Milano i dalje gubi – sve je to normalno!

Milano je ponovo izgubio u Evroligi, ali to je situacija koja je u poslednjih nekoliko godina postala sasvim ,,normalna”, da upotrebimo poznatu krilaticu Miroslava Mute Nikolića.

Slavni italijanski klub u najjačem evropskom takmičenju sada igra samo epizodnu ulogu. On je barem ima, pošto za ostale ekipe sa Apenina u ovom trenutku čak i Evrokup ima snagu NBA. Kriza koja već dugo drma italijansku košarku, ne samo da ne jenjava, već se sve više produbljava.

Mnogi renomirani klubovi su nestali sa scene, proglašavani su bankroti, oduzimane su titule. Mladih domaćih igrača nema, a stranci koji su nekada stizali sa NBA pedigreom, sada u italijanskim ligama imaju blago rečeno, prosečan kvalitet. Stari košarkaški centri kao što su Bolonja, Rim ili Pezaro nalaze se u stanju duboke hibernacije.

FIBA prozori – prilika za mlade, ali i ponekog veterana

Razlozi su većinom ekonomske prirode zbog kojih su u poslednje dve decenije klubovi znatno smanjili ulaganja u košarku. U međuvremenu su se pojavili neki novi ,,bogataši” i popunili prostor na čijoj sceni nema mesta ni za koga ko ne može da odgovori sve većim finansijskim zahtevima u vrhunskoj košarci.

Slučaj Milano je tipičan primer, a italijanskim klubovima je preostalo samo da se prisećaju slavne prošlosti.

Od stare slave se ne živi

Ona će međutim, bar još nekoliko godina biti neprevaziđena, ako ne po značaju, ono bar u smislu osvojenih trofeja u klupskoj kontinentalnoj košarci koji je i dalje najveći.

Naime, italijanska košarka u svom vlasništvu ima najveći broj titula šampiona Evrope (13),a  sledi je Španija sa dvanaest i Grčka sa devet trofeja. Sa završetkom tekuće sezone Evrolige, navršiće se 30 godina otkada je Milano bio šampion poslednji put.

Najuspešniji klub sa Apenina je Vareze (5), Milano ima tri, Virtus Bolonja i Kantu po dve, a Roma jednu. Još dva tima su bezuspešno učestvovala u finalima – Trevizo i Fortitudo Bolonja.

Crvena Zvezda nema lak zadatak u Mitrovici

Poslednji ,,trzaji” italijanskog basketa su viđeni početkom ovog veka: Bolonja je 2001. osvojila Evroligu, da bi u sledeće tri godine ista ekipa, zatim Trevizo i Fortitudo iz Bolonje gubili u finalima. Nekoliko godina kasnije i Sijena je stizala do završnih turnira, ali se tu priča o uspesima završava.

Najuspešniji u Kupu Radivoja Koraća

Italijani ,,nose šnjur” i u nekadašnjem Kupu Radivoja Koraća koji su osvajali deset puta. U takmičenju koje trajalo 30 godina (1972-2002) Kantu je pobeđivao četiri puta, Milano i Roma imaju po dva trofeja, dok su po jednom trijumfovali Verona i sada nepostojeći Rijeti.

Ko od košgetera nikad ne izneveri?

Sa gromoglasno najavljenom težnjom približavanja NBA, očigledno je da će novac igrati sve veću ulogu u evropskoj klupskoj košarci. U ekonomsku ili neku drugu opravdanost toga nećemo ulaziti, ali je očigledno da italijanski klubovi to ne mogu da isprate. Problem je i to što je sve manje domaćih igrača koji kvalitetom mogu da nadomeste skupocene strance.

Klubovi iz Palakanestra ne igraju značajniju ulogu ni u Evrokupu gde ove sezone igraju Trento, Ređana i Torino. Slična situacija je i u FIBA Ligi šampiona, najlošijem evropskom takmičenju gde se sve četiri ekipe muče da prođu u sledeću rundu!

Nagoveštaji poboljšanja stanja se za sada ne vide, što znači da će Mutina izreka u slučaju italijanske košarke važiti još neko vreme. Nažalost.