Emotivna ispovest Mladena Krstajića: Ćale je rekao da moram u Srbiju, a ja sam rekao da neću…

mladen krstajić-tsc-rat-otac-pismo
Krstajić se prisetio teškog detinjstva (FOTO: Alex Grimm/Bongarts/Getty Images,)

Ma koliko ga voleli, postoje neke stvari koje su važnije od fudbala, a to Mladen Krstajić dobro zna.

Nekadašnji selektor reprezentacije Srbije, prisetio se nekih teških životnih momenata i u potpunosti otvorio svoju dušu.

Priča o ratu u Bosni, koji je doživeo kao dečak, kao i činjenici kada se rastajao od oca, naterala ga je na suze…

– Kad se desila nesreća u bivšoj Jugoslaviji, raspad države, imao sam 18 godina i igrao za Čelik iz Zenice. Tačnije izbegao sam sa 17,5 godina, bukvalno su me oterali moji meštani iz sela, jer sam bio talentovani fudbaler – rekao je Krstajić za “Kurir” i nastavio:

– Trebalo je da potpišem stipendijski ugovor sa Čelikom. Mene je otac vozio na treninge, a sve se polako kuvalo. Nisam bio svestan da dolazi ludo vreme. Pokojni trener Pintol je pozvao oca i rekao mu da me vodi, jer se sprema pakao. Kod nas u selu Drivuša su držali straže, plašili su se da ih neko ne napadne. Za mene je to bilo „vau“… Ćale je rekao da moram u Srbiju, a ja sam mu rekao da neću. I zapretili su mi u kući, tako da sam izašao sa pokojnom ujnom, busom preko Doboja – u dahu je pričao Krstajić.

tsc-vojvodina-mladen krstajić-rat-ispovest
Mladen Krstajić se prisetio teških momenata (
foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

On je dodatno pojasnio i čega se tačno seća do detalja.

– I sećam se jedne barikade. Posle mesec dana, za mnom je izašla majka sa unučadima i imali su 30 barikada. To je kraj maja 1992. godine. I posle toga su upali u selo i pohapsili sve i sproveli u Zenicu u KP dom. Za mene je sreća što ne pamtim rat, jer sam otišao pre nego što je počelo krvoproliće – priča Krstajić i dodaje:

– Sticajem okolnosti, oca mi nisu uhapsili, jer je on dok je bio na poziciji, pomagao jednako i Srbima, i Hrvatima i muslimanima. Svi su ga voleli. Dve ipo godine je od tako bio sam, odvojen od nas. Jedine tri kuće koje nisu bile u selu srpske, bile su hrvatske i te komšije su ga čuvale. Bilo je nekoliko puta napada na kuću…

Posebno upečatljiv je odnos oca i sina, naravno.

– Od oca sam za sve to vreme dobio samo jedno pismo. Sećam se tog pisma… Piše da mu je dobro, da je živ, da ide na posao… Prodavao je u bescenje stvari iz kuće, kako bi preživeo i imao šta da jede. Imao je i malu bašticu i tako se spasavao. Na kraju pisma… Sećam se kao da je sada ispred mene… Ne mogu sada! Ne mogu sada da pričam – ali ipak je smogao snage da završi:

– I sad da vam kažem, ono što sam preskočio, za ćaleta. Za ono pismo… Doslovce je napisao, ako mi se šta desi, Mladen preuzima sve. Idemo dalje! – završio je Krstajić.

Kada Murinjo dolazi u Zagreb?

Obavezno pogledajte: JESI LI PODIGAO MOJE PARE? | Fudbalski kutak: Udarac iz ugla #44

 

3 KOMENTARA

  1. Koja jeziva ispovest,koje svedocenje najludjeg vremena i istorije sukoba na ovim prostorima…Dobro da ga je otac izvukao na vreme,da je uspeo doci u Srbiju pre cele tragedije…

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime