Kemba Voker je samo poslednji u nizu: Pogledajte najzvučnija imena koja su iz NBA stigla u Evropu

Kao “bomba” je odjeknula vest da će Monako naredne sezone biti jači za Kembu Vokera, višestrukog Ol-stara NBA lige i nekada prvog igrača Šarlota. Međutim ovo nije prvi zvučni transfer iz NBA u Evroligu.

Nakon dugih 12 godina, iskusni plejmejker rešio je da svoje umeće predstavi ljubiteljima košarke u Evropi.

Ovo je verovatno najzvučnije ime koje je stiglo iz najjače lige sveta u poslednjih nekoliko godina, ali da li je najzvučnije ikada…

Među “pionirima” i igračima koji su probili barijeru i rešili da karijeru završe u Evropi bili su legendarni Bob Mekadu, Džordž Gervin i Aleks Ingliš.

Bob Mekadu je pojačao redove Olimpije iz Milana 1986. i u prestonici mode ostao naredne četiri godine.

Pre dolaska “preko bare”, bio je dvostruki NBA šampion, trostruki najbolji strelac lige i MVP 1975.

Sa velikim uspehom nastupao je i u Evroligi. Milanu je doneo dve uzastopne titule prvaka Evrope, a ono što je još impresivnije, to je učinio u prve dve godine svog mandata u Italiji.

Što se tiče italijanskog prvenstva, Mekadu je uspeo da osvoji dve titule prvaka Italije uz dva Kupa.

Na individualnom planu je takođe bio veoma uspešan. Ističe se nagrada za MVP-a fajnal-fora Evrolige iz 1988.

Pored Mekadua u kratkom vremenskom razdoblju stigao je Džordž Gervin.

Legenda San Antonija i jedan od najboljih strelaca u istoriji NBA lige, sa velikim uspehom nastupao je i na evropskom tlu.

“Ledeni” je svoju prvu sezonu na Starom kontinentu odigrao za Romu, da bi kasnije obukao dres španske Manrese.

To što je uveliko bio u poznim igračkim godinama nije mu smetalo da dominira na terenima širom Evrope. Tokom svog angažmana u Italiji prosečno je beležio 26 poena uz pet skokova po meču.

Prelaskom u Španiju njegove brojke su dodatno skočile. Gervin je u proseku imao poen više, a njegova najbolja partija naišla je u pravom trenutku za Manresu.

On je u pobedi svoje ekipe postigao 31 poena uz 15 skokova, čime je bio najzaslužniji za opstanak svog tima u prvom rangu španskog šampionata.

Tu je i Aleks Ingliš. Legenda Denver Nagetsa i do uspona Nikole Jokića rekorder u brojnim segmentima ove franšize, karijeru je završio u Napoliju.

Odigrao je samo drugi deo sezone u Italiji, ali je uspeo da ostavi dubok trag u podneblju Vezuva, kao najbolji igrač u istoriji kluba.

Što se tiče njegove NBA karijere Ingliš je bio osmostruki Ol-star, najbolji strelac lige 1983. i tri puta bio deo druge najbolje petorke najjače lige na svetu.

Nije tu bio kraj zvučnim imenima, pa su u sledećem “talasu” stigli Dominik Vilkins i Bajron Skot.

Dominik Vilkins je bio simbol Atlante Hoksa i bivši treći pik na NBA draftu, devetostruki Ol-star, najbolji strelac NBA lige za 1986. godinu, pre nego što je 1995. pojačao Panatinaikos.

U svojoj prvoj sezoni u Evropi, odmah je pokazao o kakvom je igraču reč. Vilkins je predvodio Panatinaikos do naslova prvaka Evrope, za šta je bio nagrađen MVP priznanjem za najkorisnijeg igrača završng turnira Evrolige.

Uz to iskusno krilo je u dresu Panatinaikosa prosečno beležilo 20 poena i 7,4 skokova po meču.

Kasnije Vilkins ponovo odlazi u NBA, ali ta epizoda je trajala kratko, da bi se već 1997. vratio u Evropu, ovoga puta u dres Fortituda iz Bolonje.

Tokom boravka u Italiji imao je veliko rivalstvo sa Predragom Danilovićem, a i dalje se pamti čuvena trojka srpskog asa preko Vilkinsa uz faul, kojom je doneo titulu Kinderu iz Bolonje.

Bajron Skot stigao je u Panatinaikos 1997. godine, kao zamena za Dominika Vilkinsa.

Skot svakako nije bio zvezda u rangu pomenutog igrača, ali je uživao određeni respekt u svetu košarke. Uz Medžika Džonsona i “Šoutajm Lejkerse” stekao je svetsku slavu.

Tokom svog boravka u NBA uspeo je da se okiti sa tri NBA šampionska prstena.

Nije Skot briljirao u evropskim takmičenjima, ali je zato bio ključan u pohodu Panatinaikosa na titulu u Grčkoj sa 17,6 poena u proseku. Pored odličnog košgeterskog učinka, iskusni bek, imao je odlična izdanja u bitnim mečevima, pa je njegov doprinos u tome veći.

Nakon godinu dana provedenih u Panatinaikosu, rešio je da “okači patike o klin” i započne trenersku karijeru.

Usledila je decenijska pauza kada su u pitanju zvučni dolasci iz NBA u Evropu, a onda je tišinu prekinuo Džoš Čildres.

Ne može se reći da je pomenuti igrač bio baš zvučno ime u NBA ligi. Promenio je veliki broj klubova, ali je svoje najbolje partije pružio u Hoskima, gde je bio deo prve petorke.

Čildres je 2008. potpisao trogodišnji ugovor sa Olimpijakosom vredan 20.000.000 evra, što je u to vreme bio apsolutni rekord na evropskom tlu.

Trebalo je vremena iskusnom krilu da se privikne na evropsku košarku, pa je u svojoj debitantskoj sezoni prosečno beležio nešto manje od devet poena i pet skokova po meču.

U drugoj godini Čildres osetno napreduje u svojoj igri, što govore i brojke. Igrač Olimpijakosa je prosečno beležio 15,2 poena uz pet skokova i dve asistencije po meču.

Uz odličan učinak, uspeo je da dogura Olimpijakos do finala Evrolige i to pogotkom u poslednjoj sekundi u polufinalu Evrolige protiv Partizana!

U novijoj istoriji među zvučnim imenima ističu se Deron Vilijams, Alen Ajverson i Amare Stadomajer.

Popularni Ej-Aj ili “Odgovor” stigao je u redove turskog Bešiktaša 2010. godine. Tokom svoje NBA karijere bio je simbol Filadelfije, 11 puta je bio Ol-star, tri puta deo najbolje petorke, četvorostruki najbolji strelac i MVP NBA lige.

Dakle, jasno je o kakvom igraču je reč. Međutim, nije se Ajverson proslavio u Evropi, s obzirom da je zbog povrede lista propustio veći deo sezone.

Kada je bio na parketu Ajverson je imao doprinos, prosečno je beležio 14,3 poena i pet asistencija po meču u Evrokupu.

Interesantno i sprksa publika je imala privilegiju da uživo gleda legendu svetske košarke na delu, kada je Bešiktaš gostovao Hemofarmu u Vršcu u okviru drugog najjačeg takmičenja u Evropi.

Samo godinu dana nakon odlaska Alena Ajversona iz Istanbula u Bešiktaš je stigao Deron Vilijams.

Svojevremeno prva zvezda Jute, trosturki NBA Ol-star i dvostruki član druge najjače petorke, bio je više nego adekvatna zamena za Ajversona.

Međutim, Vilijams je stigao 2011. za vreme “lokauta” u najjačoj ligi sveta, pa je u Turskoj odigrao svega 15 utakmica.

Partija koja će ostati upamćena jeste protiv Getingena u FIBA Euročelendžu kada je brojao do 50 poena. Po kraju “lokauta” u NBA ligi, Vilijams je napustio Evropu i vratio se u najbolju ligu sveta.

Tokom svog mandata u Bešiktašu prosečno je beležio nešto manje od 20 poena i 6,4 asistencije. Uz to turski klub je u njegovu čast povukao dres sa brojem 8.

Poslednji u nizu je Amare Stadomajer, koji je 2016. stigao u Hapoel iz Jerusalima.

Nekada jedan od najdominantnijih velikih igrača u NBA ligi, zbog povreda je krenuo da preuzima epizodnu ulogu i odlučio da je vreme za nove izazove.

Stadomajer ja najdublji trag ostavio u Finiksu, a pamete se i njegove partije i u Niksima. Tokom svoje NBA odiseje bio je šestostruki Ol-star, četiri puta član najbolje petorke lige, četiri puta deo druge najbolje petorke i ruki sezone za sezonu 2002/03.

Nije se Stadomajer proslavio u Izraelu, ali je ostavio dubok trag u izraelskoj košarci. Nakon godinu dana u Hapoelu, usledio je kratki povratak u NBA, da bi 2018. potpisao ugovor sa Makabijem iz Tel Aviva.

Od priznanja na evropskom tlu okitio se sa dve titule izraelskog šampionata.

Uz pometuta imena kratke epizode u Evropi na zalasku karijere imali su Medžik Džonson, Skoti Pipen, Denis Rodman…

Dakle kada se sve stavi na tas, nameće se pitanje – da li je Kemba Voker najzvučnije ime koje je zaigralo u Evropi?

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije

BONUS VIDEO: