Istorija se ponavlja? Partizan sanja scenario od pre 13 godina!

Košarkaši Partizana na čelu sa Željkom Obradovićem usrećili su plasmanom u TOP 8 svoje navijače. Ekipa igra sjajno, a crno-beli deo Srbije potajno se nada scenariju iz 2010. godine.

Pre 13 godina crno-beli su imali jednu od najuspešnijih sezona u novijoj istoriji kluba.

Pre početka te čuvene sezone 2009/10, Partizan po običaju nije imao sredstava da zadrži ključne igrače iz prethodne godine.

Tadašnji trener Duško Vujošević imao je sjajan skauting, što je dokazao i pomenutog leta kada su u klub stigli košarkaši koji nisu bili poznati široj javnosti, da bi isti kasnije bili odlučujući faktor u plasmanu na F4.

Kao prvi centar ekipe stigao je Aleks Marić. Australijanac srpskog porekla ubrzo je izrastao u najboljeg strelca ekipe. Veoma snažan igrač sa odličnom leđnom tehnikom odlično se uklopio u filozofiju Duška Vujoševića i nadomestio odlazak Nikole Pekovića.

Pored Marića koji je nadmašio sva očekivanja u tu kategoriju spadali su Lester Bo Mekejleb, kao i Lorens Roberts.

Mekejleb je stigao iz Turske, na preporuku čuvenog Bože Tanjevića. Na prvu loptu, nešto nižeg stasa i slabijeg šuta nije ulivao previše poverenja na startu sezone. Međutim, nestvarna eksplozivnost, odraz i energija nadomestili su pomenute nedostatke.

U očima navijača Partizana verovatno najbolji igrač ove ekipe. Bio je sjajan tokom čitave godine i nerešiva engima za protivničke odbrane.

Roberts je sa druge strane godinu dana ranije bio član najvećeg rivala Partizana, ekipe Crvene zvezde. Tokom mandata u crveno-belom taboru nije baš briljirao, kada se na to dodaju povrede koje su ga mučile tokom sezone, ni on nije bio zvučno pojačanje.

Krilni centar je kasnije pokazao neverovatnu želju u odbrani, koja se retko viđala kod stranaca u srpskoj košarci, a pored toga bio je glavni akter meča sa Barselonom, kada su crno-beli naneli jedini poraz u regularnom delu sezone kasnije šampionu Evrope.

Svi navijači Partizana sećaju se njegove trojke koja je na noge digla čuvenog Aleksandra Đorđevića, da bi kasnije u poslednjoj sekundi skinuo sa obruča šut Pita Mikela čime je zapečatio zlata vredan trijumf.

Pored pomenutih pojačanja ekipu su činili Kecman, Božić, Lučić, Đekić, Sinovec, Mitrović, Milošević, Rašić, Vraneš i Lešić. Svi igrači imali su udela u pohodu na triplu krunu i plasman na F4 Evrolige.

Kecman je u Evroligi doneo čuvenu pobedu protiv Makabija u Tel Avivu u okviru TOP 8 faze, pogodak protiv Efesa u poslednjim sekundama meča, trojka protiv Lijetuvos Ritasa čime su se crno-beli osvetili za ubedljiv poraz u Litvaniji i naravno čuvena trojka protiv Cibone za još jednu titulu prvaka ABA lige.

U regionalnom šampionatu najveće probleme crno-belima pravila je Cibona, koja je imala identičan skor kao i srpsk velikan, ali je bila prvoplasirana ekipa pred početak plej-ofa ABA lige.

Na kraju finale u Zagrebu je ostalo upisano u istoriji, ne samo košarke na nivou regiona, već je ova pobeda imala znatno veći odjek.

Kecman – 0,6 sekundi do kraja – titula Partizana!

Što se tiče Evrolige, nije sve krenulo tako dobro po tim Duška Vujoševića. Nizali su se porazi od Unikahe, Efesa i Lijetuvos Ritasa, da bi usledila serija od tri poraza tokom koje su pali veliki favoriti.

Nakon pobede nad Orleanom, redom su padali Olimpijakos, Unikaha, Efes, Ritas….

Izboren je plasman u TOP 16 fazu gde su crno-beli već u prvom kolu iznenadili PAO i do kraja uspeli da ostanu u trci za TOP 8.

Rival je tamo bio Makabi predvođen Eidsonom, Perkinsom, Fišerom, Smitom… Pred krcatom “Nokia Arenom”. Međutim, nije ovo poremetilo ekipu Partizana koja zna kako je igrati na “vrućem” terenu i maestralnom partijom Dušana Kecmana koji je to veče brojao do 29 izborila zlata vrednu pobedu.

Nakon ovog meča tadašnji trener Makabija, Pini Geršon izjavio sledeće:

“Pre početka serije rekao sam ‘šanse obe ekipe za plasman na F4 su 50:50’. Sada nakon ove pobede Partizana šanse su 60:40 u njihovu korist”.

Nije pogrešio u prognozi izraelski stručnjak. Serije se nakon pobede Makabija u drugom meču serije preselila u Beograd, a tu je postojao samo jedan tim.

Krcata “Arena” lansirala je svoje pulene preko Izraelaca i poslala ih u Pariz na završni turnir Evrolige.

“Bersi” je bio bojište za Partizan, Olimpijakos, CSKA i Barselonu. U polufinalu Duško Vujošević i njegova ekipa izašla je na megdan Pirejcima.

Gledali smo neizvestan meč do samog kraja kada je na scenu stupio Džoš Čildres. Navijači Partizana dobro pamte veliki promašaj Miloše Teodosića koji je završio u rukama Amerikanca, koji je prikucavanjem izborio produžetak svojoj ekipi.

Momentum je u tom trenutku prešao na tas Olimpijakosa i Grci su izborili plasman u finale.

Meč za treće mesto protiv CSKA takođe je ušao u produžetke, ali ponovo Partizan nije imao snage u dodatnih pet minuta, pa je treće mesto pripalo “Armejcima”.

Sada 13 godina kasnije navijači Partizana potencijalno prisustvuju još jednoj istorijskoj sezoni svojih pulena.

Željko Obradović je svojim dolaskom prošle godine udahnuo novi život u poprilično posrnule crno-bele.

Nakon sezone provedene u Evrokupu, koja je završena iznenadnim porazom od Burse, velike borbe u finalu ABA lige sa Zvezdom, kao i u Kupu, Partizan je ostao bez trofeja.

Međutim, napravljena je okosnica ekipe. Kao što smo pomenuli, ranije Partizan nije bio u stanju da isprati ponude koje su najbolji igrači dobijali od strane drugih evropskih klubova.

Sada se to promenilo. Trio Panter – Ledej – Lesor ostao je drugu godinu u Beogradu, kao i domaći igrači koji su bili od velikog značaja za ekipu.

Avramović, Smailagić, Trifunović i Koprivica takođe su ostali deo tima Željka Obrdovića, dok su ekipu napustili Kuruc, Mur, Zagorac, Dangubić…

Silovito je Partizan ušao u drugu sezonu pod komandom Željka Obradovića. Sedam vezanih pobeda u ABA ligi najavili su veoma uspešnu sezonu.

Strasti u crno-belom taboru malo su se primirile nakon prvog večitog derbija u ABA ligi, kada je tim Željka Obradovića upisao prvi poraz.

Samo dva kola kasnije Cedevita Olimpija nanela je treći uzastopni poraz u međusobnim duelima, ali nije ovo poljuljalo preterano crno-bele.

Od tog trenutka Partizan je napravio niz od čak 13 pobeda u regionalnom šampionatu. U tih 13 pobeda revanširali su se Cedevita Olimpiji, kao i Zvezdi za poraze u prvom delu sezone.

Pored toga Partizan je iskoristio kiks crveno-belih protiv Cibone i trenutno sa pobedom više drži vrh tabele, samim tim i prednost domaćeg terena tokom čitavog plej-ofa ABA lige što može biti od presudnog značaja.

Što se tiče Evrolige, tu nije sve bilo bajno. Na premijeri nakon skoro deset godina odsustva iz Evrolige Alba je na svom terenu ubedljivo savladala crno-bele.

Usledili su bolni porazi od Baskonije i Armanija, ali je onda usledio odgovor Partizana.

Treba napomenuti da je na postojeći kostur ekipe Partizan ove sezone napravio pun pogodak za pojačanjima. Baš kao i te 2010.

Ekipu su pojačali Naneli i Papapetru iskusni, prekaljeni evroligaški košarkaši, koji su kako je sezona odmicala pokazivali svoj kvalitet i imali ključnu ulogu u nekoliko jako bitnih pobeda crno-belih.

Pored pomenutog dvojca na poziciju plejmejkera stigao je Dante Egzum nakon solidne karijere u Barseloni. Ipak, rad sa Željkom Obradovićem mu je prijao i Australijanac je diskutabilno najbolji igrač ekipe ove sezone, u svakom slučaju jedan od najkonstantijih.

Interesantno, grčki mediji su napravili poređenje Egzuma i Dijamntidisa. Oba igrača su došla u tim Željka Obradovića prethodno igrajući na poziciji krila.

Eguzm je u ranoj karijeri igrao na bekovskim pozicijama, ali su mnogi mislili da u crno-bele stiže kao krilo, što svojim fizikalijama apsolutno može da igra.

Međutim, Obradović je Egzumu “dao loptu u ruke” i poverio mu organizaciju napada, a kako to obično biva najtrofejniji evropski trener retko kada greši u proceni.

Vukčević je stigao kao ozbiljan zalog za budućnost, što je pokazao dobrim partijama u ABA ligi, Anđušić je takođe stigao letos u ekipu.

Iskusni bek šuter imao je dobar start sezone, ali u poslednje vreme pad u formi je evidentan.

U svakom slučaju nakon nekoliko velikih pobeda na svom terenu, pre svega protiv Olimpijakosa i Reala, Partizan je došao u poziciju da u Monaku overi u povratničkoj sezoni plasman u plej-of.

Sinoć smo videli još jedan sjajn meč crno-belih koji su u neizvesnoj završnici imali više koncentracije i hrabrosti čime je “kupljena karta” za TOP 8.

Ostao je još jedan meč u regularnom delu Evrolige. Partizan će na svom terenu dočekati Panatinaikos, gde bi pobedom mogao da obezbedi petu poziciju pred početak doigravanja.

Naravno, samo pobeda protiv grčke ekipe nije dovoljna da se obezbedi ovaj plasman.

Crno-beli, Makabi i Fener su napravili krug koji će u poslednjom kolu voditi borbu za poredak od petog do sedmog mesta.

Što se tiče mđusobnog poretka, u najboljoj poziciji se nalazi Fener, potom Partizan, pa Makabi.

Ukoliko Crvena zvezda Meridianbet u poslednjem kolu savlada Fener, a Real bude bolji od Makabija, Partizanu se otvara put do petog mesta.

U tom slučaju rival bi ponovo bio Monako sa kojim tim Željka Obradovića ove sezone ima skor 2-0. Samim tim nameće se pitanje može li Partizan da ponovi istoriju i baš kao pre 13 godina izbori plasman na F4?

Poklon za sve čitaoce Meridian Sporta – 2.000 RSD za online klađenje!

BONUS VIDEO: