Novak Đoković i trofeji – šta bi bilo da nije bilo praznog hoda?

Novak promoviše Srbiju gde god stigne (FOTO: Rob Carr/Getty Images)

Koliko je za sportiste težak povratak posle pauze zbog povrede ili iz nekog drugog razloga, najslikovitje je pokazao Endi Mari posle nedavne, naizgled obične pobede na turniru u Vašingtonu. Novak Đoković nije imao toliko drastične probleme kao njegov vršnjak, ali je njegov silazak sa teniskog vrha bio daleko značajniji. To je razlog zbog kojeg i povratak ima iste razmere.

Ništa ovih dana neće sprečiti teniske komentatore da pišu hvalospeve na račun srpskog tenisera. Čak ni one koji su do pre izvesnog vremena bili izrazito negativni u kritikama. Međutim, to je njihov posao, a nepostojanje kritike često može da zamagli stvari i doprinese da stvari izgledaju isuviše lepo i u momentima kada to nisu. To je situacija koja se u sportu svakako ne želi.

Novak Đoković je dva puta u ovoj godini igrao turnire u Americi. Svi se sećamo kako su se završili Indijan Vels i Majami.  Drugi dolazak se završio osvajanjem poslednje titule Masters serije koja mu neodstajala – Sinsinatija.

ATP Sinsinati: Gofan iznenadio, ,,mladi lavovi“ podbacili, Đoković se sveti za Kvins

Turnir u Ohaju je zapravo bio poslednji test koji je Novak Đoković ,,morao” da položi da bi se ustoličio kao najveći favorit na poslednjem Grend slemu u sezoni do koga nije preostalo mnogo vremena. Kao što smo i rekli, rano ispadanje u Torontu je apsolutno bilo bez ikakvog značaja. U nekim prethodnim tekstovima smo najavili da bi i samo finale bilo dovoljno snažna poruka pred Njujork. Ispostavilo da, kada je već stvorio priliku, da Đoković misli da nije postojao nijedan jedini razlog zašto ne bi na sebi specifičan način, obeležio istoriju tenisa.

Đoković je jedini osvojio sve turnire iz Masters serije

Ona se sastoji u činjenici da je jedini teniser koji je osvojio sve i jedan od devet Masters turnira. Težinu tog poduhvata je veoma lako objasniti time da su dvojica najvećih Grend slem šampiona ,,kratki” za po dva Mastersa – Nadal nema Majami i Pariz, a Federer Monte Karlo i Rim. Štaviše, ako Đoković sledeće ili neke druge godine ponovo pobedi u Sinsinatiju, nadmašiće čak i samog sebe tako što bio sa svakog od Mastersa imao najmanje po dva trofeja!

Uostalom, to važi i za Grend slemove.

Mi smo njegov povratak ,,projektovali” za Otvoreno prvenstvo SAD. Onoga momenta kada se vratio Vajda, bilo je jasno šta se iza brda valja. Međutim, da će stvari doći na svoje mesto već na Vimbldonu, možda nije mislio ni sam Đoković. Ne u smislu da ne može da pobeđuje, da nije verovao ne bi ni pobeđivao, nego da su se pravi rezultati pripremali za par nedelja kasnije.

Dejvis kup otišao u istoriju – Pike stavio tačku na 118 godina tradicije

No, ubrzanje nije zasmetalo stabilnosti i dogodilo se ono što se dogodilo. One teorije o uslovima spuštenog krova, lakom žrebu i slične, ostavljamo nekoj drugoj vrsti analize. Đoković se vratio u punoj meri, čak sa nekim taehničkim poboljšanjima u odnosu na raniju igru, kao što je modifikovani servis, što uz neverovatan ritern koji je ponovo demonstrirao dovodi do samo jedne moguće moguće ocene – on je favorit broj jedan za pobedu u Njujorku.

Novak Đoković je prvi favorit u Njujorku

To naravno ne znači da treba isključiti Federera, a pogotovo ne Nadala. Međutim, status favorita je procena šansi koja se daje unapred, ne naknadna analiza učinjenog. Đoković, čak i da ne osvoji US Open, nema razloga da bude zabrinut za svoj tenis.

Savladavši Federera, srpski teniser je u međusobnim duelima bolji za dve pobede. Isto važi i za njegove sudare u drugom Klasiku, rivalitetu koji smo najčešće videli na terenu – mečevima sa Nadalom. Međutim, Đoković za dvojicom velikana prilično zaostaje po broju osvojenih Grend slemova. Nadal ih ima sedamnaest, Federer fascinantnih dvadeset!

To je argument koji se obilato koristi kada se postavlja pitanje o najboljem svih vremena u Belom  sportu. Sasvim zasluženo, rekli bismo. Nemoguće je osporiti sve trofeje koje su osvojili njih dvojica, ali je isto tako potrebnno reći da bi razlika bila drastično manja da Đoković nije u karijeri imao ono što se zove ,,prazan hod”.

Kvote za teniske mečeve se nalaze ovde

Posle prvog foinala u Njujorku 2007. i prvog velikog trofeja u Melburnu 2008, srpski teniser je propustio čak deset sledećih Grend slem finala, odigravši prvo tek 2010. godine na US Openu! Tada je poražen od Nadala, da bi tek sledeće godone počeo da uvećava kolekciju. Iz ove perspektive se odlično vidi koliko je u tom smislu propustio u tom periodu.

U periodu od 2012-2014 srpski teniser osvaja samo po jedan Grend slem

Čak je i u tri sledeće godine (2012-2014) osvajao samo po jednu titulu. Drugi prazan hod je ovaj od Vimbldona 2016 pa do ovog letošnjeg. Naravno da se postavlja pitanje koliko bi bio bliži rivalima da su se neke stvari odigrale drugačije.

Ako ,,otpišemo” prvo finale na mladost, neka od njih su mu bukvalno ,,preoteta”, odnosno, mogao je da ih pretvori u titule. Nije reč o situaciji na terenu, već o prostoj matematici. Neka je gubio kada se to najmanje očekivalo, a najdrastičniji primeri su porazi od Vavrinke u Parizu 2015 i u Njujorku godinu dana kasnije.

Đoković najveći favorit u NJujorku, kvota ne sme da se propusti

Šok je bio i jedno polufinale, ono koje je poklonio Nišikoriju 2014, koji je i sam titulu ,,predao” Čiliću. Teško da bi Čilić postao Grend slem šampion da se u finalu susreo sa Đokovićem umesto sa Japancem.

Tu možemo da na njegov konto dodamo bar dva trofeja, što bi već sada bilo petnaest. Zanimljivo je da je od Federera u finalu izgubio samo ono pomenuto, tako da ni Švajcarčev račun ne bi mogao da poraste. Međutim, sa samo jednom pobedom od četiri poraza koliko ih je u finalima doživeo od Nadala (po dva puta u Parizu i Njujorku), danas bismo imali njih dvojicu u potpuno izjednačenoj situaciji. Uz jedan trofej neprepušten Mariju (birajte bilo koji između Vimbldona 2013 i US Opena 2012), Đoković bi imao matematičku prednost, ako je ona uopšte i bitna kada je reč o najvećim protagonistima ovog sporta.

Ključni period za manjak najvećih trofeja, ostaje prazan hod 2008-2010

Istini za volju, period 2008-2010 je ključni razlog zbog kojih šampion Sinsinatija nije bliži dvojici velikana. O uzrocima se svojevremeno dosta pisalo, a oni su se tražili u rasponu od psiholoških, preko neadekvatne ishrane, problema sa astmom, pa do lutanja u potrazi za pravim trenerom. Đoković je pokazao da broj trinaest ne mora da bude konačan zbir i to verovatno neće ni biti. Deset propuštenih finala u tom periodu se zaista može označiti kao glavni faktor što on u ovom trenutku nema prednost bar na jednom od najvećih rivala. S obzirom da su titule uglavnom osvajali Nadal i Federer, nije teško izračunati da bi ih oni u tom slučaju imali manje.

U sportu se ipak, ne može sve predvideti. Ponekad se ne može predvideti skoro ništa, ali je i to jedan od razloga zbog čega je toliko popularan. Za one koji broje, sledeći na redu je Pit Sampras. Za one koji razmišljaju o perspektivama, jasno je da ma koliko ,,mladi lavovi” bili opasni, Đokovićevi pravi rivali su i dalje Nadal i Federer.

Možda će neko od talenata i uspeti da osvoji Grend slem, jednom svakako hoće, ali za sada izgleda da je, bar za još par godina, pitanje najvećeg favorita izlišno postavljati.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime