Karijeva Barselona

Kada se Svetislav Pešić nakon 14 godina vratio na klupu Barselone, svima koji prate Evroligu bilo je jasno da „Blaugrana“ tamo ove sezone više nema šta da traži. S druge strane, tek nedelju dana bilo je dovoljno Pešiću da igrače i navijače podseti na „godinu posvećenosti“.

Godina posvećenosti. Tako je trofejni srpski stručnjak opisao 2003. godinu kada je sa Barselonom osvojio prvu evropsku titulu u istoriji kluba.

Meridian UŽIVO: Stižu nam MMA borci, Savo Lazić i Aleksandar Janković!

Pešić tome svakako nije mogao da se nada kada je početkom februara ove godine preuzeo tim koji je potonuo toliko duboko da skoro niko u i oko slavne organizacije nije verovao u pobedu nad Bilbaom u sledećem prvenstvenom kolu, a kamoli u nešto više.

Međutim, čovek koji je samo godinu dana pre nego što je postao šampon Evrope na klupskom nivou osvojio i titulu prvaka sveta u Indijanapolisu sa reprezentacijom Jugoslavije, tačno je znao šta treba da uradi kako bi preokrenuo sezonu Barselone.

Karijeva Barselona
BELGRADE, SERBIA – DECEMBER 18: Head coach Svetislav Pesic of FC Bayern Munich poses prior the 2015-2016 Turkish Airlines Euroleague game between Crvena Zvezda Telekom Belgrade v FC Bayern Munich in Pionir Hall on December 18, 2015 in Belgrade, Serbia. (Photo by Srdjan Stevanovic/Getty Images)

Uloge u timu su podeljene, svaki igrač je svoju morao da zna „napamet“ i Bilbao je jednostavno morao da padne. Samo dan nakon što je Barselona u Tel Avivu doživela osmi poraz u poslednjih 10 mečeva, ekipa je sa Pešićem na čelu savladala Baskijce sa 22 poena razlike.

Raspoloženje je promenjeno uoči puta na Kanarska ostrva, tim je dobio na samopouzdanju, ali i dalje je bilo skoro nemoguće zamisliti kapitena i legendarnog plejmejkera Barse, Huana Karlosa Navara, kako posle finala pehar namenjen osvajaču Kupa kralja drži u svojim rukama.

Kako je bivši centar Radničkog iz Kragujevca promenio korejsku košarku?

Baskonija je u četvrtfinalu srušena „na mišiće“ (94:90) uprkos odličnim partijama Buboe i Šengelije, ali i činjenici da je Barsa u poslednjem minutu imala -2, dok je meč za titulu u Las Palmasu obezbeđen nakon trijumfa nad domaćom Gran Kanarijom (74:87).

Tamo ih je čekao Real Madrid, klub koji trofej kupa u svojim prostorijama drži prethodne četiri godine.

Pešić je postavio formaciju, „Kralj“ je do treće četvrtine bio potpuno „razmontiran“ pošto je na semaforu stajalo čak +18 za Barselonu, a iako su Tomas Ertel i Pau Rivas dozvolili Madriđanima da se uz zonski presing potpuno vrate u meč, Katalonci su posle promašene trojke Fabijena Kozera počeli da slave to „nešto više“.

Neopisiv uspeh Svetislava Pešića na čelu Barselone za tako kratak vremenski peroiod i činjenicu da je klub osvojio prvi trofej od 2015. godine nije čak mogao da „obriše“ ni ubedljiv poraz od istog rivala u okviru 23. kola Evrolige.

Zapravo, Pešić je tu istu formulu iz ostrvske „prestonice“ prekopirao i u domaće prvenstvo gde je ostvario pet uzastopnih pobeda i tako doveo klub u situaciju da se bori za drugo mesto u šampionatu, što je bila samo još jedna od onih „nezamislih želja“ pod rukovodstvom Sita Alonsa.

Na putu do te situacije dvostruki prvak Španije ponovo je udario Real Madrid tamo gde najviše boli, odnosno, tamo gde je Barseloni ove sezone najvažnije da udari. I to na kakav način. Odigrali su vrhunski u odbrani, posebno na Rendolfu i Kampacu, a mnogo bolje su šutirali i za tri poena (10/21 – 2/20) i na kraju ponovo ostvarili „slađi“ trijumf, sa čak 22 poena razlike.

Kako SAD plaši svoje protivnike: kažu Popoviču da objavi spisak!

Nalet Barselone mogla je da zaustavi samo neverovatna partija – čak i za NBA standarde – košarkaša Estudiantesa Silvena Landesberga. Amerikanac je u pobedi svog tima (100:95) ubacio 48 poena (7/11 za dva, 8/11 za tri, a 10/11 sa linije penala).

Pešić nije radio još od leta 2015. godine kada je operisao kuk, ali kada ga je veliki prijatelj i predsednik Barselone Đosep Marija Bartomeu pozvao „u pomoć“, 68-godišnji strateg nije dugo razmišljao.

Disciplinovao je sastav koji nije znao kuda se kreće, svoj život je organizovao prema zacrtanom cilju, baš kao što je to uvek radio, naučio je igrače kako da budu treneri „sami sebi“ i na veličanstven način podsetio na tu 2003. „godinu posvećenosti“.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime