Navaro rekao adios…

BELGRADE, SERBIA - OCTOBER 20: Head coach Sito Alonso (L) and Juan Carlos Navarro (R) of Barcelona look on during the 2017/2018 Turkish Airlines EuroLeague Regular Season game between Crvena Zvezda mts Belgrade and FC Barcelona Lassa at Aleksandar Nikolic Hall on October 20, 2017 in Belgrade, Serbia. (Photo by Srdjan Stevanovic/Getty Images)

Izgleda da je došlo vreme da se zasviraju note pesme „A sad adio“ iz domaće serije „Vruć vetar“. Huan Karlos Navaro je nakon dve decenije karijere odsvirao svoje. Iza njegovih veličanstvenih nastupa ostao je impozantan podatak – dve osvojene Evrolige, osam titula prvaka Španije, sedam španskih Kupova, dva evropska i svetsko zlato sa Španijom, uz sijaset drugih medalja. Što bi se reklo „mnogo je kume“…

Jedan od rodonačelnika moderne Barselone i španske košarke je završio svoju misiju. Doduše, poslednjih godina katalonski klub podseća na brod koji tone, a Navaro odlazi u penziju sa nadom da i posle najjače oluje dolazi sunce. Njegova Barsa je u rukama učitelja Svetislava Pešića, čoveka koji joj je zajedno sa Navarom doneo prvu Evroligu, tako da Španac mirne duše kači patike o klin nakon 21 godine igranja.

Ogroman je teret na leđima Navara. A kako i ne bi kada na njima stoje 23 trofeja, 10 medalja i gomila individualnih priznanja. Sada može da ispravi kičmu i uživa u zasluženoj penziji. Postavio je standarde za najboljeg strelca Evrolige ubacivši 4.152 poena. Prvi je i jedini igrač u istoriji ovog takmičenja kome je pošlo za rukom da prebaci brojku od 4.000 koševa.

Neverovatna radna etika dovela je njegovu preciznost do automatizma, pogotovo kada je reč o onim njegovim „uvrnutim“ šutevima sa jedne noge. Igrači sa takvim „specijalnim“ šutevima danas postaju retkost. Jedan od poslednjih Mohikanaca koji se drže po tom pitanju je Navarov zemljak, Serhio Ljulj. Neka mi oproste aktivni igrači kojih se nisam setio.

Nepotrebno je analizirati ponaosob turnire i mečeve na kojima je Navaro dominirao, jer ih ima na pretek. Verujem da je nama, navijačima Srbije, glavna asocijacija na njega ona dobro poznata zebnja kada dobije loptu u ruke. Čak i kada mu čuvar drži šaku na licu, ne daje vam mira. Ono što je za vas rupica, za njega je krater, zato je i razvio ubilački instinkt i strah među protivničkim navijačima.

Navijači Srbije će ga posebno pamtiti sa Evrobasketa u našoj zemlji 2005. kada je sa 27 poena zatrpao koš ekipe koju je tada sa klupe vodio Željko Obradović. Koliko nam je u tom trenutku narušio zdravlje svojom kanonadom, teško je utvrditi. Lekar će u dogledno vreme reći svoje.

Možete da ga volite ili ne, ali morate da ga poštujete… Toreador je izveo poslednju tačku. Gracias por todo, Juan! Adios…

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime