Na NBA kampu „Košarka bez granica“ prisutan je naravno, Srđan Radojević, novinar i komentator Sport kluba. Sa Radojevićem smo razgovarali o talentovanim klincima na kampu, njegovoj organizaciji, NBA ligi, Boston Seltiksima, Luki Dončiću, ali i Palakanestru.
Beograd je ove godine ponovo epicentar košarke. Nakon Fajnal-fora Evrolige, srpskoj prestonici je ukazana još jedna čast – da bude domaćin NBA kampa „Košarka bez granica“.
„Beograd je košarkaški centar sveta, i sve što se dogodilo ove godine je fenomenalna stvar za ovaj grad. Lepo je videti ovoliki broj poznatih ljudi iz sveta košarke, koji su svesni košarkaškog duha Beograda i to često ističu. Nadam se da ćemo u budućnosti češće imati priliku da prisustvujemo ovakvim događajima u našem gradu“.
Usledio je osvrt na značaj ovakvog kampa, kao i njegov razvoj od 2001. kada su Divac, Kukoč i ostali igrači sa prostora bivše Jugoslavije načinili revolucionarni korak i doveli NBA na Stari kontinent.
„Kamp i način rada na njemu su mnogo napredovali pošto je i NBA liga globalnija u odnosu na početak XXI veka. NBA treneri, skauti i operativci posvećuju mnogo veću pažnju i znatno su informisaniji o mladim igračima. Kamp se razvio do te mere da su formirane njegove brojne verzije poput onog Adidas Eurokampa u Trevizu gde se mladi igrači polako uvode u NBA sistem, što omogućava trenerima da dobiju jasniju sliku o njima pred draft. Ovakva vrsta kampa sve više napreduje iz godine u godinu a njegova svrha je smanjivanje šansi za eventualni promašaj na draftu. Međutim nije samo liga ta koja ima korist. Igrači su u prilici da u mlađem uzrastu nauče da rade po NBA sistemu“.
S obzirom da je učešće srpskih talenata na ovom kampu postalo tradicija, neizbežno je bilo pitanje o ovogodišnjim predstavnicima Srbije.
„Od domaćih igrača najinteresantniji mi je Nemanja Popović iz Crvene zvezde zbog stila igre. Ne mogu a da ne pomenem i Alekseja Pokuševskog koji je praktično plejmejker sa visinom 211 cm. Siguran sam da će kroz seniorsku karijeru pokrivati sve pozicije na terenu. Mnogima koji prisustvuju kampu je interensantan igrač zbog fizičkih predispozicija i kontrole lopte. Mali Đorđe Pažin je takođe zanimljiv igrač sa karakteristikama koje su imali naši stari bekovi tamo 80-ihi 90-ih godina, sa dobrim šutem i pogocima kad god je to potrebno“.
Tok razgovora se prebacio na NBA ligu i jaz u kvalitetu između Istočne i Zapadne konferencije, koji je prisutan već duže vreme.
„U ovom trenutku nisam siguran da bilo ko može da ugrozi Golden Stejt, iako sam jedan od onih koji više vole košarku sa istočne obale. Prošlogodišnja plej-of serija između Bostona i Filadelfije je za mene jedna od najboljih koje sam gledao. Pre svega zbog klupskog rivalstva odranije i zbog toga što žargonski rečeno košarka na Istoku ima više ’’mesa’’ u odnosu na Zapad gde se igra brže i više se šutira. Košarka sa Istočne konferencije je približnija onoj staroj koju je obeležilo dosta kontakta“.
Srđan se potom nadovezao na Boston Seltikse, jednog od glavnih favorita sa Istoka za narednu sezonu.
„Boston je prošle godine imao odličnu priču i da nije bilo problema sa povredama verovatno bi nešto više uradili. Naredne sezone bi trebalo da imaju lakši put do velikog finala jer neće biti Lebrona, ali ne treba zaboraviti da Filadelfija u međuvremenu raste kao tim. Ako Voriorsi budu zdravi, teško da će iko uspeti da ih ugrozi, ali je činjenica da su Seltiksi najozbiljniji kandidat koji može da skine sa vrha ekipu Golden Stejta. Verujem da će se i pored zdravog Gordona Hejvorda nastaviti odlične partije Džejsona Tejtuma, jer je trener Bred Stivens sposoban da svakom igraču nađe ulogu. Primera radi brojni igrači od kojih se nije očekivalo da nose ekipu su dobili značajne minute prošle sezone. Seltiksi su ekipa koja igra timsku košarku a stekao se utisak da im je falio jedan individualac da prelomi utakmicu u dramatičnim situacijama. Naravno, bitno je da zdravlje posluži Kajrija Irvinga, od kojeg se očekuje da povuče ekipu kada je to potrebno. Sa zdravim Kajrijem i Tejtumom, ne sumnjam da će sve teći kako treba“.
Radojević je zatim prokomentarisao dvojicu novajlija sa prostora bivše Jugoslavije, Luku Dončića i Džanana Musu.
KO SU SRPSKI TALENTOVANI KLINCI NA NBA KAMPU U BEOGRADU?
„One potcenjivačke komentare Čarlsa Barklija na račun Dončića bih donekle razumeo da ih je izgovorio pre desetak godina. S obzirom da se NBA liga promenila u odnosu na prethodni period, ne mogu da se složim s njim. Od Dončića očekujem dobru ruki sezonu, jer smatram da su ekipe poput Dalasa ili Finiksa najpogodnije za njega. Dalas je ekipa sa dobrim trenerom i nekoliko talentovanih igrača, a ima i iskusnog Dirka Novickog koji će mu biti mentor. Pre svega će sarađivati sa jednim od najboljih trenera u NBA, Rikom Karlajlom, tako da ima predispozicije za dobru ruki sezonu. Što se Muse tiče, ne znam koliko će dobiti prostora za igru, pošto se ekipa Bruklina nalazi u fazi ribildinga. Nemaju neki individualni kvalitet koji bi mogao da ih izdigne u odnosu na prethodne sezone. Ako Musa dobije prostor da igra, verujem da će ga iskoristiti, pošto ima ono ’’zdravo’’ samopouzdanje. Naravno, teško je očekivati partije na nivou Dončića, ali mislim da može da odigra solidnu debitantsku sezonu“.
Za kraj razgovora napravljena je digresija. S obzirom da je poznato da je Radojević veliki ljubitelj Palakanestra, dotakli smo se i budućnosti nekada najbolje košarkaške lige u Evropi. u italijanskoj ligi su brojna velika imena jugoslovenske košarke gradila karijeru, a ona se po pitanju kvaliteta godinama kreće silaznom putanjom.
„Jako je teško da se italijanska košarka vrati na stare staze. Italijanski talenti su se izgubili a liga je mnogo više okrenuta mladim Amerikancima. Međutim, deluje mi da su Italijani to uočili i da rade na tome, što se može videti na primeru fudbala, koji odaje utisak da nastoje da ojačaju domaći sport, te se nadam da će i košarka da živne. Ona je i dalje interesantna za gledanje, jer se igra dosta napadački i pune su hale, ali mislim da tog domaćeg kvaliteta nedostaje, nema mnogo italijanskih talenata na vidiku. To je jedan od glavnih problema uz činjenicu da klubovi nemaju toliki novac kao što je bio slučaj 80-ih i 90-ih godina. Ako se finansijski aspekt popravi, kvalitet bi mogao da se podigne. U Italiji je specifična situacija jer tamo mladi igrači dobijaju šansu u 22. godini i ako da tada uradiš nešto poput Galinarija imaš šansu da uspeš. To je specifičnost italijanske košarke“, zaključio je Radojević.
