Ogorčenost najpreciznije definiše emotivno stanje u kojem se trenutno nalazi Demar Derozan. Trejd u San Antonio? Trejd u bilo koju drugu franšizu? Selidba iz Toronta? Ne, to za njega jednostavno nisu bile opcije. Sve je podredio Reptorsima i Kanadi, ali surovi biznis ga je primorao da se upozna sa „novom dimenzijom“.
Derozan se još uvek nalazi u šoku zbog selidbe u Teksas. To se lako može zaključiti posmatrajući njegovu gestikulaciju u intervjuu na ESPN-u dok priča o trenutku kada je saznao potpuno neočekivane vesti posle kojih „nije mogao ni da razmišlja“.
Govori kako bi bilo drugačije da mu je predsednik Toronta Masai Uđiri nekoliko dana ranije nagovestio da bi moglo da dođe do trejda, ali čak i da je to bio slučaj, Derozan bi bez ikakve sumnje skoro jednako teško podneo rastanak sa franšizom u kojoj je proveo celu svoju dosadašnju karijeru.
Četrdesete su nove dvadesete, tipični Manu
„Bez obzira koliko neuništivi izgledamo, ipak smo svi mi ljudi. Svi imamo osećanja… Ponekad, to izvuče ono najbolje iz tebe“. Tako je Derozan uoči Ol-star vikenda u Los Anđelesu u intervjuu za „Toronto Star“ pokušao bar delimično da objasni svoju borbu sa depresijom.
„Uvek proživljavam različite noći. Uvek sam bio takav, ali mislim da odatle dolazi i moje ponašanje. Ne znam da li me poznajete, ali ja sam veoma povučen. Na neki način sam nedruželjubiv, ostajem u svom ličnom prostoru kako bih se izborio sa onim što moram“, otkrio je tada Derozan.
To da je deveti pik Reptorsa stidljiv i povučen nikome ne može biti toliko nepoznato, ali u poređenju sa karakterom Kavaja Lenarda, Derozan ne izgleda kao osoba koja bi San Antoniju mogla da „ponudi“ scenario identičan onome tokom proteklih nekoliko meseci.
Derozan jeste drugačiji, ali nikada se nije ustručavao da kaže ono što misli, a upravo to je ono što je „izjedalo“ Sparse dok su čekali bilo kakav razumljiv odgovor 27-godišnjeg Lenarda koji zapravo nikada nisu ni dobili.
Naravno, to što je Lenard zatražio drugo mišljenje o svojoj povredi – praksa koju San Antonio u stvari apsolutno podržava – nije predmet „sporenja“ već utisak da je konstantno izbegavao suočavanje sa problemom. Drugo, kako objasniti to što ni na koji način nije podržao svoju ekipu tokom ovogodišnjeg plej-ofa? Ili to što je navodno „bežao“ od ljudi iz Sparsa koju su došli u Njujork da ga posete tokom oporavka?
Nije to „omalovažavanje“ njegovog karaktera. Lenard je još kao klinac morao da se bori sa tragedijom s kojom malo ko od nas može da se poistoveti. Otac mu je brutalno ubijen u perionici u Komptonu pre 10 godina, a uprkos tome, zahvaljujući neverovatnoj radnoj etici, Lenard je postao jedan od najboljih košarkaša današnjice, nikada nije upadao u probleme i uvek je važio za fantastičnog saigrača koga je većina poštovala.
Bil Bredli, čovek koji je pokorio NBA, Evropu i Olimpijske igre
Radi se o tome da niko u San Antoniju jednostavno nije znao odgovor na pitanje: Šta smo to mogli da uradimo drugačije da sprečimo neizbežan rastanak sa najvećom zvezdom u timu? Nisu znali jer to očigledno nije znao ni Lenard, ili samo nije mogao im saopšti. To prosto nije u njegovoj prirodi.
S druge strane, Derozana pojedini možda ocenjuju kao „manje kvalitetnog“ lidera, ali reč je o lideru koji je već pokazao da se ne boji da kaže ono što ga muči, što je moglo da se vidi i tokom proteklih nekoliko dana, kao i u trenucima dok se borio sa depresijom i anksioznošću.
Čeka ga dugo i naporno leto, navikavanje na novu sredinu, nove saigrače i novi grad, ali za profesionalca kao što je Demar Derozan to ne bi trebalo da predstavlja dugoročni problem ili nešto što bi moglo da ugrozi saradnju sa jednim od najboljih trenera na svetu.
Pop and DeMar getting acquainted
(via @samyip__) pic.twitter.com/pEwk45bCKu
— Bleacher Report (@BleacherReport) July 26, 2018
