Ni kod nas nije omiljena, ali šljaka je i dalje ,,non-grata” u Americi

rafael nadal-monte karlo-đoković
MONTE-CARLO, MONACO - APRIL 18: Rafael Nadal of Spain hits a forehand return during his Mens Singles match against Aljaz Bedene of Slovenia at Monte-Carlo Sporting Club on April 18, 2018 in Monte-Carlo, Monaco. (Photo by Julian Finney/Getty Images)

To što se šljaka u srpskoj teniskoj javnosti percipira kao pomalo mrska podloga, zasluge dele kako Novak Đoković, tako i Boba Živojinović, preteča naše najuspešnije generacije.

Dugo se čekalo da Đoković konačno osvoji Rolan Garos, toliko dugo da tereni pokriveni crvenom prašinom postanu omrznuti, ni krivi ni dužni, zbog sopstvenih svojstava koje ponajmanje odgovaraju najboljem teniseru na svetu. Način na koji je svojevremeno igrao Boba Živojinović se zasnivao na gromovitom servisu i izlascima na mrežu, čemu takođe šljaka kao podloga nije baš idealna, naprotiv.

Sezona tenisa na ovoj podlozi upravo počinje. Sledi nam nekoliko Mastersa, a potom i poslastica u vidu Otvorenog prvenstva Francuske. Jedini Grend slem na najsporijoj podlozi se igra u Francuskoj, a tu je i Monte Karlo pa nije ni čudo što su Francuzi u posebnoj ,,vezi” sa šljakom. Doduše, jedan Španac ima monopol na uspehe u Parizu.

Rafael Nadal je najveći od svih španskih i južnoameričkih tenisera koji se na ,,francuskoj” podlozi osećaju kao ribe na vodi, ali oni koji rukovode ovim Grend slemom žele da popularišu najsporiju podlogu i u drugim delovima sveta. Pri tome je najveći akcenat da je crvena glina mnogo blagotvornija za zdravlje sportista, u smislu da zglobovi tenisera trpe mnogo manje opterećenja. Uostalom, pitajte Nadalova kolena na kojoj se podlozi bolje osećaju.

Amerikanci nemaju previše ljubavi za najsporiju podlogu

U Americi se najviše cene tvrde podloge, a one na kojima se trenutno igra preko Atlantika, zahtevaju prilično slične udarce onim koji su potrebni za šljaku. Međutim, svoj talenat teniseri i teniserke iz ove zemlje ne preslikavaju u igru dovoljno dobru da bi bili posebno uspešni i u ovom delu sezone. Poslednji šampion Rolan Garosa iz SAD je bio Andre Agasi koji je do titule došao pre dvadeset godina. Serena Vilijams je tri puta pobeđivala, što ipak govori da postoji ,,materijal” za podizanje nivoa ljubavi prema ,,prašini”.

U poslednje vreme se u Americi prilično ulaže u povećanje broja terena pokrivenih šljakom. Uz ,,guranje” Francuza na za njih, ne previše pristupačno podneblje, u tome je veoma aktivna njihova teniska asocijacija, posebno kada su u pitanju kampovi na Floridi. Međutim, takvih terena ima jedva petnaestak posto u celoj zemlji, što zbog premalo entuzijazma prema podlozi, što zbog nenaviknutosti na rad na održavanju koji ona zahteva.

Bila bi velika šteta, s obzirom na talenat i istoriju tenisa u SAD, da se ne zavoli lepota koju pruža tenis koji se igra na šljaci. Slična je priča i sa Engleskom, ali se zna koliko su ostrvljani tvrdokorni kada je u pitanju tradicija, a ona kod njih nosi zelenu boju trave na Vimbldonu. Inače, kuriozitet je da je na prvom Otvorenom prvenstvu Francuske u tenisu pobedio Britanac Brigs, ali da posle slavnog Freda Perija u muškoj (1935) i Su Barker (1976), na ostrvo nije stigla nijedna titula sa ovog Grend slema.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime