U okviru NBA kampa „Košarka bez granica“, koji se održava u Beogradu učestvuje 60-ak mladih košarkaša i košarkašica širom sveta. Među njima se nalaze petorica srpskih igrača rođenih 2001. godine, kada je ovaj kamp premijerno otvoren u Trevizu. Njihova imena su Đorđe Pažin, Nemanja Popović, Aleksandar Langović, Lazar Živanović i Aleksej Pokuševski.

Talenat srpskih košarkaša se retko kada dovodio u pitanje, čak i u vremenima kaa je naša reprezentativna košarka prolazila kroz ozbiljnu krizu u razdoblju između 2003. i 2009. O tome dovoljno svedoči podatak da su mladi košarkaši iz Srbije česti gosti NBA kampa „Košarka bez granica“ koji u Beogradu snima 18. epizodu.

Generacije rođene u XXI veku su pokazale da im talenta ne nedostaje (konkretno generacije ’00 i ’01). Iz tog razloga petorica predstavnika klase ’01 su se našla među odabranom decom, čiji je rad pod budnim okom NBA trenera, skauta i operativaca. U nastavku teksta pokušaćemo da „skeniramo“ naše predstavnike sa kampa.

KO OSVAJA NBA LIGU?

Đorđe Pažin (Partizan, 2001.)

Bek Partizana iako maloletan, već ima internacionalu karijeru iza sebe. Igrao je u mlađim kategorijama Real Madrida a sa manje od 16 godina debitovao je u italijanskoj seriji B za seniorski tim Stela Azure. Juniorskom timu crno-belih priključio se na jesen prošle godine.

Pažin je prototip klasičnog beka. Jedini pravac u kojem gleda je onaj gde se nalazi obruč, stoga je u njegovoj igri „skorerska“ osobina najizraženija u odnosu na ostale. Odličan je šuter, pogotovo sa linije 6,75. Kretnja bez lopte je na zavidnom nivou kao i šut iz izlazne kretnje.Tehnikom šuta pomalo podseća na Bogdana Bogdanovića, a na dobrom je putu da postane predmet poređenja sa asom Sakramento Kingsa.

Ne libi se da napadne koš ali najčešće preferira šut sa odstojanja, što se videlo i na prošlogodišnjem EP za kadete u Crnoj Gori, gde je naša reprezentacija osvojila bronzanu medalju. Pažin je bio prvi strelac ekipe, i treći na turniru, beležeći u proseku 17,9 poena po utakmici.

Nemanja Popović (Crvena zvezda, 2001.)

Krilni centar Crvene zvezde je bio Pažinov saigrač na Evropskom prvenstvu u Crnoj Gori. Popović je veoma pokretan za jednu „četvorku“, što ga čini adekvatnim kandidatom za „pik en rol“ akcije i igru u tranziciji. Takođe, ume da pogodi spolja, čime doprinosi širenju protivničke odbrane. Dobro se snalazi okrenut licem ka košu, a ni igra leđima mu nije nepoznanica.

Odličan je skakač, ali se u tim situacijama ne ističu toliko fizikalije koliko njegov izuzetan oećaj za pozicioniranje. Eventualnim unapređivanjem fizičkih sposobnosti bio bi predodređen da postane skakačka mašina. Odbranu igra veoma pristojno a utisak je da bi i ona radom na fizikalijama trebalo da bude podignuta na viši nivo.

Aleksandar Langović (Mega Bemaks, 2001.)

Iako igra na poziciji krilnog centra, njegova „zona delovanja“ je uglavnom pod košem. Dobre fizičke predispozicije, odraz i raspon ruku mu omogućavaju da dominira u reketu. Navedene stavke pomogle su mu da bude izvođač atraktivnih zakucavanja u dresu Mege i reprezentacije Srbije. Ume da pogodi spolja, ali se mnogo češće viđa na niskom postu ili jurišanju na protivnički koš.

Poseduje dugačak korak što mu olakšava situacije kada je okrenut licem ka obruču, ili kada se igra u bržem ritmu. Na ofanzivnom skoku je posebno opasan, a jedan od specijaliteta mu je ispravljanje promašaja i poeni iz odbojke ili prikucavanja.U napadačkom segmentu je dominantan u kontakt-igri, što ga čini magnetom za navlačenje faulova. U odbrani je takođe veoma koristan, jer zahvaljujući dugim rukama uspešno brani obruč i pored zakucavanja donosi atraktivne blokade.

Langović je takođe osvajač bronze na Evropskom prvenstvu u Crnoj Gori.

Lazar Živanović (Crvena zvezda, 2001.)

Krilo Crvene zvezde je svojim igračkim osobinama pokazalo da nije igrač koji važi za glavnu napadačku opciju, već za čoveka od zadatka. Šut mu je jedan od najslabijih segmenata, što koliko-toliko kompenzuje dobrim fizičkim predispozicijama i brzinom. Zahvaljujući takvim karakteristikama često praktikuje igru u tranziciji i „coast to coast“ prodore.

Učestvovao je na takmičenju u zakucavanju na juniorskom turniru Evrolige, što dovoljno govori o njegovim atletskim mogućnostima. Defanziva mu je takođe za pohvalu, a odraz mu pomaže da značajno doprinese ekipi po pitanju skoka, iako ne igra na poziciji od koje se očekuje isticanje u skoku.

Živanović je poput prethodne trojice, jedan od bronzanih dečaka iz Podgorice.

Aleksej Pokuševski (Olimpijakos, 2001.)

Sin nekadašnjeg košarkaša Saše Pokuševskog važi za nekonvencionalnog krilnog centra. Uprkos visini od 211 cm, Novosađanina odlikuje plejmejkerski stil igre, čime odstupa od šablona. Na juniorskom turniru Evrolige u Minhenu, Pokuševski je često predvodio napad i prenosio loptu u fazu napada, pa je povremeno podsećao na Bena Simonsa. Osobine „keca“ se ogledaju i u činjenici da na igri sa niskog posta nije produktivan, a ruku na srce i ne praktikuje je mnogo.

KO OSVAJA EVROLIGU?

Ako se uzme u obzir njegova telesna konstitucija taj podatak ne bi trebalo da čudi. Na visinu od 211 cm dolazi težina od svega 86 kilograma. Nema sunje da je prva stvar koja će da bode oči NBA operativcima masa, na kojoj će Pokuševski morati da radi, jer je poznato da profesionalna košarka, a pogotovo NBA iziskuje znatnu fizičku izdržljivost.

Za jednog igrača koji je na papiru krilni centar, ima dobar pregled igre. U ofanzivnom segmentu, šut je ipak njegovo glavno oružje, a brza mehanika izbačaja ga čini neugodnim za čuvanje. Visina i tačka izbačaja takođe igraju važnu ulogu po tom pitanju. Kontrola lopte je dobra za igrača sa takvom visinom, ali visok dribling uslovljen visokim težištem može da pravi problem. Fizička snaga je definitivno ključna tačka napretka njegove karijere.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime