Klaudio Kaniđa: Sin vetra, heroj i “El Pibeov” partner za poslednji ples (VIDEO)

klaudio kanidja - klaudio kaniđa
Klaudio Kaniđa u dresu Argentine

Dijego Maradona je 1986. godine praktično sam osvojio Svetsko prvenstvo u Meksiku, ali četiri godine kasnije u Italiji Argentina je izgubila u finalu. Do današnjeg dana “El Pibe” za to krivi jednog čoveka – Mišela Vatroa.

Nije ni čudo ako niste čuli za 72-godišnjaka iz malenog francuskog sela Sent-Vita, ali Maradona tvrdi da ga je baš on uskratio za još jednu titulu šampiona sveta. Ne, to nije zato što je ovaj francuski sudija u žaru borbe zaboravio da pogleda na sat, pa je produžio polufinalni meč Italije i Argentine za osam minuta. To je zato što je u 82. minutu tog meča pokazao žuti karton igraču sa brojem igraču sa brojem osam u plavo-belom dresu.

JOŠ JEDNA ŠANSA ZA MUNDIJAL! NE PROPUSTI PRILIKU!

To je bio karton koji je značio da Klaudio Kaniđa neće igrati u finalu Svetskog prvenstva. A kada Dijego Maradona kaže da bi Argentina osvojila zlato u meču sa Zapadnom Nemačkom da je “El Pajaro” igrao na tom meču – to ima težinu.

KLAUDIO KANIĐA – SIN VETRA – SVUDA LEGENDA

“El Hijo del Viento” – sin vetra, bio je još jedan nadimak kudravog Gaučosa, a dobio ga je zbog svoje brzine.

Kaniđa se u detinjstvu bavio atletikom, a u vreme kada su Ben Džonson i Karl Luis trčali jedva ispod 10 sekundi, njegov najbolji rezultat na 100 metara bio je 10,7.

POSLEDNJA ŠANSA DA ODEŠ NA SP! POTREBAN JE SAMO JEDAN TIKET! 

Uz sve to Kladuio Kaniđa je bio neverovatan dribler, što nije promaklo River Plejtu, koji ga je ubacio u prvi tim već sa 18 godina. Tada je osvojio tripletu – ligu, Kopa Libertadpres i Kopa Interamerikanu rame uzk rame sa saigračima poput Gojkočee, Oskara Ruđerija i Amerika Galjega.

Još tada se videlo da je predodređen za velike stvari, ali na svoj način. Na način koji je u modernom fudbalu, fudbalu bez buntovnika i tako osebujnih likova nezamisliv.

Pogled na njegovu karijeru na Vikipediji ne može da vam dočara veličinu Klaudija Kaniđe. Osim četiri trofeja koja je osvojio u svojoj debitanskoj sezoni ima još šest titula, ali pet u Škotskoj i jednu u Kataru. Nikada nije igrao za Barsu, Real, Bajern, Juventus ili Milan.

Ali je uspeo da bude omiljen u Riveru i Boki, da ga vole navijači i u klubovima gde nije dobro igrao.  Stigao je da bude heroj od Buenos Airesa, Kordobe i Salte, do Dandija, Glazgova i Bergama.

KANIĐA – IZ POTAJE KA FUDBALSKOJ VEČNOSTI

Brzo su tada bogati italijanski klubovi prepoznali Kaniđu, pa je on već 1988. godine otišao u tada fenomenalnu Seriju A u Veronu, koja se nadala da može opet do titule kao 1985. godine. No njegov uspon je počeo kada je posle jedne sezone otišao u Atalantu. Igre u Bergamu su mu samo delimično otvorile vrata fudbalske večnosti, jer su ga odvele na SP 1990. godine.

ONI SU LEGENDE, ALI NIKADA NISU VIDELI MUNDIJAL! 13 VELIKANA BEZ SP!

Kaniđa je imao sudbinski put, jednostavno je morao biti legenda. Jedva se ugurao na Mundijal 1990. godine, jer je selektor Karlos Biljardo imao više poverenja u Abela Balba i Horhea Buručagu. Na otvaranju je Argentina igrala očajno, pa je posle prvog poluvremena gde su gubili od nejakog Kameruna selektor izvadio štopera Ruđerija i u igru ubacio brzonogu “osmicu”. Od tog momenta Klaudio Kaniđa je krenuo ka mestu u fudbalskoj večnosti.

Nije čak ni doneo bodove svom timu, samo je u 89. minutu uzeo loptu na 30 metara od svog gola, jednog čuvara ostavio iza sebe, dvojicu bukvalno preskočio, a onda je korpulentni kamerunski štoper Bendžamin Masing bukvalno startom prevrnuo Kaniđu u vazduhu. Zaradio je crveni karton po kome je ostala upamćena njegova karijera, a svet je video su kartoni jedini način da se zaustavi Kaniđa na tom Svetskom prvenstvu. Odmah je postao redovan starter , Argentina je jedva prošla grupu i kao najbolje plasirani treći tim otišla dalje.

Brazil je bio favorit u nokaut fazi, ali to nije zanimalo Maradonu i Kaniđu. Jedan neverovatan prodor koji je izbacio maltene ceo tim “Selesaa” bio je dovoljan da Maradona odloži loptu Kaniđi koji je rutinski završio posao i Brazil je bio prošlost.

To je bio najvažniji gol moje karijere. Zaista smo bili u problemu, a rivalstvo sa Brazilom je ogromno“, rekao je Kaniđa jednom prilikom.

O prolasku Jugoslavije na ovom mestu ipak nećemo mnogo pisati, a onda je na red došla Italija. Iza “Azura” su bila četiri meča bez poraza i 517 minuta bez primljenog gola, ali to nije bilo nešto što je zanimalo momka sa brojem osam na leđima. Centaršut posle kontre. Kaniđa pravi piruetu i okrenut leđima ka golu skreće loptu u gol protivnika. Valter Zenga je nemoćan, a dugokosi “Gaučos” slavi. Kasnije, kada posle penala njegovi saigrači slave, on utučeno odlazi u svlačionicu.  Bespotrebno igranje rukom na sredini terena i žuti karton u 82. minutu. Kao i sa Kamerunom, i u finalu je Argentinu poraza koštao Kaniđin karton.

Iako su prošli za Argentinu se taj Mundijal završio u 82. minutu polufinala. Jer “El Pibe” nije mogao sam, bio mu je potreban još jedan heroj.

PARTNER ZA POSLEDNJI PLES

Klupska karijera i nije tekla kako treba za junaka ove priče, propustio je priliku da se svrsta među velikane ove igre. Od igranja za Romu gde ga je doveo Vujadin Boškov više ga je zanimalo visoko društvo i porok preuzet od saigrača iz reprezentacije sa brojem 10.

Zbog kokaina je 1993. godine i suspendovan, što mu je završilo karijeru u Rimu, ali kada domovina zove, onda nema kalkulisanja. Krenuo je 1994. godine u SAD ne znajući da je to njegov i Maradonin poslednji ples.

JEDAN TIKET – JEDNA KARTA ZA NAJVEĆI SPEKTAKL! 

Tu su sada bili Batistuta, Ortega, Redondo, Dijego Simeone… Ali su sve oči bile uprte u dva čoveka. Grčka je pregažena, a Nigerija je povela u drugom meču. Batistuta je poslao projektil iz slobodnjaka, golman Nigerije kratko odbio loptu, a najbrže je do nje stigao “Sin vetra” – 1:1.

Još jedan slobodan udarac. Maradona brzo dodaje do Kaniđe, koji “kiflom” donosi pobedu Argentini. I to je to. Poslednji Dijegov ples.

Posle tog meča doping kontrola je utvrdila da Dijego ima nešto čudnovato u krvi, kao da ceo svet to već nije znao. Suspendovan je, a kao što se prethodni Mundijal za Argentinu nije završio u poslednjem meču već sa suspenzijom Kaniđe, tako se i ovaj završio posle meča sa Nigerijom, a ne onog poraza od Rumuna u nokaut fazi. Zavesa je mogla da se spusti.

BOKA, DANDI I PRINCIPI

Povratak sa SP, pa godinu dana u Portugalu, a onda je argentinski medijski mogul Eduardo Eurnekijan došao na genijalnu ideju – kupio je prava na Kaniđu i Maradonu, ustupio ih Boki u zamenu za TV prava za mečeve.

Zabava za široke narodne mase je mogla da počne, ali nije sve išlo po planu. Dijego više nije bio onaj stari, a samoubistvo majke je značilo da će Kaniđa propustiti celu sezonu 1996/97. Zbog te pauze i zahteva selektora Danijela Pasarele da se ošiša propustiće Francusku 1998. godine.

LIONEL MESI SA BARSOM OBARA REKORDE! POGLEDAJ KOJE!

Jer Klaudio Kaniđa je bio rok zvezda, simbol. Nije bio gladijator na fudbalskom terenu, on je bio genije koga inspiracija tera na velika dela i nije odustajao od svojih principa. Argentinci se ni sa Pasarelom na klupi nisu proslavili na SP, četvrtfinale je bio samo korektan učinak.

Holandija je imala Denisa Berkampa koji je u 90. minutu neverovatnu loptu smirio na svojoj nozi, nije ni čekao da padne na zemlju, a onda je sproveo u mrežu. Holandija je imala svog umetnika na terenu, a argentiski je sedeo kod kuće jer je Danijelu Pasareli bila bitnija njegova frizura.

DA LI LEU FALI JEDAN KANIĐA?

Na kraju, kada su ga svi otpisali, posle neuspešne sezone u Atalanti, Klaudio Kaniđa je odbio da ode. U Dandiju ništa nisu očekivali od njega, a on je odigrao inspirisano i uspeo da  za jednu godinu postane jedna od najvećih legendi kluba.  Otišao je u Rendžers, osvojio četiri kupa, jednu titulu i takođe postao legenda.

Ali da li to ikoga čudi? Jer Klaudio Kaniđa nije bio samo fudbaler. On je bio inspiracija, čovek koga je pokretalo ono nešto što nas natera da zavolimo fudbal. Kudravi Gaučos koji nije mario za disciplinu, doping testove i treninge.

mundijal 50
Mundijal 50

Čovek o kome brojke ne govore. Jer 50 mečeva i 11 golova za Argentinu ni izbliza ne može da pokaže koliko je zapravo uradio za svoju zemlju. Poređenja radi – Fernando Gago ima 61 nastup, Ever Banega isto toliko, Lukas Bilja 57, a Markos Roho 55.

Na kraju je otišao i na Svetsko prvenstvo 2002. godine, ali godine su uradile svoje, konkurencija je bila prevelika, a Argentina je odigrala očajno i ispala već na startu.

Argentina igra očajno kada god nema Lionela Mesija na terenu. Ni najslabiji protivnici u kvalifikacijama nisu padali kada Mesija nije bilo na terenu, a na terenu su bili asovi poput Di Marije, Aguera, Iguaina, Dibale…

Na kraju – možda i Leu fali jedan Kaniđa?

Ne. Fudbalu fali neki novi Kaniđa.

14 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime