Kape, šeširi i ostala pokrivala za glavu dole – jedan je Rafael Nadal!

Nadal
(Photo by Getty Images)

Jeste li se ikada zapitali o tome kako bi zgledalo kada bi Rafael Nadal bio najavljen od strane Majkla Bafera na Rolan Garosu? Jer ako niste, onda je u nedelju bilo pravo vreme da zamislite kako se prolama glas legendarnog najavljivača preko terena i tribina na Šatrijeu: Rafael Nadal!

Ili da ponavlja njegovo ime opet i opet i opet i tako jedanaest puta, što je tačno broj titula koliko je neverovatni Majorčanin osvojio u Parizu, ostvarivši na taj način možda i najveću premoć u sportskoj istoriji.

Nikada i niko nije uspeo da ga nadigra u finalima Otvorenog prvenstva Francuske u tenisu. To su želeli mnogi, ali kada bi se poslednje nedeljno popodne turnira ispred njih pojavio Nadal, od želje bi ostala samo ugašena iskra u njihovim očima.

Svi imaju plan dok ne padne prvi udarac – na Šatrijeu ih deli samo Rafael Nadal

U svim tim mečevima za trofej, Rafael Nadal nikada nije morao da igra pet setova – pet puta je svoje protivnike ostavljao na nuli, a u preostalih šest je velikodušno poklanjao po jedan set.

Osamdeset osam puta je izlazio na terene kompleksa nazvanom po francuskom avijatičaru i pružao priliku svojim izazivačima. Šansu da ga savladaju iskoristili su samo Novak Đoković i Robin Soderling, ali ni oni to nisu učinili u finalima.

Ono što je Nadal uradio na Rolan Garosu je teško objektivno sagledati

U situaciji kada je već odavno postalo stvar opšte kulture prihvatiti Nadalovo osvajanje Rolan Garosa kao normalnu pojavu, često je veoma teško shvatiti kolika je sportska grandioznost u njegovoj vladavini u Parizu.

Kako se uopšte odmaći na dovoljnu udaljenost da bi se sagledale stvarne dimenzije njegovog poduhvata? To je zapravo nemoguće i ne treba čak ni pokušavati.

Sve što treba da se radi je da se posmatra kako Nadal svakom protivniku i svakom meču prilazi sa potpuno istom dozom ozbiljnosti i poštovanja, bez da išta uzima zdravo za gotovo.

Svaki svoj poen u svakom meču odkada se kao mladić pojavio na terenima Rolan Garosa je ,,krvavo” zarađen i zaslužen. Svaki je odigran kao da je prvi i poslednji i kao da svaki udarac treba da vrate Federer ili Đoković lično, a ne neki drugi mnogo manje renomirani teniser.

Ono što najviše, ili bi bar trebalo da najviše impresionira u vezi sa španskim teniskim asom je da on na terenu nikada ne deluje poraženo. O da, gubio je i Nadal mečeve, ali ga niko nije porazio. Ne može se poraziti čovek za koga ne postoji granica sopstvenih mogućnosti i ulaganja napora, on se samo može pobediti i to ako baš imate sreće.

Simona Halep – šampionski štof je spreman za šampionsko odelo!

I kod najvećih šampiona smo viđali govor tela koji jasno ukazuje na stanje svesti koje priznaje poraz, Federer i Đoković nisu u tome izuzetak. Nadal je u tom iznad svih i zato pobeda nad njim može da bude plod samo ekstremnog prevazilaženja sebe. Svaka nijansa manje od toga jednostavno nije dovoljna, pogotovo ne na Šatrijeu.

Nadal će vladati Parizom sve dok mu ne dosadi!

I u godinama u kojima se nalazi, Španac ima dovoljno želje i ljubavi prema tenisu da i dalje napreduje i sazreva, kao tehnički, tako i taktički. Kada bismo rekli da će prestati da uzima titule u Parizu u trenutku kada samo on to ne bude želeo ili kada mu iz nekog razloga dosadi, uopšte ne bismo pogrešili. Njegovi udarci su drugačiji i bolji, takmičarska narav je i dalje bez pukotina, brzina na terenu kao pre desetak godina.

Jedina duža pauza u njegovoj karijeri kada nije bilo Grend Slem trofeja je period od Rolan Garosa 2014 do prošle godine. Sada za Federerom ima zaostatak od tri najvrednije titule u tenisu, a iako on naglašava da je to zapravo najmanje važno, trka između njih dvojice će biti jedno od obeležja perioda koji sledi. Drugo će biti potraga za njegovim naslednikom i uopšte teniserima koji bi mogli da zamene Veliku četvorku.

Na redu je Vimbldon – Rafa ili Federer?

U svetlu svih trijumfalnih pohoda sedamnaestostrukog Grend Slem šampiona se može, ali i treba proceniti vrednost svih Đokovićevih pobeda nad Nadalom. Ako se zanemari velika razlika u broju najznačajnijih trofeja, odnos pobeda u ovom rivalitetu je najbolji pokazatelj ko je jedini mogao uspešno da parira Kralju šljake, pa čak i da ga nadmaši.

Sledi deo sezone kada će se tenis igrati na travi. O tome šta Nadal misli o ovoj podlozi je sve odavno poznato, ali nikako ne treba isključiti mogućnost da će poželeti i vimbldonsku krunu. U tom slučaju možda i nije previše pametno kladiti se protiv njega.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime