Nigerija i zlatni period: Najviši let ’’Super orlova’’, Džej-Džej i Bora Milutinović!

(Photo by Henri Szwarc/Bongarts/Getty Images)

Afričke zemlje su ukupno 44 puta bile učesnice Svetskog prvenstva. Računamo tu i turnir koji će biti u Rusiji. Nakon prvog pojavljivanja 1934. godine uspedila je ogromna pauza. Od 1970. su redovni a Nigerija je u jednom trenutku bila sinonim za fudbal u Africi.

Početkom devedesetih ništa nije ukazivalo na to. Nigerija nije mogla da parira čak ni ekipama iz okruženja. Svoje treće finale Afričkog kupa nacija su izgubili 1990. a dve godine kasnije su zauzeli treće mesto. Druga titula se čekala.

Na to prvo takmičenje je Nigerija povela veoma mladu reprezentaciju gde je samo jedan igrač imao preko 25 godina. Bio je to Rašidi Jekini, čovek koji će tokom ove priče imati značajno mesto iako to možda ne deluje logično.

Ekipa Nigerije je tada imala samo dva igrača koji igraju van Afrike. Imena njih dvojice nisu naročito važna jer oni nisu ostavili dubok trag u nacionalnom timu. Trend promena jeste i na njega ćemo obratiti pažnju. Dve godine kasnije, Nigerija je na Afričkom kupu nacija imala 13 ’’stranaca’’.

KLADI SE UŽIVO! PET MINUTA TI TREBA DO DOBITNOG TIKETA!

Tu promenu je sa klupe pratio isti čovek, trener za kog možemo reći da je najzaslužniji za to što se i skoro tri decenije kasnije priča o Nigeriji. Super orlovi, kakav je nadimak ove reprezentacije, nisu samo ono što smo videli u Americi ili Francuskoj. Nigerija je počela da se stvara 1989. godine.

Krenulo se dovođenjem Holanđanina na mesto selektora. Klemens Vesterhof nije imao naročitih uspeha u evropskom fudbalu. Radio je u Fejnordu i Viteseu ali je slavu stekao u Africi. Bio je kontroverzan, voleo žene barem podjednako kao i fudbal i nije se libio sukoba sa igračima.

Ono što Vesterhof nije uspeo da uradi na svoja prva dva Afrička kupa nacija uspeo je na trećem. Sa okosnicom tima koja je formirana još ranije stigao je do titule. Od igrača koji su stigli do titule kontinentalnog šampiona neki su već bili dobro poznati.

Rezervni golman Agu, dugogodišnji kapiten Okečukvu, Iroha, Oliha ili Amokači, svi su bili na Afričkom kupu nacija 1990. ali i godinama nakon toga. Vesterhof je uspostavio bazu i sve dalje je bila nadogradnja. Nigerija je izborila plasman na svoje prvo Svetsko prvenstvu ali je tada tek počela da igra fudbal.

PROVEO JE CEO ŽIVOT U SENCI KROJFA!

Između kvalifikovanja za Mundijal i učešća na njemu igrali su, ponovo, Afrički kup nacija. Ovoga puta su ga osvojili, u proleće 1994. godine. Stigli su do druge titule i potvrdili da su najbolja afrička selekcija. Bila je to odlična priprema za debi na Mundijalu!

Iako je Nigerija tada prošla grupu, igrači nisu bili baš zadovoljni. Taj turnir, koji je bio i oproštaj Vesterofa od nacionalnog tima Nigerije, obeležili su problemi. Nigerijci su prošli grupu i imali prednost u meču protiv Italijana. Dva gola u finišu meča su ih izbacila ali su u domovini dočekani kao heroji.

Čovek koji je tvorac čuvene rečenice ’’Ne umara igrače seks već to što moraju cele noći da budu u potrazi za njim’’ napustio je reprezentaciju na radost Jekinija. Napadač Nigerije nije imao nimalo poštovanja za doskorašnjeg selektora.

Rekao je kako su on, Finidi Džordž i Emanuel Amunike bili usamljeni u protestima. Jekini nije podnosio tadašnjeg selektora ali je redovno bio na spisku reprezentacije. Čak ni dobri nastupi na najvećoj fudbalskoj smotri, a samo je Bađo sprečio Nigerijce da se plasiraju u četvrtfinale.

Otišao je Vesterhof, ubrzo je došao Bonfrere a u nekoliko navrata je na klupi nacionalnog tima sedeo domaći stručnjak, Šaibu Amodu. Dolaskom Bonfrerea je nastavljen trend holandskih trenera koji su presudno uticali na razvoj fudbala u Nigeriji.

DA LI ĆEMO IKADA VIDETI LUKSEMBURG NA SP?

On je vodio reprezentaciju na Olimpijskim igrama u Atlanti a to je verovatno i najbitniji turnir ove države u istoriji. Ta ekipa je po svemu sudeći legendarnija od one koja je dve godine ranije učestvovala u Americi i kreirala početnu sliku o snažnoj reprezentaciji Nigerije.

Momci koji su igrali u Atlanti su napravili ozbiljan rezultat, osvojivši zlatnu medalju, a kasnije su napravljene i ozbiljne karijere. Tokom grupne faze su izgubili od Brazila predvođenog Ronaldom ali su se osvetili zlatnim golom Kanua u polufinalu.

Osvojeno je takmičenje na kom su učestovali Bebeto i Ronaldo, Ortega, Simeone i Krespo, Raul, Pires, Viduka… Kvaliteta je bilo a posebno se to može reći za sastav Nigerije. Od iskusnijih su tu bili Okečukvu i Amunike a mladi su bili neverovatno talentovani.

Selestin Babajaro, Taribo Vest, Nvanko Kanu… Impresivna ekipa. Džej-Džej Okoča je bio pravi predvodnik te generacije. Doduše, on je već imao iskustva, bio je šampion Afrike dve godine ranije. Bio je nezamenjiv, na terenu je izgledao kao da je Brazilac a fudbalski svet je bukvalno zaludeo!

Navijači Boltona će često reći da je ’’on toliko dobar da su morali da mu daju dva imena’’. Stvarno je bio toliko dobar iako takav utisak nećete steći ukoliko budete čitali statistiku. Plesao je po terenu i tih nekoliko godina u dresu Nigerije su bili poklon. Neko nam je poklonio mogućnost da ga gledamo.

Nigerija je na još jednom velikom takmičenju igrala 1995. Kup Konfederancija, koji je tada imao drugačiji format i naziv, igrao se u Saudijskoj Arabiji. Danci su osvojili turnir, Nigerija je poražena na penale u meču za treće mesto. Bolji su bili Meksikanci a promašio je Amunike.

BAŠ TE ’94 JE BIO NAJBOLJI STRELAC!

Ponovo se na veliko takmičenje išlo u sličnom sastavu. Skoro svi oni seniorski reprezentativci koji su osvojili titulu sada su bili tu. Bio je tu i Okoča, kao jedan od najmlađih. Naravno, ne treba ni napomenuti da je većina njih bila u evropskim klubovima tada.

Na ovom takmičenju je selektor bio pomenuti Amodu, do titule Olimpijskih prvaka ih je vodio Bonfrere a onda je holandsku školu fudbala nasledila jugoslovenska! Na trenersku klupu je seo čovek sa tri Svetska prvenstva iza sebe. Učestvovao je sa Meksikom, Kostarikom i SAD do tog trenutka.

Bivši fudbaler OFK Beograda i Partizana je iskusnoj ekipi priključio momke koji su doneli zlato Nigeriji. Na Svetskom prvenstvu, za koje je inače Milutinović majstor, savladali su Španiju i Bugarsku u prva dva susreta. Dovoljno da treći meč nema takmičarski značaj pa je treći meč izgubljen od Paragvaja.

Prvo kolo nokaut faze bilo je i poslednje za Nigerijce. Poraženi su od Danaca, ekipe koju su znali sa onog Kupa Konfederacija održanog tri godine ranije. Već posle 12 minuta igre je ekipa sa severa Evrope imala dva gola prednosti.

Pad, nakon veoma visokog letenja za Super orlove. Ciklus koji je morao da izgleda tako, mada ostaje nejasno zašto baš u Francuskoj. Nigerija je imala herojsku pobedu nad Španijom i očekivao se njihov jači otpor u nokaut fazi.

Ljudi koji su dominirali afričkim kontinentom u prethodnoj deceniji nisu mogli ponovo da ponesu najveći teret. Oni drugi, koji su tek u Atlanti privukli pažnju na sebe, nisu bili dovoljno odrasli da se sve natovari na njihova leđa.

PAMTIMO IH PO JEDNOM GOLU!

Reprezentacija je imala mnogo samopouzdanja i pred to takmičenje u Francuskoj ali i pred ono četiri godine kasnije u Aziji. Njihova grupa je bila smeštena u Japan a debelo su podbacili. Ispali su u grupi, zajedno sa Argentinom, gledajući kako prolaze Švedska i Engleska.

Iako na poslednja dva velika takmičenja ove generacije očekivanja nisu opravdana, Nigerija je simbol. Dva velika Svetska prvenstva, nekoliko prvenstava Afrike i niz fantastičnih fudbalera. Impresivne karijere u evropskom fudbalu. Nigerija, reprezentacija koju ćemo gledati sedmi put na poslednjih osam Mundijala.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime