog dana moraju da u civilnom odelu dođu na teren i kažu: ,,Dosta je bilo”. Iako bismo želeli da im produžimo karijere za makar još jedan dan, makar još jednu utakmicu, mi tu ništa ne možemo da uradimo. Možemo samo da pamtimo kakav je fudbal bio sa njima.

Počela trgovina – zimski prelazni rok i moguće zvezde

Od majstora koji su sada već protekle godine prestali sa aktivnim igranjem, može da se napravi čitav jedan tim. Nijedna pozicija ne bi bila zapostavljena, a snaga sastava bi bila konkurentna i u nekoj jačoj ligi. Eventualno, popust na godine staža bi mogli da dobiju u vidu desetak minuta kraćih utakmica.

Sila na terenu

U sastavu bi bile zastupljene sve originalne pozicije, a zamišljeni protivnik bi morao da se suoči sa reputacijom pregršt titula svetskih i nacionalnih prvaka i osvajača Lige šampiona.

Ko želi uzbuđenja ne propušta Old Firm

Poslednji od jedanaestorke koji je okačio kopačke o klin je sjajni Čeh Tomaš Rosicki. Karijeru je pre samo dve nedelje okončao tamo gde je i počeo da igra fudbal – u Sparti iz Praga. Iako je u Arsenalu igrao najduže (10 godina), sa tobdžijama nije postao šampion, već je to bio sa Spartom (dva puta) i Dortmundom (jednom). Većina onih koji su ga gledali kako igra složili bi se da je mogao da pruži znatno više da nije bio sklon čestim povredama. Ronaldinjo je u klupskom i reprezentativnom fudbalu osvojio sve što se moglo. Zvanično je prestao da igra u februaru, mada je bez kluba bio više od godinu dana. Najdraži trofej mu je titula svetskog šampiona sa Brazilom 2002. godine, a poslednji pobeda u Kupu Libertadores u sezoni 2012/13 sa Atletiko Mineirom. 2005. godine je proglašen za najboljeg fudbalera na svetu, a 2006. je to postao i u Evropi. https://twitter.com/Totti/status/946465651098603520

Igrao je samo za jedan klub

Frančesko Toti je sa svojim imenom poistovetio čitavih četvrt veka postojanja Rome, jedinog kluba za koji je ikada igrao fudbal. Pronalaženje takvog primera u vrhunskom sportu bi zahtevalo mnogo napora i pregledanih arhiva. Da se opredelio za odlazak, njegova karijera bi sigurno bila bogatija za mnogo više trofeja, ali onda ne bi nosio nadimak Princ Rima i ne bi imao zauvek obezbeđeno mesto u srcima navijača Vučice.

Šta se dešava sa Milanom? Da li je Krotone dovoljno slab?

Kruna karijere su Skudeto iz 2001. godine i Svetski kup pet godina kasnije. Jedan od onih kome takođe ne nedostaje ništa od trofeja je Andrea Pirlo koji se od fudbala oprostio u dresu Njujork Sitija. Igrao je za tri najveća italijanska kluba, a jedino sa Interom nije ništa osvajao. Smatra se za jednim od najvećih kreatora igre u poslednjih nekoliko decenija. Rečeno za Rosickog još se više odnosi na Kaku, iako Brazilcu ne nedostaju veliki trofeji, naprotiv. Najviše je ostao upamćen po onome kako je igrao u Milanu čiji dres je nosio od 2003-2009 i u sezoni 2013/14. Sa Rosanerima je osvajao Ligu šampiona, klupsko prvenstvo sveta, Skudeto i Kup Italije. https://twitter.com/ChampionsLeague/status/855721721357369344 Sa Brazilom je bio šampion sveta 2002. godine, a poslednji klub mu je bio Orlando u kojem je krajem decembra završio igračku karijeru.

Minhen je njihovo mesto slave

Ćavi Alonso je jedan od onih tihih sportista koje nekako smetnemo  sa uma sve dok ne vidimo listu njihovih trofeja. Španac se u reprezentativnoj karijeri dva puta peo na krov Evrope, a jednom boravio na vrhu sveta. Osvajao je Ligu šampiona sa Liverpulom i Realom, a najviše nacionalnih prvenstava osvojio sa Bajernom (3) gde je početkom godine i prestao da igra fudbal.

Inter je u problemima, a kvota na Fiorentinu odlična

Jednom delu priče Ćavija Alonsa svedočio je i Filip Lam, koji se povukao samo nekoliko meseci posle svog klupskog kolege. Osim dve sezone u Štutgartu, čuveni nemački bek je celu karijeru proveo u Bajernu. Za Bavarce je odigrao preko 500 mečeva i osvojio osam titula pobednika Bundeslige! Pored Lige šampiona i titule svetskog klupskog prvaka, Lam 2014. godine osvaja Svetski kup kao kapiten Nemačke.

Jedanaest titula državnog prvaka

Zahvaljujući činjenici da je igrao za Ajaks, Inter, Barselonu i PSŽ, Brazilac Maksvel može da se pohvali lepom kolekcijom trofeja. Između ostalih, zbirku čini neverovatnih jedanaest titula državnog prvaka! Sa Barselonom je bio evropski i svetski prvak, a karijeru je završio ovoga leta u PSŽ-u. Martin Demikelis je igrao za nekoliko renomiranih klubova, a najplodnijiji period mu je bio osmogodišnji boravak u Minhenu gde je u dresu Bajerna četiri puta osvajao duplu krunu! Sa Mančester Sitijem je bio prvak Engleske, a sa River Platom četiri puta šampion Argentine.

Ljuti gradski derbi u Kupu Italije, pogledajte kvote!

Kolo Ture je sve svoje klupske trofeje osvojio na ostrvu. Vlasnik je poslednje titule prvaka koju pamte navijači Arsenala, kao i one koju je osvojio sa Mančester Sitijem pre pet godina. Iako je za glazgovski Seltik odigrao samo devet utakmica, na prošlosezonskom šampionskom peharu se nalazi i njegovo ime. Za Obalu Slonovače je odigrao 120 utakmica i 2015. osvojio Afrički kup nacija. Viktor Valdez u slavi Barselone ima učešća sa čak 22 razna trofeja! Jedan jedini klupski trofej u dresu drugog kluba je osvojio u Standardu iz Liježa (Kup Belgije) za koji je odigrao samo pet utakmica. Sa Španijom je bio prvak Evrope (2012) i sveta (2010), a fudbal je za njega postao prošlost ovoga leta dok je branio boje Midlsbroa.