Niko ih ne pamti, ali oni nisu propustili Svetski kup

(Photo by Scott Heavey/Getty Images)

Dok je FIFA Svetski kup u toku, u stanju smo (a pomalo je i potrebno) da zaboravimo na naše omiljene klubove i naše omiljene lige, kao i da sebi dopustimo da se zapitamo kako do sada nismo čuli za ovog ili onog fudbalera koga smo zapazili na mečevima u Rusiji.

To je prilično logična stvar jer nam je tokom klupske sezone pažnja najčešće usmerena na one ekipe i lige koje su najbliskije ličnim afinitetima. Tako se dešava da uočimo neka lica za koja ne možemo da se u trenutku setimo, pa im olako prišijemo status ,,ma ko zna za koga on igra”, iako to ne odgovara istini baš uvek. Ponekad na Svetskom kupu budu prisutni i fudbaleri koji su članovi klubova iz najboljih evropskih liga, a na ovaj ili onaj način su se našli u selekciji svoje zemlje iako im u tim trenucima status i nije bio na nekom zavidnom nivou.

Željko Pantić: Stojković je najbolji kad je najteže!

U delu teksta koji sledi podsetićemo se nekih fudbalera koji su deo karijere proveli u Premijer ligi u kojoj su bili praktično neprimetni, ali su za razliku od nekih sjajnih fudbalera, imali čast da se nađu na Svetskom kupu.

Marko Marin

Ime koje se u proteklom periodu dovodilo u vezu i sa jednim od dva najveća srpska kluba, a koji je nekada važio za jednog od talentovanijih fudbalera u Nemačkoj. Talenat ga je iz Menhengladbaha odveo u Verder, a zatim i u Čelsi gde je, verovali ili ne, Marin proveo pune četiri godine. U tom periodu je jedva sakupio nešto više od utakmice i po ukupnog vremena na premijerligaškim terenima i bio prosleđen na nekoliko pozajmica.

Ovaj fudbaler je ipak bio član selekcije Nemačke u Južnoj Africi 2010. godine gde je igrao na dve utakmice,  što su mu bili i poslednji nastupi za Pancere.

Gabrijel Paleta

Italijan rođen u Argentini će samo po lošem pamtiti svoj boravak u Liverpulu, što vazi i za navijače Crvenih koji su gledali u akciji. Oni su ga ipak posmatrali i u dresu reprezentacije Italije pre četiri godine u Brazilu i to na meču sa Engleskom. Sigurno su bili šokirani s obzirom da je paleta za Liverpul odigrao samo tri utakmice (isto koliko i za Azure) i ostao upamćen po očajnom utisku koji je ostavio na meču Liga kupa sa Arsenalom 2007. godine kada ga je Žulio Baptista tretirao kao ,,dete” i postigao čak četiri gola.

Vinston Bogarde

Holanđanin se 2000. godine pojavio na Stamford Bridžu sa statusom reprezentativca svoje zemlje i oreolom fudbalera koji je igrao za Ajaks, Milan i Barselonu. Četiri godine kasnije iz londona je otišao sa svega devet odigranih utakmica, što su očekivali samo oni koji su znali da je sklon povredama. Dres Lala je nosio 1998. godine u Francuskoj, ali je u igru ulazio na samo dva meča.

Soči: Bratski Čačak, Nobelova nagrada i Olimpijske igre

Ostaje prava misterija kako je u Čelsiju čak četiri godine bio na platnom spisku, a da je godišnje igrao tek dve utakmice.

Sami Al Džaber

Utisak nemoći koji je Saudijska Arabija ostavila u duelu sa domaćinom Rusijom su još sveži, a Al Džaber fudbaler je svojevremeno, što je inače prava retkost, zaigrao za jednu ekipu iz Engleske. Radi se o Vulverhemptonu u koji je ovaj fudbaler došao iz Al Hilala na pozajmicu i zadržao se (čak) četiri utakmice. Među Vukovima nije ostavio ama baš nikakav trag, ali ga se možda poneki navijač setio kada ga je video kako protiv Tunisa postiže pogodak za svoju zemlju na mundijalu u Nemačkoj 2006. godine.

Štaviše on je bio strelac za Saudijsku Arabiju na čak tri Svetska kupa.

Žilberto da Silva Melo

Ime prilično rasprostranjeno za fudbalere iz Brazila, ali ne i u Totenhemu gde je ovaj levi bek došao 2008. godine posle četiri sezone provedene u Herti. Već tada je imao 31 godinu i trebalo je da iskustvom obogati igru Mamuza. Ostavio je očajan utisak već u prvom meču protiv PSV-a u UEFA kupu, koji je obeležio velikim greškama, kao i u narednih pet utakmica koliko ih je odigrao pre nego što je prodat.

Srbija – Švajcarska, opklada koja se ne propušta a kvote su ovde!

Međutim, selektor Brazila Pareira ga je imao u sastavu na mundijalu u Nemačkoj gde je čak bio strelac i jednog gola!

Bernar Diomed

U Liverpul je stigao kao član šampionske generacije Francuza iz 1998, a došao je iz Oksera 2002. godine za tri miliona funti. Za dve godine je sakupio samo pet utakmica u svim takmičenjima, što zbog povreda, što zbog loše forme. Navijači Crvenih su veoma brzo zaboravili da u svojim redovima imaju svetskog šampiona, a on se vratio da karjeru završi igrajući za Ažaksjo, Kretej i Klermon.

Augustin Delgado

Ekvadorac je u Evropi igrao samo za Sautempton, ali i to nije bilo ništa posebno osim što je postigao pogodak u pobedi Svetaca nad Arsenalom 2002. godine. Inače je odigrao ukupno jedanaest mečeva za svoj klub, dok je ostalo vreme u periodiu od 2001-2003 godine uglavnom provodio oporavljajući se od povreda i izbegavajući da nauči engleski jezik. Neočekivano se našao u sastavu Ekvadora na Svetskom kupu 2002. godine i čak postigao pogodak protiv Meksika, iako su u klubu mislili da je povređen.

Andreas Anderson

Šveđanin je 1998. godine stigao u Njukasl kao fudbaler Milana i to sa klupskim ambicijama da zameni čuvenog Faustina Asprilju. Iako je za Svrake odigrao 27 utakmica (u konkurenciji prethodno navedenih prilično impozantna brojka), Anderson nije ostavio povoljan utisak na navijače, naprotiv. Samo četiri gola u celoj sezoni nikako nisu mogli da nadomeste sve ono što je radio Asprilja, pa je do rastanka došlo već na kraju sezone.

Ko još daje het trik u Rusiji?

Kao član AIK-a, 2002. godine dobija poziv selektora Švedske za Svetski kup u Japanu i Južnoj Koreji gde je odigrao jednu utakmicu.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime