NBA igrači koji su jači od fizičkih i psihičkih nedostataka

LAS VEGAS, NV - JULY 17: Los Angeles Lakers president of basketball operations Earvin "Magic" Johnson smiles during the team's championship game of the 2017 Summer League against the Portland Trail Blazers at the Thomas & Mack Center on July 17, 2017 in Las Vegas, Nevada. Los Angeles won 110-98. NOTE TO USER: User expressly acknowledges and agrees that, by downloading and or using this photograph, User is consenting to the terms and conditions of the Getty Images License Agreement. (Photo by Ethan Miller/Getty Images)

Dobro poznata i često primenjivana izreka glasi da ko hoće nađe način, a ko neće, nađe izgovor. Svi mi ponekad poželimo da naletimo i na najmanji kamenčić na stazi koji bi mogao da nas spotakne i pruži nam izgovor da odustanemo od nekog posla.

Postoji i ona sorta ljudi kojima ni ograda na putu ne predstavlja prepreku da rade ono što vole. Pogotovo ako ta ograda predstavlja loše stanje fizičkog ili mentalnog zdravlja. Tada i onaj korak koji se čini jednostavnim običnom čoveku, dobija dodatnu težinu. Tada se ruši paravan izgrađen od reči poput „ne mogu/umoran sam/nije mi dan“ i sličnih.

KO ĆE OSVOJITI NBA LIGU?

NBA liga je riznica nesvakidašnjih priča. Pisali smo o “plaćeniku”, vojnicima i sl. Sada je red na one koji zaslužuju da se pred njima skine kapa, jer za njih ne postoji dovoljno velika barikada koja ih odvaja od ostatka puta. Telesni i mentalni nedostaci za njih nisu železna kugla oko noge koja ih drži u mestu. Ovo su diskretni heroji NBA lige…

Lens Olred (1981)

Ovaj momak je igrao košarku uprkos ozbiljnom oštećenju sluha (80%). Međutim, problem sa sluhom nije bio jedini nedostatak. Olred je takođe bolovao od opsesivno-kompulzivnog poremećaja (prisilno obavljanje zadataka i rituala) i posttraumatskog stresnog poremećaja. U NBA ligi odigrao je svega tri utakmice za Klivlend Kavalirse u sezoni 2007/2008. Kasnije je igrao u Francuskoj, Grčkoj, Meksiku, Portoriku i Venecueli.

Rendi Foj (1983)

Foju je od rođenja dijagnostikovan Situs inversus, odnosno dislocirani unutrašnji organi poput lika u ogledalu. Uprkos povećanom riziku od upale pluća, ili drugih infektivnih bolesti, ovog beka je zdravlje služilo tokom čitave karijere, u kojoj igrao je za Los Anđeles Kliperse, Vašington, Minesotu, Jutu, Denver, Oklahomu i Bruklin, beležeći prosečno 10,3 poena, 2,2 skoka i 2,8 asistencija, uz dobar procenat šuta za tri poena (37,6%).

Evan Tarner (1988)

Tarner je bio bolešljivo dete od rođenja. Ne samo da je imao prekomernu težinu po rođenju (4,5 kilograma), već su mu dijagnostikovani varičela, upala pluća, male boginje i astma. Pored svih nedaća, udario ga je automobil kada je imao samo tri godine. Tarner je uspeo da prebrodi loše zdravstveno stanje iz detinjstva i dođe do NBA lige kao drugi pik na draftu 2010. u generaciji Volom, Kazinsom, Džordžom i ostalima. Nije opravdao očekivanja sa drafta a igrao je za Filadelfiju, Indijanu, i Boston, a od 2016. igra za Portland.

Delonte Vest (1983)

Vest je tokom karijere igrao za Boston, Klivlend i Dalas. Tokom karijere imao je solidne brojke – 9,7 poena, 3,6 asistencija, 37,2% za tri poena. Van terena imao je problema sa zakonom kao posledica bipolarnog poremećaja, odnosno naglih promena raspoloženja od teške depresije do euforije. Vest je svojevremeno hapšen, jer je policija prilikom pretresa kod njega pronašla pištolj i sačmaru skrivenu u kutiji za gitaru. S vremena na vreme je odsustvovao tokom karijere zbog psihoterapije.

Olden Polinajs (1964)

Polinajs je od rođenja imao problem sa deformitetom stopala, koja su bila okrenuta prema unutra. Rečeno mu je da nikada neće moći da hoda. Kao dete je morao da nosi gips, a nakon tretmana u Haitiju, na koji se i svojevremeno žalio zbog osoblja, uspeo je da resetuje stopala i stane na noge. Kada je stao, više se nije zaustavljao. U NBA ligi je igrao 15 sezona na poziciji centra, noseći dresove Sijetla, Los Anđeles Klipersa, Detroita, Sakramenta i Jute. U karijeri je prosečno beležio 7,8 poena i 6,7 skokova.

Alonzo Morning (1970)

Jedan od legendarnih centara NBA lige u kojoj je igrao deceniju i po, istakavši izuzetne defanzivne sposobnosti. Sedmostruki učesnik Ol-stara i dvaput zaredom najbolji defanzivac lige je nosio dresove Šarlota, Majamija i Nju Džersija. Povukao se 2004. kada mu je dijagnostikovana fokalna segmentala glomeruloskleroza, bolest bubrega, koja je zahtevala transplantaciju. Mnogi ljudi su testirali kompatibilnost bubrega (uključujući i Patrika Juinga), a na kraju mu je rođak donirao organ. Ne samo da se nakon transplantacija vratio košarci, već je pomogao Majamiju da 2006. osvoji prvu šampionsku titulu.

Medžik Džonson (1959)

O Medžikovoj karijeri nećemo trošiti reči. Njegova magija i antologijski dueli sa Lerijem Birdom, prepričavaće se košarkaškim pokolenjima. Poznato je da Džonson boluje od HIV-a, ali je manje poznat podatak da je legenda Lejkersa kao dečak imao problema sa disleksijom, poremećajem čitanja i pisanja, koji se ogleda u izokretanju slova dok se čita ili piše. Pohađajući specijalne kurseve uspeo je da prebrodi taj problem.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime