Nova dimenzija derbija Rura: Dortmundove rane dublje nego ikad

Borussia Dortmund

Bundesliga nikada neće dobiti bolju reklamu od ove. Spektakl kakav se retko viđa stao je u 90 minuta i naterao jedne da zažale što su ga propustili, a one druge da samo o njemu pričaju. Čitava Nemačka bila je u subotu posle podne obasjana blještavilom derbija regije Rur u kojem stvari teško da će više biti iste.

Borusija Dortmund bila je na pragu jednog od najubedljivijih poniženja nad omraženim rivalom. Bilo je to mučnih sat vremena za sve kojima je Šalke drag, sat vremena likovanja i trljanja soli na itekako svežu ranu. Ekipa Petera Boša zgromila je momke iz Gelzenkirhena za samo četvrt sata, ređajući golove kao na video igrici.

Jer ovakve stvari se retko viđaju na najvećim evropskim derbijima. Milioneri su između 12. i 25. minuta početnih 0:0 popeli na nestvarnih 4:0. Trljali su oči tada navijači oba tima – iz sasvim različitih razloga – a Boš je bio na pragu iskupljenja.

Prvo je Pjer Emerik Obamejan iz sumnjive situacije na drugoj stativi ugurao loptu u gol Šalkea, da bi u 18. minutu Benjamin Stambuli autogolom duplirao prednost rivala. Dva brza i pomalo neočekivana pogotka unela su pometnju u tim gostiju koji nisu znali šta ih je snašlo.

Ali tu nije bio kraj. Obamejanov fantastični centaršut išao je pravo na glavu Marija Gecea koji zakucava loptu za treći gol, a samo pet minuta kasnije Rafael Gereiro levicom iz voleja podiže rezultat na (ne)dostižnih 4:0.

U tim momentima, igrači Šalkea bi definitivno pristali da se ova apokalipsa prekine, da se baci peškir i što pre ode iz podnožja čuvenog Žutog zida. Bila bi to bitka sa ogromnim gubicima, ali rat još ne bi bio završen. Revanš na proleće bi bio prilika za iskupljenje.

No, za tako radikalne poteze nije bilo potrebe. Iskupljenje je stiglo pet meseci ranije i 45 minuta kasnije. Jer desila se jedina stvar koja je bila neophodna da se desi. Desila se Borusija Dortmund. Potpuno samouništenje svojstveno samo Bošovom timu. Mađarski stručnjak je put od „pukovnika“ do „pokojnika“ prešao verovatno brže nego iko pre njega. Uprkos katastrofalnim rezultatima u prethodna dva meseca, brutalna pobeda nad najljućim rivalom obrisala bi sve u jednom potezu.

DORTMUNDU SE DESIO DORTMUND

Ali to se nije desilo. Obamejan je početkom drugog poluvremena na petercu oduzeo loptu golmanu Šalkea Ralfu Farmanu, ali je previše oklevao u dodavanju lopte, pa se nemački čuvar mreže iskupio odbranom. Žuti zid, baš tu iznad Obamejana, ustreptao je u tim trenucima od same pomisli na „petardu“, ali to se nije desilo. Ispostaviće se da je to bilo to od Dortmunda.

Gvido Burgštaler je dubinsku loptu Stambulija iskoristio da sa 16 metara udarcem glavom lobuje Romana Vajdenfelera koji je na ivici peterca mogao samo da gleda lucidnu majstoriju. Grudva sa vrha planine je počela da se kotrlja i stajanja više nije bilo. Harit u 65. minutu prepolovljava prednost nakon katastrofalne reakcije odbrane domaćih i vremena za „nezamislivo“ je još uvek bilo dovoljno.

Na dvadesetak minuta do kraja, Obamejan dobija drugi žuti karton i napušta igru, da bi Danijel Kaliđuri u 86. minutu olako promešao odbranu Dortmunda i uveo meč u ludu završnicu. Nadoknada je već zašla u četvrti minut kada je korner sa desne strane izveo Jevhen Konopljanka, da bi Brazilac Naldo na trenutak lebdeo u šesnaestercu Dortmunda i glavom ga dotukao – 4:4!

Stadion, osim dela sa gostujućim navijačima, je potpuno utihnuo. Nuri Šahin je ostao bez teksta. Bošova spuštena glava odavala je utisak dubokog razočaranja, ali ne i preteranog čuđenja. Njegov tim je učinio ono što bismo od njega i mogli da očekujemo. U utorak veče bio je to Liverpul u Sevilji, ali ovo je otišlo korak dalje.

I ŠTA DALJE?

Dortmund nije umeo da „zatvori“ meč u kojem je imao četiri gola prednost i svaka dalja priča o nedostatku sreće, crvenom kartonu Obamejana ili bilo čemu drugom postaje suvišna. Borusija je još jednom izneverila svoje navijače, priredivši im najhladniji mogući tuš otrežnjenja kada su im glave bile najvrelije.

Način na koji je pobeda ispuštena gori je od nekog običnog poraza, naročito kada je protivnik Šalke. Ali i to je Borusija. Ove sezone sve rade u ekstremima, pa ili rivale zatrpavaju brzopoteznim golovima ili ih primaju na komične načine. Odbrana je i dalje rak rana ovog tima, a ta rana postaje samo dublja.

Izuzimajući trijumf nad trećeligašem Magdeburgom u drugom kolu nemačkog kupa, Dortmund za pobedu ne zna od poslednjeg dana septembra. Od tada su četiri puta igrali nerešeno i pet puta izgubili, a porazi su stizali od Lajpciga, Hanovera, Bajerna, Real Madrida i Totenhema. Na tih devet mečeva su primili nestvarnih 25 golova, a i dvomeč sa Apoelom doneo je mrvice u vidu dva remija.

Ostaje pitanje kakav je plan uprave Milionera. Boš je već uveliko na pozajmljenom vremenu. U subotu je oko 16:30 bio heroj pred iskupljenjem za krizu rezultata. Samo sat kasnije, nakon spektakularnog potopa i prikaza svih mana koje njegov tim ima, postalo je nejasno koliko će još kredita imati. Teško je videti ga na klupi Dortmunda i kada se sezona okonča, pa bi na Vestfalen moglo da stigne neko novo ime, neki „arhitekta“ koji će ovaj tim graditi od temelja – odbrane.