INTERVJU – Dragan Bajić: Cilj je bio opstanak, a izborili smo Evroligu; učinjena nam je jedna od najvećih nepravdi u sportu

Laktaši su pre deceniju imali tu čast da se nazovu najboljim košarkaškim gradom u regionu. Čudesna generacija Igokee predvođena Draganom Bajićem bacila je pod noge Partizan i Crvenu zvezdu, Budućnost, Cedevitu i neočekivano postala prvak regularnog dela ABA lige. U završnici takmičenja Igosima je ponestalo snage i sreće u borbi za regionalni tron.

Arhitekta najvećih klupskih uspeha povodom jubileja i pola veka kluba evocirao je uspomene na čudesnu sezonu 2012/13, ali se i prisetio skromnih početaka kluba iz Aleksandrovca.

“Pedeset godina kluba velika stvar za malo mesto znajući naš trnovit put od samog početka do danas. Ja sam od 1986. godine vezan za ovaj klub otkako sam prvi put došao na trening i 37 godina sam igrački tako i trenerski vezan za klub. Igokea je moj život i na moju sreću mnoge lepe stvari su se dešavale u proteklom periodu. Sa 13 godina sam počeo da treniram košarku i ceo moj put vezan je ovde. Sećam se da smo zimi trenirali u staroj školskoj sali u Aleksandrovcu, a leti na betonu sve do punoletstva, nakon čega me je put odveo u vojsku. Nakon toga pet godina sam proveo u ratu, ali i u samom ratu smo se okupljali kako bi igrali prvenstvo Republike Srpske. Te 1993. davali su nam odsustvo po 2-3 dana kada je trebalo da igramo turnirski takmičenja i tako smo održavali kontinuitet u tim teškim vremenima. Iz svega toga Igokea je došla do današnje dvorane i uspeha jer je jedna velika porodica. Zato je klub i opstao” počeo je najuspešniji trener u istoriji Igokee razgovor za Meridian sport.

Samo 20 godina kasnije klub je bio na pragu nastupa u Evroligi, ali Bajić dobro pamti trnovit put do uspeha.

“Težak proces je bio. Nije lako bilo ni dovesti jednog kvalitetnog i dobrog igrača u malo mesto kao što su Laktaši. Verujte, igrači su dolazili da pitaju da li ima trg u Laktašima pa kad čuju da nema nisu hteli ostajati”.

Prvi nastup u ABA ligi tim iz Laktaša doživeo je pre 13 godina, ali su Igosi iste sezone eliminisani. U tom trenutku klub je poverenje ukazao Bajiću, a on im je vratio instant uspehom.

“Najpre 2010/11 je klub prvi put obezbedio učešće u ABA ligi, nismo bili uspešni tada, ispali smo i napravili smo godinu dana pauze od regionalnog takmičenja. Te godine sam ja preuzeo ekipu i vodio je kroz Ligu BiH gde smo obezbedili povrataka u ABA ligu. Dobio sam šansu da vodim klub i naredne godine, to je bilo novo iskustvo tada za mene kao mladog trenera i za klub”.

Konkurencija u ABA ligi bila je paklena.

Primera radi, u Partizan se te sezone vratio Duško Vujošević, klub su pojačali Milutinov, Gordić, Vesterman, Lovernj, odranije su tu bili Milosavljević i Bogdanović, Zvezda je počela da stvara šampionski tim koji je dominirao regionom, u klub su stigli Rakočević, Mitrović, Simonović, Katić, ali Igokea je nasuprot očekivanjima “tukla” večite i bila lider prvenstva od početka do kraja regularnog dela.

“Otvorili smo sezonu 6-0, pa je bilo priče o nama kako ćemo tokom sezone padati u formi, to se govorilo tokom čitave sezone sve do kraja. Mi smo bili zasluženo i ubedljivo bili prvi u odnosu na konkurente, a dobro je poznato kakve jačine su tada bili Zvezda, Partizan, Budućnost, Cedevita… U odnosu na nas su imali višetruko više budžete. Nikad nisam želeo da stvaram euforiju. Moja je ideja bila da napravimo tim koji će obezbediti opstanak radi kontinuiteta u ABA ligi. U klubu je ostao temelj igrača od prethodne sezone,možda smo doveli 4-5 pojačanja samo. Doveli smo Hemondsa, Edvardsa i Jorovića, Joksimovića, i za mene kao trenera je to bila velika prednost. Prilikom selekcije nismo očekivali da možemo napraviti veliki rezultat, čak je bilo bojazni da li ćemo uopšte izboriti opstanak sa tim timom. Na kraju, desilo se da je ta godina bila sportski najuspešnija u istoriji Igokee”.

Jorović, Hemonds i Edvards su u najmanju ruku bili otkrovenja sezone.

“Imali smo i sreće u selekciji igrača. Hemonds, pljemjeker, mozak tima,on je doveden na preporuku mojih prijatelja, pokazao se kao pun pogodak. On je jedan od najvećih profesionalaca sa kojima sam do sada radio u karijeri. Edvards je već bio poznat ljubiteljima košarke na ovim prostorima, igrao je za Cedevitu, posle toga je igrao i u Anvilu, dao je veliki doprinos našem rezultatu te godine. Jorović je bio najveća enigma. Dobro je poznato kroz šta je sve prolazio kroz karijeru. Igrao je u FMP-u trebao je da ode kod selektora Pešića u Đironu ,ali doživeo je tešku povredu leđa. Vraćao se narednih godina nastupima u Grčkoj, Nemačkoj pokušavao da povrati nekadašnju formu. Ja sam napravio rizik, verovao u njegove kvalitete i doveo sam ga a on je bio možda i najbolji igrač lige te sezone”.

“Kritična” tačka – susret sa Partizanom u 11. kolu. Ubedljivom pobedom 73:50 Igokea se osamostalila na vrhu tabele.

“Preko puta je bio legendarni Dule Vujošević, stvarno nisam očekivao da će utakmica otići u tom pravcu da trijumfujemo sa tolikom razlikom. To je naša možda i najubedljivija pobeda protiv velikana u ABA ligi”.

Nisu samo crno-beli muku mučili sa “Igosima”. Tim iz Laktaša bio je aspirin i za crveno-bele i to u oba susreta te sezone.

“Bilo je nekoliko bitnih i velikih utakmica koje su prelomile prvenstvo. Prva pobeda protiv Zvezde je stigla u prvih šest kola u Pioniru, a drugu utakmicu smo ih pobedili pri samom kraju prvenstva. To im je bio poslednji pokušaj da uhvate priključak, sećam se kada je Siniša Štembrerger postigao trojku u poslednjim sekundama, ta utakmica je bila presudna”.

Klubu se potom otvorio put ka prvom mestu koje je vodilo direktno u Evroligu, te je i opravdano zavladao talas oduševljenja.

“Euforija je vladala, a ja sam kao trener imao ogroman posao da je nekako smirim, da to ne utiče na moje igrače. Pred kraj prvenstva kad smo već bili blizu prvog mesta u jednom trenutku smo i rekli naglas da bi bila velika šteta da ne osvojimo, a ponavljam, cilj nam je bio opstanak na početku. U celoj toj euforiji imao sam mogućnost da dovodim pojačanja na svim pozicijama. Imali smo priliku na primer da dovedemo Anđušića on je raskinuo ugovor sa Partizanom, ali na kraju smo odustali. Moja odluka je bila da sa momcima sa kojima sam krenuo pripreme od prvo dana završim sezonu. Niko nije otišao, niko nije doveden u toku sezone, da sam dovodio, to bi bila nepravda prema momcima i poremetilo bi atmosferu u ekipi”.

Trijumfom nad Krkom u pretposlednjem kolu i definitivno je zacementirano lidersko mesto na tabeli. Igokea je sa učinkom 20-6 u tom trenutku kao prvoplasirana ekipa i proslavila plasman u Evroligu, ali…

“Mi smo imali proslavu nakon utakmice sa Krkom pobedom smo i definitivno bili prvi. Slavili smo što igramo Evroligu, naravno da je bilo razočarenja posle toga, pogotovo kod igrača, Joksimovića i Dozeta kojima je to moglo da zaokruži karijeru. Liga je imala svoja pravila na početku ali kako se koje kolo završavalo a mi pobeđivali dolazilo je do novih informacija kako će se nešto menjati, sve do momenta kada je postalo jasno da nama Evroliga neće dozvoliti da igramo. Razlozi koje su izneli su bili nedovoljan kapacitet dvorane, da nemamo aerodrom u blizini, adekvatne hotele za taj nivo takmičenja i tada je promenjeno pravilo u odnosu na početak sezone. Mislim da je to jedna od najvećih nepravdi koju je neki klub doživeo kada je sport u pitanju. Sigurno da klub nije bio razvijen dovoljno u svim segmentima u odnosu na današnje vreme. Bio bi to veliki zalogaj za naš klub, ali verujem da bismo pokušali da ispratimo velikane. E sad koliko bi to potrošilo resurse kluba i kako bi uticalo na budućnost…”

Nakon prvog mesta u ABA usledila je jednomečna pauza tokom koje je Igokea igrala završnicu Lige BiH. Zbog pravila u tamošnjem prvenstvu klub je morao da menja proverenu petorku, što je dovelo do pada forme. Na kraju Partizan je u polufinalu slavio (Fajnal for se tada igrao na jednu dobijenu utakmicu), kasnije i osvojio titulu.

“Fajnal for je počeo mesec dana nakon kraja regularnog dela. Zbog toga nismo mogli da zadržimo kontinuitet forme i igara zbog kvaliteta lige BiH. Bio sam svestan toga, i da će biti teško da budemo u formi u kojoj smo bili tokom čitave sezone u ABA ligi. Igrač do 21 godine mora biti stačno na parketu, ja sam imao mlade igrače koji su pokrivali pozicije Jorovića i Dozeta. Jorović nije imao adekvatnu minutažu, i ekipa je kroz tih mesec dana dosta pala, znao sam da će biti jako teško, posebno jer nas je u polufinalu čekao Partizan, a Dule Vujošević je bio ekspert za plejof utakmice. Uz to Partizan je u Laktašima imao podršku pune dvorane bez obzira što se igra na našem terenu. Osetila se doza nervoze i pritiska, ali smo pružili dobar otpor. Na kraju smo imali puno razloga za zadovoljstvo”.

Za dostignuća te sezone Dragan Bajić nagrađen je trofejom trenera sezone u ABA ligi. Istu nagradu osvojio je osam godina kasnije tokom četvrtog mandata u klubu. U prvoj sezoni (2019/20) pandemija koronavirusa prekinula je prvenstvo, a već naredne Igokea je stigla do polufinala takmičenja gde je kasnije zaustavljena od strane kasnijeg šampiona, Crvene zvezde. Veliki uspeh napravljen je i u Evropi gde je Igokea igrala nokaut fazu takmičenja (TOP 16).

Naredne sezone klub je sa 5. mesta obezbedio četvrtfinale plej-ofa u kojem je kasnije poražen od Cedevita Olimpije. Nakon uspešnog starta prethodne takmičarske godine klub je zapao u rezultatsku krizu, u jednom trenutku je i opstanak ekipe u ABA ligi bio pod znakom pitanja. Uprkos poverenju uprave, Bajić je odlučio da samoinicijativno podnese ostavku početkom 2023. godine u interesu kluba. Novi trener, Vladimir Jovanović izborio je opstanak i stigao nadomak plej-ofa (10.mesto).

Najuspešniji trener u istoriji kluba iz Aleksandrovca trenutno je bez angažmana. Period odmora i pripreme za naredne izazove iskoristio je da isprati međunarodni turnir u čast pola veka Igokee uz jasnu poruku klubu kojem je dao sve.

“Od srca želim da u klub dođe trener i nadmaši sve moje rezultate, to bi bio znak da će Igokea trajati još puno godina”, zaključio je Bajić.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Bonus video: