Milorad Arsenijević: Fudbaler, selektor, profesor i balerina!

Ponovo ta legendarna generacija srpskih fudbalera koja je putovala u Montevideo. Bek, Ivković, Tirnanić, Marjanović… Dobro su poznati široj javnosti i o njihovim životima se mnogo zna. Drugačiji primer je Milorad Arsenijević, čovek koji je neopravdano u drugom planu.

Rođen je u Smederevu, baš na današnji dan, ali se tamo njegova porodica nije dugo zadržala. Zbog očevog posla su se preselili u Šabac gde je Arsenijević i počeo da se zanima za fudbal. Ako se za Tirketa ili Mošu može reći da su prvi srpski profesionalci, Arsenijević je prva zvezda u domaćem fudbalu.

JUNACI IZ MONTEVIDEA!

Da li ste čuli za fudbalera – balerinu?

On se na fudbalskoj mapi pojavio još pre njih. Zapravo, prvo je nosio dres Šapčana a kada se preselio u Beograd zbog studiranja prešao je u BSK. Novine su nakon svake utakmice bile pune hvalospeva o gracioznoj igri ovog fudbalera. Odatle i nadimak, Balerina. Plesao je po terenu na poziciji desnog halfa.

Iako su ti fudbalski kvaliteti mogli i tada da se unovče, Milorad to nije želeo. Fudbal je bio njegova ljubav ali je posao bilo nešto drugo. Završio je Elektrotehnički fakultet i godinama bio profesor. Smatrao je da se mladi okreću fudbalu sve više zbog novca a sve manje zbog ljubavi.

Još pre početka Drugog svetskog rata počeo je da radi kao inženjer. Nakon rata bio ključan čovek u elektrifikaciji železnice širom Jugoslavije. Ističu se i njegovi naučni radovi, stručna literatura koju je pisao kao i udžbenici. Bio je jedan od ljudi koji su se zalagali za osnivanje Saobraćajnog fakulteta.

MEČEVI PREDSTOJEĆEG SVETSKOG PRVENSTVA – OVDE!

Za istoriju Mundijala bitnije je ono što je Arsenijević radio na fudbalskom terenu. Bio je učesnik prvog Svetskog prvenstva ali je i pre toga bio reprezentativac. Igrao je na Olimpijskim igrama dve godine ranije. Od igrača iz Montevidea na tom turniru su bili i Bek, Ivković i Marjanović.

Jugoslavija je učešće završila već u prvoj rundi, porazom od Portugala koji je bio neočekivan. Već tada je Žil Rime znao da će Jugoslavija biti njegov saveznik u pokretanju Svetskog prvenstva, pa su se reprezentativci iz Srbije našli u Urugvaju. I odlično pokazali, ali to već znate.

Kada je završen Drugi svetski rat Milorad Arsenijević je dobio važan posao. Postao je deo selektorske komisije i povereno mu je da izgradi novi nacionalni tim. Na toj funkciji je proveo osam godina, bilo kao samostalni selektor bilo u saradnji sa nekim. Partneri su mu bili Tirnanić i Leo Lemešić.

LORAN JE VIDEO SVE!

Nova reprezentacija, nova Jugoslavija i sjajni Arsenijević

Nova reprezentacija nove Jugoslavije učestvovala je na dva Olimpijska turnira pod njegovom komandom. Bili su to turniri održani u Londonu i Helsinkiju. Jugoslavija je na oba turnira prikazala dobru igru, stigla i do finala ali se zadovoljila samo srebrom.

Niz dobrih rezultata se nastavio i nakon što je Arsenijević otišao sa mesta selektora. Na prvim narednim Olimpijskim igrama je ponovo osvojeno srebro. Zatim je, konačno, uzeto i zlato, u Rimu 1960. godine, šest godina nakon što se Milorad Arsenijević povukao sa funkcije.

Tokom svog selektorskog mandata Milorad Arsenijević je bio učesnik Mundijala. Bilo je to u Brazilu, 1950. godine i to je vrlo važan događaj. Tadašnjim odlaskom na Svetskom prvenstvo Arsenijević je postao prvi čovek koji je nastupio i kao igrač i kao selektor na najvažnijoj fudbalskoj smotri!

NE MOŽEŠ NI DA ZAMISLIŠ NA ŠTA MOŽEŠ DA SE KLADIŠ!

Zanimljivo je da je na tom turniru učestvovao i Leo Lemešić. Čovek koji je kasnije bio saradnik Arsenijevića u selektorskoj komisiji bio je sudija na Mundijalu. Lemešić je na tom turniru bio pomonik dok je osam godina kasnije sudio jedan meč i kao glavni arbitar.

Jugoslavija je u Brazilu ispala u prvoj fazi i to zbog poraza od domaćina u poslednjem kolu. Samo jedan tim je prolazio dalje pa dve pobede, nad Meksikom i Švajcarskom, nisu bile dovoljne. Ademir i Zizinjo su u poslednjoj rundi poslali Jugoslovene kući.

Arsenijević je za turnir u Brazilu sastavio odličnu reprezentaciju. Bili su tu Bobek i Mitić, kao najveće zvezde ali i još neki veoma poznati fudbaleri. Beara i Mrkušić su konkurisali za mesto na golu, defanziva se oslanjala na Ivicu Horvata i Branka Stankovića.  Ispred su bili Željko i Zlatko Čajkovski, kao i Bernand Vukas.

I OVAJ MEČ SE IGRAO 1950!

Nije se moglo u drugu fazu. Za to je malo kriv i žreb, zamislite da Brazil ispadne na svom terenu od Jugoslavije? Bilo kako bilo, Balerinini momci su ostavili dobar utisak. Njegovu trenersku i selektorsku karijeru obeležiće tri velika turnira.

Uspeo je da za samo nekoliko godina izgradi kompletnu reprezentaciju. Ono što je još bitnije, usadio joj je duh i moglo je da se igra protiv bilo koga. Iako je zemlja bila razorena ratom, fudbaleri su smeli na megdan bilo kojoj ekipi.

Sukob sa Tirketom

Sve je to zasluga uglednog fakultetskog profesora, inženjera i poliglote. Zašto se o tome malo zna? Verovatno zbog sukoba sa Aleksandrom Tirnanićem! Na Olimpijske igre u Helsinki nije otputovao zbog obaveza na fakultetu a legendarni Tirke je to iskoristio.

Po Miloradovim rečima, Tirnanić je sve zasluge prigrabio za sebe, iako je on bio važniji u stvaranju tog tima. Zbog toga se sve više udaljavao od fudbala. Po mišljenju mnogih, ekipa iz Helsinkija je jugoslovneski ’’tim nad timovima’’.

O njegovom uticaju na fudbal ali i celokupno društvo govore dva ordena. Jedan mu je dodelilo namesništvo prestolonaslednika Petra još 1936. Drugi je dobio nakon ukaza Jospia Broza zbog ’’uspeha u socijalističkoj izgradnji’’. Tako je Milorad Arsenijević Balerina bio cenjeniji van fudbala!

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime