Novak Đoković ne mora da ovakav završetak Rolan Garosa smatra neuspehom

PARIS, FRANCE - MAY 25: Novak Djokovic of Serbia stretches during a practice session ahead of the French Open at Roland Garros on May 25, 2018 in Paris, France. (Photo by Cameron Spencer/Getty Images)

Možda je srpska teniska javnost malo potcenila Marka Čekinata, ne toliko zbog njegovih kvaliteta koji su očigledni, već više zbog činjenice da je Novak Đoković stigao dovoljno daleko da je mogao da sebi da oduška i pomisli da ga sada neće ništa odvojiti od novog Grend Slem polufinala, ili zašto ne reći i finala.

Kao što se videlo na terenu, Đoković to ipak nije uspeo da ostvari, iako je mogao. Ali i to je sport, da je drugačije, definitivno bi bio manje interesantan. Ispostavilo se da je to što je srpski teniser dobro poznavao Italijana sa kojim je često zajedno vežbao u Monte Karlu, bila za njega otežavajuća okolnost.

Rolan Garos – tri godine zaboravljenih imena!

Sa druge strane, Čekinato je to iskustvo iskoristio do maksimuma. U stvari, igrao je kao da je on Đoković i to onaj nekadašnji, sa baš toliko samopouzdanja. Šereti bi u šali bi rekli da ga nisu obavestili da njegov protivnik ima nekih samo dvanaestak Grend Slem trofeja.

Čekinato produžava da živi svoju bajku

Njegova priča se nastavlja kao najbolji san iz kojeg niko ne želi da se probudi. Svi već odavno znaju da je Italijan na Rolan Garos došao bez ijedne pobede na najvećim turnirima, a sada kao da ne može da se zaustavi. Pogotovo što ga prati čitava priča o nameštanju mečeva zbog koje je bio duže vreme pod suspenzijom.

Sada svi sa najvećim nestrpljenjem očekuju da vide šta Čekinato može da uradi protiv Tima. Da li se bajka nastavlja ili je došlo do emotivnog praženjenja takvih razmera da Italijan podbaci u polufinalu? Mada sama ta konstrukcija o podbacivanju igrača koji je bio ispod sedamdesete pozicije na ATP listi i bez ijedne Grend Slem pobede do sada, zvuči skoro potpuno deplasirano.

Uostalo, sada je Austrijanac upozoren na to šta može Čekinato da uradi na šljaci, pa ozbiljnosti neće nedostajati.

Da li je uspeh ili neuspeh to što Đoković nije stigao dalje od osam najboljih?

Kada je u pitanju Đoković, teško je reći da li je ovo uspeh ili neuspeh. Najpre će biti da je i jedno i drugo, ali iz različitih uglova. Neuspeh je, imajući u vidu kompletan razvoj njegove situacije, preteška reč koja ne obuhvata sve što se zna. Uspeh je sa druge strane, reč koja se u njegovom slučaju upotrebljava uvek sa osvrtom na njegov značaj i ostvarenja koja zauzimaju popriličan prostor u istoriji tenisa.

Đoković pred četvrtfinale: ,,Rudarski“ rad, novi rekordi i optuženi Čekinato kao novi rival

Jer, da je samo nekoliko udaraca bilo preciznije za nekoliko santimetara, Novak bi se verovatno pripremao za novi okršaj sa Dominikom Timom. Međutim, ti udarci nisu imali preciznost kakvu je bilo pomalo nerealno očekivati i pored pobede protiv Verdaska u samo tri seta. Onaj ,,rudarski rad” o kome je bilo reći, jednostavno nije bio dovoljan za nepopustljivog Italijana.

To četvrtfinale bi dobio samo onaj Đoković od pre, pun samopouzdanja koje zastrašuje rivale i preciznosti koja demorališe. ,,Rudarenje” je bilo dovoljno za četiri pobede, ne i za petu. On sigurno nije propustio da spozna da i protivnici sada imaju drugačiji pogleda na njega, kada je već primećeno da je ranjiv.

Đoković mora da povrati odlučnost u važnim poenima

Zato je i bilo potrebno da usvoji način pobeđivanja ,,fizičkim radom”, ali je isto tako potrebno i da mu se telo i svest ponovo vrate onom prethodnom stanju, onom u kojem je svega imao više od svojih protivnika. I u mečevima koje je dobijao videlo se da mu nedostaje odlučnost, da postoji višak oklevanja, pogotovo u trenucima važnih poena. Materijal za reizgradnju je svakako tu i to je ono najvažnije, a sam Đoković ima dovoljno iskustva da zna kako da se odnosi prema ovoj situaciji.

Pobedio je Novaka, a može li i Tima?

Naravno da bi mu bilo lakše  da je poraz došao od nekog od tenisera iz Top 10, ali bi onda bilo i više mogućnosti za neku vrstu uljuljkivanja, ili olakšanog pravdanja, što možda ne bi bilo dobro za nastavak procesa povratka. Ova situacija poraza od rivala koji je trebalo da bude savladan je mali odmak od onoga što se pre početka Otvorenog prvenstva Francuske moglo opisati kao potpis na ponuđeno četvrtfinale.

Lakat više ne boli, Đoković ima vremena za rad na svemu, a Marijan Vajda je na raspolaganju. Horizont je prilično čist i vedar.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime