Mlađan Šilobad: Pobeda u Istanbulu obeležila je živote svih nas

Mlađan-Šilobad
Mlađan Šilobad
U timu košarkaškog kluba Partizan koji je  ostvario najveći uspeh domaće klupske košarke, osvojivši titulu prvaka Evrope igrao je Mlađan Šilobad.

Centar najuspešnije generacije crno-belih za Meridian sport kaže da titulu iz 1992. godine pamti kao jedan od najvažnijih događaja u životu.

– Velika je čast i zadovoljstvo spominjati se u tom kontekstu iako su godine prošle.

Pre punih 27 godina osvojili smo Evropu pobedom nad Huventidom u istanbulu. Taj trenutak obeležio je karijere i živote svih nas, bez sumnje.

Osećaj je bio neverovatan tim pre što  niko, naravno, nije očekivao da ćemo osvojiti Evropu, ali krenuli smo ambiciozno.

Ekipa je bila željna dokazivanja, a Željku je bila prva godina na klupi.- kaže  Mlađan Šilobad za Meridian sport.

Mladu ekipu Partizana predvodio je Željko Obradović uz pomoć Aleksandra NIkolića (Profesora), a na terenu su izgarali:

Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Nikola Lončar, Zoran Stevanović, Dragiša Šarić, Željko Rebrača, Mlađan Šilobad, Slaviša Koprivica, Vladimir Dragutinović i Ivo Nakić.

Par sekundi pre kraja Aleksandar Saša Đorđević je ubacio trojku i rezultatom  71:70  trijumfovali su Beograđani.

U to vreme u tadašnjoj SFRJ je  buktao rat.

Uvek na ovaj dan, tadašnji igrači Partizana sete se pobede u Istanbulu, ali i saigrača koji više nije među živima.

– Na današnji dan ne možemo da se ne setimo  jula 2008. godine kada nam je iz Pule stigla užasna vest da je tokom letovanja preminuo naš saigrač i prijatelj, Dragiša Šarić.

On je u to vreme bio i trener u Partizanu. Nismo mogli da verujemo kada su nam javili, jer je bio mlad čovek, sa samo 47 godina, u punoj snazi- seća se nekadašnji centar Partizana.

Šilobad ističe da je u pobedničkom timu crno belih koji je pokorio Evropu vladala skoro familijarna atmosfera i da je verovatno i u tome bila njihova prednost.
– Danas igrači u svlačionici, na putovanjima i svuda van terena uglavnom gledaju u telefone, a mi smo bili usmereni jedni na druge.
Ostvarili smo bliske veze, neki od nas su u svakodnevnom kontaktu dok sa ostalima takođe kontaktiramo ali ne toliko intezivno.
Lončar, Dragutinović, Stevanović i ja smo u Partizanu i u svakodnevnom smo kontaktu samim tim.
Među tadašnjim saigračima postoje i kumstva. Đorđević i Koprivica su kumovi, ako se ne varam kumovi su i izuzetni prijatelji Rebrača i Dragutinović. Danilović i ja smo takođe kumovi – kaže Šilobad.

– Rivali su imali po dvojicu stranaca, a mi smo igrali sa našim igračima a bili smo tako veliki i uspešni. Imajući sve u vidu, mogu da kažem da je sve bilo drugačije tada u odnosu na danas. Sećam se kako nas Profa u nekom trenutku treninga zaustavi i pita te gde ti je ovaj igrač, a gde je ovaj. Morao si uvek da znaš gde se ko nalazi. Mogli smo da igramo zatvorenih očiju. Najviše se ipak sve promenilo zbog novca kroz koji se danas sve gleda. Danas, na žalost, pare više igraju ulogu od košarkaškog umeća. Najjači klubovi danas imaju fondove između 20 i 40 miliona, a Partizan između dva i dva i po miliona tako da to pokazuje koliko je teško nešto postići- ispričao je Šilobad.

On je želeo da istakne još neke bitne momente iz istorije kluba koji zna kako “diše”, pa je ispričao kako im je jednom titula bila opet na dohvat ruke.
– Mi u Partizanu smo jako ponosni na četiri učešća na Fajnal foru. To je velika stvar, maltene ravna osvajanju titule, s obzirom na uslove u kojima radimo, u odnosu na druge.
Za mene su svi ostali Fajnal forovi negde vredni koliko i titula iz Istanbula. Godine 2010. smo uspeli da odemo na Fajnal for pošto smo pobedili Makabi. Međutim mi smo izgubili utakmicu posle napete zabršnice polufinala sa Olimpijakosom.
BIli smo blizu…Danas u ovom formatu ne znam da li je moguće napraviti ekipu za slične podvige. Možda… Dosta kockica mora da se poklopi i nije lako – otvoreno priča Šilobad.
Na današnji dan, divovi koji su pokorili Evropu te 1992, uspomene evociraju i gledajući albume, koje im je Žurnal poklonio za jubilarnih 20 godina od tog velikog događaja.

Mlađan se seća i anegdota iz tog vremena

– Kad smo putovali, nosili smo pet lopti. A nije se postavljalo pitanje ko ih nosi, znalo se , nas petorica najmlađih.

To smo bili Stragi, Rebrača, Lončar, ja i Saša Danilović. Saša je ludeo što on mora da nosi, pošto je bio jedan od glavnih igrača i toga je bio svestan.

Đorđević trojkom ostvario dečački san

Sanjam Istanbul. Sanjam kako dolazim u Beograd sa trofejom u rukama, prvim kao kapiten tima evropskog šampiona“- govorio je Sale Đorđević pre odlaska na evropski šampionat.
To je bio drugi završni turnir (Fajnal-for) za Partizan i drugi od tri koje je Đorđević odigrao u karijeri.
Huventud je poslednji napad završio pogotkom za 70:68, a Đorđeviću i Partizanu je ostalo 9 sekundi do kraja…
Đorđević je pretrčao ceo teren (Amerikanci za to imaju izraz “coast to coast”) i zastao pred linijom koja označava šut za tri poena. Podigao se i pogodio!

Ostvario mi se dečački san! Kao deca, igrajući u dvorištima škola, na betonu, mnogo puta smo zamišljali baš takve utakmice – vreme ističe, a ti treba da pogodiš poslednji poen, svi su na nogama, drama je na vrhuncu.

Srećan sam čovek, jer se meni taj san ispunio. Nikada se nisam osećao bolje nego tada“, govorio je Đorđević za medije u Srbiji godinama posle te trojke.

AP

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime