Melburn: I bogati plaču i zašto smo se nervirali

MELBOURNE, AUSTRALIA - JANUARY 28: An emotional Roger Federer of Switzerland on stage with the Norman Brookes Challenge Cup after winning the 2018 Australian Open Men's Singles Final against Marin Cilic of Croatia on day 14 of the 2018 Australian Open at Melbourne Park on January 28, 2018 in Melbourne, Australia. (Photo by Scott Barbour/Getty Images)

U Vimbldonu je plakao Čilić, a Melburn je svojim suzama obeležio Rodžer Federer. Suzama koje su stigle neposredno posle šestog trijumfa na Otvorenom prvenstvu Australije i dvadesetog Grend Slem trofeja u karijeri.

Možda su te suze došle kao olakšanje posle pobede nad Čilićem. Možda je Melburn njima okupan zbog odbrane prošlogodišnje titule. Možda jer je Federer još jednom dokazao da je najveći teniser kojeg je ovaj sport ikada imao.

Top 5 stvari koje smo naučili tokom AO 2018: Otpisani, zamena uloga, Čung predvodi novu generaciju

Ništa od ovoga nije netačno. Kada po ko zna koji put dokažeš da odlazak u penziju može da bude stvar lične odluke, a ne samo objektivnog stanja stvari, javno emotivno rasterećenje se teško zadržava. Prognozeri njegovog povlačenja će još jednom morati da preprave svoje beleške sa upisanim datumom.

Federer u avgustu puni 37, međutim on sledeće godine u Melburn neće doći godinu dana stariji, već godinu dana bolji. Možda i sa još nekom Grend Slem titulom pride. Možda čak i kao novi-stari broj jedan na ATP listi.

Onih pet godina između 2011-2016 kada je na najvećim turnirima pobedio samo jednom sada predstvaljaju samo monumentalni dokaz koliko čovek može da se izdigne iznad svih otežavajućih okolnosti. Povrede, najveći rivali u najboljem izdanju, nadolazeće godine – sve je zasenio trenutak u Australiji. Ne prošla titula, ne Vimbldon, nego baš ovaj Melburn i ovaj trenutak.

Teoretski, Rafael Nadal bi mogao da ga sustigne po broju Slemova. Ali posle Rolan Garosa ponovo na red dolazi trava na Vimbldonu. Svaka čast Čungu, ali mladih nada na horizontu nema, bar ne onih koji nastupaju sigurnim korakom.

Federer je suzama okupao Melburn

Možda je Federer pustio koju suzu i zato što je to jasno video. Možda zato i što je većina ozbiljne konkurencije van stroja zbog povrede. Možda jer je podižući pehar na Rod Lejver areni shvatio da nije poslednji.

Vitrina postaje tesna? Federer na tri seta od odbrane titule u Melburnu!

A zbog čega smo se mi nervirali? Moglo bi se nabrojati više razloga, ali se centralni zove Novak Đoković. Možda nervoza i ne bi bila toliko izražena da nismo bili izloženi toplo-hladno tretmanu.

Posle mirenja sa sudbinom da će se čekati potpuni oporavak, Đoković je najavio učešće na uvodnim turnirima. Onda je od njih odustao jer se javio bol u laktu. Onda se pojavio na terenu sa ohrabrujućim vestima.

Optimizam se skoro pretvorio u euforiju posle Đokovićevog prvog meča u Melburnu, a posle trijumfa nad Monfilsom, nade u nemoguće su porasle do plafona. Konkurenti su otpadali, što zbog povreda, što zbog loše forme, a žreb se sve više raščišćavao.

Đoković nam doneo, ali i odneo nadu

Čung u četvrtoj rundi je već ,,otpisan”, za Sandgrena ionako niko nije ni čuo, pa su se već spremile grickalice za klasiko sa Federerom u polufinalu. Desilo se šta se desilo i svi smo se suočili sa hladnim tušem saznanja da smo možda prisustvovali kraju zlatnog doba srpskog tenisa. Melburn kao simbol uspona i završetka.

U Melburnu je sve gotovo, na redu je Rolan Garos!

Od donedavno silne armade, više nam niko nije preostao da trošimo dlanove na aplauze. Krajinović je odustao pre početka zbog povrede, Lajović je ispao prvog dana, a Troicki u drugoj rundi. Tipsarević se neće skoro vratiti, a mlađi se za sada ne pojavljuju.

Jedina predstavnica u ženskoj konkurenciji Aleksandra Krunić, nije prošla dalje od prve runde.

Pred ljubiteljima tenisa u Srbiji se ukazala nepregledna sezona sa neočekivano malo nade u radost. To u stvari ne bi bilo toliko strašno da se proteklih desetak godina nismo razmazili velikim uspesima.

Voznijacki već u Rusiji! Pogledajte kvote za mečeve u Sankt Peterburgu.

Neočekivano smo postali teniska nacija. Đoković je donosio Grend Slemove, Srbija je osvojila Dejvis kup, Jelena Janković i Ana Ivanović su bile najbolje na svetu. Tek završeni Melburn nam je eksplodirao u lice kao nešto što nam se desilo nezasluženo.

Valjda smo mislili da nikada neće doći kraj dobu sjajnih rezultata i velikih ostvarenja. Pa još u Melburnu. Novi list koji treba da se okrene deluje težak kao metalna ploča.

Međutim, ono što se desilo jednom, uvek može ponovo. Ono što je stiglo neočekivano i ničim neizazvano, može ponovo da se dogodi. Samo treba strpljenja.