Najveća promena ikada ili ko to beše Bosman?

Ne postoji lak način da se sadašnjim generacijama ljubitelja fudbala oslika vreme pre ,,pravila Bosman”, odnosno kako je to izgledalo kada su evropskim klubovima pravo nastupa imala samo dva ,,stranca”.

Da im se rečima približi doba kada je u šampionskim ekipama najjačih evropskih liga fudbalera sa stranim pasošima bilo tek toliko da naprave jednu postavu. Sada mogu da urade to isto, ali sa domaćim igračima. Pa jedan Platini ili Ugo Sančez su igrali pod tim uslovima.

I dan-danas postoje ljudi koji nemaju dilemu da je tada fudbal bio kvalitetniji, a lige jače. Neke svakako jesu. Kako se to promenilo?

Ne potcenjujte Fulam, sezona u Čempionšipu je dugačka

Verujem da svi znamo ko je Žan-Mark Bosman. Ne zato jer smo ga gledali u ulozi strelca spektakularnih golova, ili kako kao kapiten podiže šampionski pehar na nekom velikom prvenstvu. Razlog je druge prirode – u pitanju je pravilo koje nosi njegovo ime.

Kao fudbaler Bosman jedva da je iskoračio iz granica anonimnosti, međutim dogodilo se da je baš on imao značajniji uticaj na moderni fudbal od većine igrača i trenera. Ne svojim talentom, nego na sasvim drugi način.

Počinje suđenje

Zaplet je počeo 1990. godine njegovom željom da iz belgijskog Liježa pređe u francuski klub Dankerk. Pošto mu to nije uspelo zbog tadašnjih propisa, Bosman je presavio tabak pa je ceo slučaj završio na sudu. Budući da su mu u njegovom klubu uskratili pravo da igra zbog toga što je hteo promeni sredinu, on se obratio Evropskom sudu pravde, sa tvrdnjom da kao građanin Evropske Unije ima pravo da u njenim granicama svuda traži i dobije posao.

Bosman je započeo parnice sa Liježom, Belgijskim fudbalskim savezom i svemoćnom UEFA. Čak i manje promene u svetu fudbala nisu prolazile bez velikih muka, a ,,rat” koji je započeo nepoznati belgijski fudbaler je izgledao kao da je neko ostavio Pandorinu kutiju otvorenu.

On mrzi Juventus i želi da ga pobedi!

A kako su stvari izgledale do tog momenta? Fudbaleri su do tada mogli da napuštaju klubove samo uz pristanak, a ekipa koja je htela da angažuje određenog igrača morala bi da plati obeštećenje čak iako on nije više pod ugovornom obavezom.

U tom momentu klubovi u evropskim takmičenjima su imali pravo na samo tri strana igrača.  Sastav su dopunjavali i dvojica takozvanih ”asimilovanih” fudbalera koji su takav status dobili igranjem za mlađe kategorije tog kluba.

Presuda koja je sve promenila

Bosman je pobedio posle pet godina parničenja i promenio stvari u modernom fudbalu jednom i zasvagda. Ono što se najviše poremetilo je ravnoteža između klubova i fudbalera i to u korist sportista. Igrači su dobili mogućnost da slobodno odlaze kada im istekne ugovor, što je posledično nateralo klubove da im nude što duže i novčano atraktivnije ugovore.

Ubrzo su fudbaleri shvatili sve prednosti koje im je donela novonastala situacija. Oni koji nisu pod ugovorom, takozvani ,,slobodni agenti”, na osnovu toga što za njih nije potrebna nikakva nadoknada, došli su u priliku da mogu da traže više novca za sebe. Nisu se ustručavali da počnu da je obilato koriste.

Samo Englezi aktivni, pokušajte sa Čempionšipom!

Kao prvo veliko fudbalsko ime koje se okoristilo novim propisom se navodi Edgar Davids. On je 1996. godine prešao iz Ajaksa u Milan i od tog momenta su sve kočnice počele da popuštaju.

Sa novom moći i slobodom koju su dobili igrači, na značaju su dobili i agenti koji ih zastupaju. Najviše su ,,zloupotrebljavali” mogućnost da u klub dovedu igrača kome je ugovor istekao i za to dobiju (previsok) honorar i raznorazne bonuse.

Uloga i broj menadžera u modernom fudbalu, kao i u sportu uopšte, neiscrpna su tema mnogih debata i diskusija među stručnjacima i profesionalcima iz sveta sporta.

Englezi najviše profitirali

Nije mali broj klubova kojima je Bosmanovo pravilo zapravo pomoglo da urade neke velike stvari. To se naročito odnosi na klubove iz Engleske.

U ,,pre – Bosmanovoj” eri ekipe iz Engleske su bile hendikepirane jer su Škoti i Velšani u velikom broju prisutni u njihovim sastavima u evropskim takmičenjima bili tretirani kao ”stranci” i podlegali ”tri plus dva” propisu. To nije bio slučaj u domaćim takmičenjima gde su se na njih odnosila pravila kao i za domaće fudbalere.

Čak je i Mančester Junajted uvek menjao sastav za evropske duele. Poznat je slučaj kada je Ferguson za utakmicu sa Barselonom u sezoni 1994/95 Pitera Šmajhela zamenio rezervnim golmanom Garijem Velšom. Igrom slučaja Velš nije primio nijedan gol, a Crveni đavoli su pobedili sa 4:0.

Kristal Palas je u odličnoj formi. Da li u dovoljno dobroj za Arsenal?

Već 1999. godine u čuvenom finalu protiv Bajerna samo petorica od trinaest fudbalera koji su zaigrali su bili Englezi.

I u drugim sredinama je došlo do sličnih situacija. Ponekad je to išlo toliko daleko da je Energie Kotbus 6. Aprila 2001 godine postao prvi klub u Nemačkoj koji je na jednoj utakmici Bundes lige igrao sa svih jedanaest igrača koji nisu Nemci. Ovaj ekstreman slučaj ukazuje na razmere promena koja su usledila kao posledica ,,slučaja Bosman”.

Način razmene igrača i klupskih finansijskih sistem se drugačije je profunkcionisao na sasvim drugačiji način. Klubovi su radi zadržavanja igrača morali da sklapaju dugoročnije ugovore. Veliki novac su počeli da dobijaju i oni relativno skromnih kvaliteta, što se nije ispostavilo kao preveliki problem u sretnijim vremenima.

Mali klubovi platili najvišu cenu

Međutim, čim su se pojavile prve krizne situacije (ekonomska kriza, izgubljen novac od TV prava zbog kolapsa televizijske stanice ili ispadanje iz lige), pojavio se i problem. Pojave bankrota klubova ili višegodišnjih dugovanja danas viđamo češće nego što bismo trebali .

Old Firm dolazi u najbolje vreme!

Najvišu cenu su nažalost platili mali klubovi. Njima je postalo nemoguće da se održe i da budu konkuretni , a jaz između njih i najbogatijih je sve dublji.

Ironično je da je sam Bosman najmanje profitirao u celoj priči. Svoju borbu je započeo sa 25 godina, a kada je dobio pozitivnu presudu, morao je da prestane da igra fudbal jer nije mogao da živi od toga. Čovek koji je sopstvenim žrtvovanjem u sportu i načinu njegovog organizovanja promenio stvari u revolucionarnim razmerama i koji je mnoge fudbalere načinio milionerima, danas živi veoma skromno.

Žan Mark Bosman skoro da nema veze sa fudbalom. Nažalost, ni sa fudbalerima koji bi trebalo da mu budu zahvalni na statusu koji imaju. Želeo je samo da ostvari svoje pravo na rad, a sve se završilo na način kakav nije mogao ni da zamisli.