Luka Mitrović za Meridian sport: Trinkijeri me je među prvima video na “petici”, sa Mačvanom je bilo kao da sam kopao 24 sata! (VIDEO)

4
Luka Mitrović, intervju
Luka Mitrović, intervju; FOTO: Meridian sport

Luka Mitrović, košarkaš Crvene zvezde Meridianbet, izdvojio je vreme da Meridian sportu da opširan intervju.

Sa Mitrovićem smo se više bavili nekim prethodnim sezonama i njegovom karijerom, ali je tema bila i tekuća godina u kojoj Crvena zvezda Meridianbet beleži sjajne rezultate.

Registruj se uz promo kod KKCZ i osvoji 2.000 RSD za online klađenje

Tokom nešto više od pola sata kvalitetnog razgovora sa 29-godišnjim Lukom Mitrovićem saznaćete i:

  • Da li će Arsenal prvi put od 2004. godine osvojiti Premijer ligu?
  • Kako je od “četvorke” postao “petica” i šta sa time ima Andrea Trinkijeri?
  • Da li se seća čuvene utakmice protiv Galatasaraja i gde mu je “nestao” šut?
  • Šta se sve desilo u periodu od Zvezde do Zvezde?
  • Šta mu je najbitnije kod trenera?
  • Kako komentariše povratak Nemanje Dangubića na Tviter, šta ima da mu poruči i kakve to veze ima sa “gospođom od 55 godina”?
  • Koje su mu omiljene akcije i kako najviše voli da njegova ekipa igra?
  • Koliko mu znači to što se i njegova devojka Nina Micić bavila sportom profesionalno?
  • Da li misli da je normalno biti u dobrim odnosima sa košarkašima Partizana?
  • Šta zna njega znači biti igrač Crvene zvezde Meridianbet?

Premijera intervjua emituje se u sredu od 18 časova ekskluzivno na Meridian Sport TV Jutjub kanalu.

INTERVJU

Sa Mitrovićem smo se sastali usured burne i naporne sezone u kojoj Crvena zvezda Meridianbet uspešno nastupa u Evroligi i ABA ligi.

Čim smo videli period od čak pet dana bez utakmice, shvatili smo da je to pravi trenutak da “ulovimo” sada već iskusnog centra, a nekada jednu od najvećih mladih nada kluba sa Malog Kalemegdana.

Tema za razgovor je bilo mnogo, vremena je uvek premalo, tako da smo se potrudili da Vam 29-godišnjeg Luku Mitrovića “donesemo” iz nekog drugog ugla, sa što zanimljivijim temama.

Već na početku razgovora dotakli smo se “tabua” – odnosa između medija igrača, koji postaje sve prostraniji i svestraniji, ali Luka ne želi da to dođe baš do često veoma burnog NBA nivoa.

“To je nešto sa čime smo saživeli, nešto što si prihvatio kao sastavni deo svoje svakodnevnice. Ipak si ti na neki način javna ličnost, baviš se javnim poslom koji prati mnogo ljudi, iza sebe imaš veliku armiju navijača i gledalaca… Sve te ljude verovatno zanima i nešto van terena, žele da vide svoje ‘ljubimce’ i na neki drugi način, a ne samo u dresovima i na terenu. NBA je to podigao na malo viši nivo. Snima se i šta treba i šta ne treba. Ja sam više za konzervativniji, ‘evropski’ način. Ne mora baš sve ni da se zna, ni da se vidi…”, rekao je Mitrović za Meridian sport.

PRELAZAK SA “ČETVORKE” NA “PETICU”

Odmah nakon uvodnog dela prešli smo na košarku i tranziciju našeg sagovornika sa pozicije krilnog centra u ulogu “čistog” centra, odnosno – “petice”.

Mitrović je tokom prvog mandata u crveno-belom dresu bio od 2012. do 2017. godine kada je bio i dosta mlađi, ali i dosta drugačiji igrač.

“Prvi moji dodiri sa igranjem na poziciji ‘pet’ su bili posle operacije i povratka na teren, u Mursiji u sezoni 2018/19. Tada sam po prvi put uzimao neke minute – u španskoj ACB ligi, izuzetno jakom takmičenju – na poziciji ‘pet’. Iskren da budem, nakon oporavka od teške povrede uvek ima taj neki psihički momenat, ta neka blokada koje treba da se oslobodite. To nije bilo lako igrajući na ‘petici’, s obzirom da to donosi mnogo više kontakta, pa i guranja ispod koša sa, u tom trenutku, mnogo fizički nadmoćnijim igračima od mene. Ta promena i prvi susreti sa igranjem na ‘petici’ su bili onako… Malo sam držao distancu od toga, međutim, kako je vreme prolazilo, uvideo sam svoje prednosti, sticao sam iskustvo i, što je još bitnije, uvideo sam i svoje mane”, rekao je Mitrović i nastavio:

“Posle toliko godina igranja steknete dovoljno iskustva da sebe definišete i profilišete kao igrača. Tada sam shvatio da ću svoje mesto pod tim nekim ‘košarkaškim nebom’ pre ponovo pronaći igrajući na poziciji ‘pet’, nego ‘četiri’. I zbog načina igre, ali i zbog modela košarke koji se ustalio u Evropi, a da ne pričamo u NBA, gde su se pojavile totalno drugačije ‘petice’ – mnogo mobilnije i brže, uz sve manje ‘teškaša’. Igranje na poziciji ‘četiri’ u današnjoj košarci zahteva i neke elemente koji meni nisu jača strana, a tu pre svega mislim da šut sa distance, tako da sam ja ovu tranziciju prihvatio i nastavio da nadgrađujem svoju igru u tom pravcu”.

GDE JE “NESTAO” ŠUT?

Prisećajući se tog prvog mandata, neizbežno je bilo osvrnuti se na utakmicu Evrolige protiv Galatasaraja odigrane krajem 2014. godine.

Mitrović je tada imao turskom timu 30 poena i postao jedini igrač koji je došao do tog učinka sa manje od 22 godine, pored Zorana Planinića (30 poena protiv Partizana), Miloša Vujanića (30 poena protiv Slaska) i Ersana Iljasove (30 poena protiv Albe).

U toj utakmici je konkretno zablistao Lukin šut sa distance – pogodio je četiri trojke iz osam pokušaja i zagolicao maštu navijača Zvezde…

“Ljudi se hvataju za utakmice poput Galatasaraja, ali… Meni šut sa distance nikada nije bila prva opcija i nikada se na tome nije zasnivala moja igra. Štaviše, kad se pogledaju procenti šuta iz te sezone, koga ne mrzi da traži, to su poprilično skromni procenti bili i tada. Kao nekom ko nije urođeni šuter, i te pogođene trojke i oslanjanje na šut su bili posledica svakodnevnog rada i treninga, a naravno i samopouzdanja. Kada vam je to svakodnevnica i radite svaki dan na treningu, pa prenosite na utakmice, to dođe na neki nivo”.

Mitrovića su nakon tog perioda onemogućile povrede kojih je bilo nekoliko, a koje su poprilično uticale na njegov razvoj i profesionalni put.

“Nakon te druge povrede u Crvenoj zvezdi usledila je duga pauza, to je bila sezona 2015/16, kada sam bio van parketa nekih šest, sedam meseci i sa loptom se nisam preterano ni družio. Došao je povratak na teren i u rutinu, prošao je veliki vremenski period, bilo je potrebno mnogo minuta na terenu i treninga da bi se probila i ta neka mentalna barijera kako bi se oslobodio i zaboravio na tu povredu… To su sve objektivni razlozi zbog kojih se desila promena u mojoj igri, gde sam krenuo da se slabije oslanjam na šut, a kada izgubite tu rutinu, onda gubite i samopouzdanje – a suludo je pričati koliko je samopouzdanje bitno u sportu, a naročito u košarci”, objasnio nam je naš sagovornik.

RADONJIĆ, IVANOVIĆ, TRINKIJERI…

Sa šuta smo prešli na trenere – bilo ih je dosta u Lukinoj karijeri, ali ni sa jednim nije sarađivao toliko opširno i dugo kao sa Dejanom Radonjićem, sa kojim je, pored ostalog, osvojio gotovo sve trofeje.

“Ruku na srce, imao sam sreće da sam kroz čitavu karijeru radio sa dobrim trenerima koji su ujedno i dobri psiholozi. Svi oni su, u manjoj ili većoj meri, imali uticaj na moj košarkaški razvoj i put. Najviše vremena sam proveo sa Dejanom Radonjićem, sa njim sam i započeo taj neki svoj košarkaški put i mnogo smo prošli zajedno, pogotovo u mom košarkaškom sazrevanju. Dobro je, pored suvih informacija vezanih za taktiku i teren, imati trenera koji je dobar pedagog i koji će umeti da vas motiviše kad je loše, kada je dobro da spusti na zemlju, da u svakom trenutku ima pravi savet… Imao sam sreću da većinu karijere radim sa takvim trenerima, a takav je između ostalog bio i Dejan Radonjić, takav je i, na našu veliku sreću, i Duško (Ivanović)”.

Ono što je manje poznato je to da je Mitrović sarađivao i sa Andreom Trinkijerijem, italijanskim stručnjakom hrvatskog porekla najpoznatijim široj srpskoj javnosti kao trenerom Partizana pre nekoliko godina.

Nisu puno radili zajedno Luka i Andrea jer je baš te sezone 2017/18 srpskog asa ubrzo po početku zadesila povreda, ali je jedna stvar iz kratke saradnje poprilično zanimljiva.

“On je jedan od prvih trenera koji mi je naglasio da bih ja mogao malo da razmislim i o igranju na ‘pet’ i da me vidi kao ‘peticu’. Za mene je to u tom trenutku bilo onako… Dobro, imao sam tada 24, 25 godina i bio sam mlad i neiskusan, ali je meni to onako bilo… ‘Otprilike, šta priča ovaj?‘ Da se najprostije izrazim. Međutim, nakon par godina mi je to ‘došlo’ i sleglo se i uvideo sam to šta je u stvari on time hteo da kaže, samo što se te velike promene uvek uzimaju sa nekom rezervom i ne prihvataju se tako lako. U trenutku kada sam prihvatio te neke promene i to da menjam sebe kao igrača, onda je u tom momentu i moja karijera krenula uzlaznom putanjom – ponovo”.

NIKAD TEŽE NEGO PROTIV MAČVANA I TAVARESA

karijeru, Luka je imao susret sa mnogim vrhunskim košarkašima, a jedan kojeg je istakao iz ranijeg perioda karijere je iskusni srpski reprezentativac Milan Mačvan.

“Da se vratimo na period iz igranja ‘četvorke’. Neverovatno mi je teško bilo – to su bili nadljudski napori – u onoj polufinalnoj seriji sa Partizanom u sezoni 2014/15 i prilikom okršaja sa Mačvanom, koji je bio… Ja sam posle svakog meča ulazio u svlačionicu kao da sam kopao 24 sata! Toliko mi je bilo teško i naporno, a on je bio toliko iskusan, ali i ‘namazan’ u tom momentu. Mnogo iskusniji igrač od mene, plus se igra Partizana tada mnogo oslanjala na njega. To su bili duelikoji su mi ostali u sećanju kao izuzetno teški”.

Drugi deo karijere obeležio je (i obeležava) dosta drugačiji igrač, 221 centimetar visoki centar Real Madrida, Valter Edi Tavares.

“Iz perioda igranja na ‘pet’ to su definitivno dueli sa Tavaresom. Čovek je ‘cheat code’ (‘šifra na igrici’, prim. aut). On pravi toliku razliku igranjem u odbrani, ne čak ni toliko u napadu, već svojim prisustvom u odbrani da je to nezapamćeno u istoriji košarke, sigurno. Ja mislim da je on definitivno igrač sa najvećim uticajem na igru ekipe, usudio bih se da kažem u Evropi. Real je sa njim i bez njega, uz dužno poštovanje svim njihovim rezervnim visokim igračima koji su takođe krem evropske košarke, ali kada je Tavares na parketu… Nijedan igrač ne menja toliko koncept protivničke igre, koliko on to radi”.

Imao je dosta problema Mitrović sa Tavaresom u nedavnom duelu crveno-belih i Madriđana u Evroligi, ali neretko je i srpski as taj koji zadaje probleme drugima.

Nema, kako kaže, igrača na koje gleda sa osmehom jer ih je nešto posebno “provalio”, ali prednost svakako može da se napravi i pre nego što neka utakmica počne.

“Tu ima više do stila igre protivničke ekipe. Kada vidiš na sastancima pred utakmicu, pa ih i gledaš, ali mi sad čak više ni ne moramo da radimo skauting s obzirom na to koliko smo puta igrali protiv svih ekipa i koliko se dobro poznajemo. Kada vidiš način na koji ekipa brani pik-en-rol, način na koji brani reket, tu vidiš ‘aha, ovde bih mogao ja da se naigram’. Igrač kao igrač… Mislim da je više to do načina na koji protivnička igra brani pik ili šta god”.

FAKTOR “KAMPACO” I HEMIJA U KKCZ

Govoreći o igračima koji prave razliku i teraju protivnike da menjaju stiligre, kao što je Tavares, navelo nas je da razgovor na trenutak prebacimo na Fakunda Kampaca.

Tridesetjednogodišnji Argentinac još nije debitovao za Crvenu zvezdu Meridianbet u Evroligi – i neće do kraja februara – ali u ABA ligi dominiza iz kola u kolo.

Poseban šou Kampaco je napravio u Podgorici u ubedljivoj pobedi Zvezde protiv Budućnosti, pošto je imao 14 poena, 12 asistencija i čak osam ukradenih lopti, a “profiter” njegovih dodavanja, posebno u prvih pet minuta, bio je upravo Mitrović koji je meč završio sa 22 poena.

“Kad igrate sa plejmejkerom kao što je Faku, vaše je samo da ga gledate i da budete spremni da će da vam doda u svakom momentu! I kada mislite da vas ne vidi – on vas vidi. I morate da budete spremni da u svakom momentu primite pas. Čovek mi je, jednostavno, pet puta ubacio ‘loptu u usta’ i na meni je bio lakši deo posla”, uz veliko zadovoljstvo nam govori Mitrović.

Nekadašnjeg igrača, pored ostalog, Hemofarma, Mursije, Manrese, Hapoela iz Jerusalima, pa i Budućnosti, pitali smo da “rastavi” svoju igru i to šta najviše voli da radi kada je na terenu.

“Svi koji prate Crvenu zvezdu, samim tim i mene, znaju gde se najbolje snalazim – a to je to neko otvaranje iz ‘short rolla’ i pravljenje viška iz toga, a onda traženje najboljih rešenja u vidu saigrača ili završavanja na obruču. Ali, kažem, to dosta zavisi od protivničke odbrane. Kad igrate protiv Reala i Tavaresa, kada on stoji u reketu, onda mogu ja da dodajem iz ‘short rolla’ koliko hoću, kada tih situacija bude vrlo malo na utakmici”, rekao je Mitrović i nastavio:

“Najviše volim kada ekipa iskače na piku i kada centar koji mene čuva ostaje visoko na našim bekovima, a, hvala Bogu, ove godine imamo bekove koji teraju protivničke odbrane da duže ostaju na pomoći i da se visoki igrač više pojavljuje ‘gore’, tako da to ostavlja više prostora meni za neki manevar u reketu ili na liniji za slobodna bacanja”.

Mitrović ističe da rezultati Crvene zvezde Meridianbet tokom tekuće sezone mogu da se dobrim delom pripišu odličnoj hemiji unutar ekipe, koja se može videeti i tokom utakmica, ali i van terena.

“Mislim da je ova ekipa zaista sjajan spoj talenta, timske atmosfere, igračkih i ljudskih kvaliteta… To se najbolje pokazivalo u mečevima koje smo igrali sa poprilično skraćenom rotacijom, gde su upravo to zajedništvo, vera jednih u druge i vera u ovaj tim i ovo što radimo dovelo do toga da zabeležimo neke vrlo bitne pobede u tom ‘kriznom’ periodu u kojem smo bili bez Luke Vildose, kada Faku (Kampaco) nije mogao da igra, bez Džonija (Ivanovića), Hasana (Martina)… To je bio zaista veliki udar na ekipu u ovakvom ritmu i sa ovolikim brojem utakmica, ali je u tom trenutku su u prvi plan iskočili sjajna atmosfera, hemija i, kao što sam već rekao, vera jednih u druge. Na krilima toga smo uspeli da prebrodimo jedan potencijalno krizni period”.

LJUBAV, ZABAVA, PRIJATELJI…

Prelaskom na temu atmosfere, lako smo se prebacili i na ljubavni život. Mitrović je godinama u vezi sa Ninom Micić, sestrom nekadašnjeg saigrača Vasilija Micića i prvom srpskom olimpijkom u snoubordingu.

Nina, priča nam Luka, više nije profesionalni sportista, ali je utisak da i dalje živi taj život “kroz” svog saputnika.

“I od dana kada se ona još uvek bavila profesionalno sportom, pa i sada nakon završetka karijere, mi svi sportisti imamo sličnu ‘žicu’. Jako je bitno i njeno razumevanje za sve moje i dobre i loše dane, kao što je to bilo i sa moje strane dok se ona bavila sportom. Siguran sam da je mnogo lakše profesionalnom sportisti imati bivšeg ili i dalje aktivnog profesionalnog sportistu uz sebe, te da se tako mnogo lakše ‘plovi’ kroz život i karijeru. Ona prati sve, gleda utakmica nekada više nego ja, što mene što (brata) Vasu. Njeno poznavanje košarke je došlo do toga da prepoznaje korake, duplu i već vidi neke stvari pre nego ja, maltene (smeh)”, rado se priseća Luka Mitrović.

Pored vremena koje provodi sa porodicom i prijateljima, Luka voli da igra Fantazi Premijer lige – popularnu igricu u kojoj birate igrače iz elitnog takmičenja i na osnovu njihovog učinka u stvarnom životu dobijate poene, na osnovu koji se rangirate sa ostatkom sveta.

U ovom slučaju, Luka se takmiči sa saigračima, a posebno sa Nikolom Ivanovićem, za kojeg ističe da mu je (ako baš mora da izabere) najbliži iz trenutne postavke crveno-belih.

“Ja sam imao jako loš početak Fantazi sezone, sada malo stajem na noge – polako, ima vremena do kraja. Džoni (Nikola Ivanović prim. aut) je neko sa kim provodim najviše vremena van terena i razgovaram, ovo je već treća godina zaredom da igramo zajedno. Imamo dosta sličnih interesovanja, u mesec dana smo dobili neke nove uloge i postali očevi, pa nas je i to još više približilo! Ako neko treba da se izdvoji, onda je to Džoni, a on je i, pored svega, prvi u Crnoj Gori u Fantaziju! Ali… Ova sezona je dosta nepredvidiva, dosta nelogičnih stvari se dešavalo, tako da… Ne odajem mu neko veliko priznanje! (smeh)”.

Pomalo je čudno što Luka nije bolji na Fantaziju, ako se uzme u obzir da je strastveni navijač Arsenala, koji je nikad bliže tituli ove godine.

Plaše se navijači Tobdžija da se i ponadaju tituli bez obzira na stanje tabeli, a za to imaju opravdane razloge. Međutim, ova sezona stvarno deluje kao da bi mogla da bude – ta.

“Pročitao sam negde na Tviteru, jedan navijač Arsenala kaže: ‘Ja i dalje gledam koliko bežimo petom na tabeli i koliko nam bodova fali za Top 4 i povratak u Ligu šampiona, a evo… Osam bodova između Arsenala i Sitija. Iz utakmice u utakmicu, poučen nekim neprijatnim iskustvom iz prethodnih sezona, sad će to da krene na dole, ali… Arsenal igra sjajno i sada se već i ne priča o povratku u Ligu šampiona, već o osvajanju titule – prve posle 2004!”, nada se Mitrović.

Priča o saigračima sa kojima se najviše zbližio prirodno je došla i do Nemanje Dangubića, kolege iz crveno-belog dresa sa kojim je proveo mnogo vremena zajedno, ali i osvojio dosta trofeja.

Nije popularni Danga jedini, ali jeste onaj koji je prvi nao na Lukinu pamet kada smo mu postavili ovo pitanje.

“Jedna od najboljih stvari koja mi se desila baveći se sportom je upoznavanje velikog broja prijatelja i dragih ljudi, ne samo iz profesionalnih dana, već i od ‘malih nogu’ i školica košarke. To su ljudi sa kojima sam ostao u sjajnim odnosima i neki su mi danas kumovi i ljudi bez kojih ne mogu da zamislim svoju svakodnevnicu. To je najlepša stvar bavljenja sportom koja mi se desila, definitivno. Jedan od takvih je Nemanja Dangubić, i dan-danas jedan od mojih najboljih drugara i čovek sa kojim razgovaram maltene na dnevnom nivou. Jedan drugom smo nepresušna podrška u svim situacijama koje su nas snalazile”.

Verujemo da Nemanja ima Lukinu podršku i u povratku na društvenu mrežu Tviter, za koju trenutno košarkaš Promiteasa nema mnogo toga lepog da kaže, ali…

“Danga se vratio posle deset godina na Tviter i tvituje kao gospođa od 55 godina, kao da je na Fejsbuku i dalje! (smeh). Malo mu fali da shvati da Tviter nije isto mesto kao kada ga je napustio prvi put pre desetak godina…”.

Siguran sam da u Evroligi mora da bude mesta za oba beogradska kluba

Pominjanje Dangubića navelo nas je da još jednom zavirimo u Lukin prvi mandat u Crvenoj zvezdi Meridianbet. A, kako i ne bismo – Mitrović je za to vreme osvojio tri ABA lige, tri prvenstva Srbije i četiri nacionalna Kupa.

Pokušali smo da iz Mitrovića izvučemo neke lične momente koje najbolje pamti, ali je odgovor bio jasan kao dan.

“O tome sam pričao više puta i odgovor je uvek isti – to su neki momenti iz sezone 2014/15 kada su osvojeni prvi veći trofeji u nekoj bližoj istoriji Crvene zvezde. Tu, pre svega, mislim na prvu titulu u Jadranskoj ligi. To je sezona kada se uspostavila, da kažemo, dominacija Crvene zvezde u domaćoj i regionalnoj košarci i koja do dan-danas ne jenjava”.

Stvarno smo pokušali, ali nije jenjavao – jedino što je moglo da ide u istu rečenicu sa osvojenim trofejima su reakcije oduševljenih navijača koji su, ističe, proživljavali sve to zajedno sa njim i saigračima.

“I taj naš individualni uspeh se ogleda kroz timski. Upravo su ti trofeji nagrada za sve što ste radili, ne samo te sezone već svih prethodnih godina, to je nešto što se gradili, niste uspevali da ostvarite u prošlosti, ali ste nastavili radite i čekate – i dočekali. Još sa klubom u kojem sam odrastao, postao kapiten… Sve to nosi veliku težinu kada ste košarkaš Crvene zvezde, a kada sve to krunišete trofejima, koji su svakako najvrednija stvar i jedino što se vrednuje i boduje kada se podvuče crta… Kada vidite to što radite na terenu koliko uticaja ima na okolinu oko vas i koliko ljudi vi činite srećnim i zadovoljnim, koliko ljudi proživljava to sve sa vama, onda ukapirate veličinu svega toga što radite”, jasan je bio momak iz Novog Sada.

Za kraj, osvrnuli smo se i na neke malo ozbiljnije teme.

Jedna od njih bilo je mesto srpskih klubova u Evroligi, koje trenutno nije garantovano ni na jedan način, a bez kojeg, utisak je, nema ni poente da ABA liga postoji.

“Jadranska liga donosi to mesto u Evroligi, za razliku od većine ostalih evropskih domaćih takmičenja. Samim tim donosi i veći pritisak, veći je i ulog i pored samog trofeja, vrlo dobro znamo koliko igranje u Evroligi znači za timove sa ovih prostora. To umnogome određuje sudbinu klubova na ovim prostorima, a to se najbolje vidi ove sezone gde navijači Crvene zvezde i Partizana tom igranju u Evroligi duguju ovakve sastave i kvalitet koji gledaju. Siguran sam da u Evroligi mora da bude mesta za oba beogradska kluba, što se pokazalo i ove sezone, ali možemo da primetimo da su Evroligi zanimljivi neki drugi faktori i neke druge stvari koje možda i nisu usko vezane sa samom košarkom…”, priča nam Mitrović i dodaje u dahu:

“Nek uživaju svi u ovoj sezoni gledajući dva srpska kluba u Evroligi, a jedino što možemo da poželimo je da u nekoj budućnosti oba kluba budu stalni učesnici EL i da ABA liga ima manji rezultatski značaj i naboj u odnosu na prethodne sezone”.

Crvena zvezda Meridianbet i Partizan u Evroligi konstantno… To bi bilo nešto što bi mnogi želeli, ali, naravno, ne svi.

Bilo je tokom godina određenih negativnih reakcija na pozitivnu atmosferu između košarkaša “večitih” rivala, prevashodno od strane navijača na društvenim mrežama.

Luka je povodom toga bio poprilično jasan, time postavivši primer – kapitenski.

“Ljudi automatski prenose rivalstvo sa tribina i na međuljudske odnose sa igračima. To, zaista, nema veze sa vezom. Svi se mi dobro poznajemo i van terena, ja sam sa dosta sadašnjih i bivši igrača Partizana u nekom trenutku karijere delio svlačionicu. Taj naš odnos nikada neće promeniti ili pokvariti rivalstvo između Zvezde i Partizana. To se dobro pokazalo i u većini derbija i prošle i ove sezone, a onda ljudima bude fascinantno (i pomisle): ‘O, čoveče, pa oni se ne mrze, neće da se poubijaju na terenu!’. To je najnormalnija slika i tako treba da bude, jer, u neku ruku, i mi šaljemo sliku u javnost o tome kako bi trebalo da izgledaju derbiji na terenu. Ja sam siguran da će se ta praksa nastaviti i u budućnosti”.

Za sam finiš, pitanje je bilo jednostavno – kako je biti igrač Crvene zvezde Meridianbet?

“Veoma odgovorno, veoma zanimljivo i, na kraju krajeva, jako lepo”, podvukao je Luka Mitrović razgovor za Meridian sport.

4 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime